Пројекат „Јачање капацитета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама“

 Пројекат „Јачање капацитета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама“ допринијеће дјелотворнијем остваривању права на слободан приступ информацијама и смањењу ћутања администрације, саопштено је на представљању пројекта.
Шестомјесечни пројекат је вриједан 250 хиљада еура, а финансиран је средствима ИПА програма Европске уније (ЕУ) у циљу пружања помоћи чланице Хрватске држави приступници Црној Гори.

Предсједник Савјета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама, Мухамед Гјокај, рекао је да би Закон о слободном приступу информацијама требало да оствари свој циљ, а то је, како је појаснио, отворена јавна управа, транспарентност и борба против корупције.

„Што је јавна управа отворенија, мање имамо корупције, а одлуке су паметније. Када су одлуке и уговори јавни, онда се то паметно одради. Води се рачуна и о форми и о новцу који се троши“, оцијенио је Гјокај. Према његовим ријечима, Агенција за заштиту личних података и слободан приступ информацијама, је прошле године незванично постала свјетски рекордер у доношењу одлука.

„Прошле године је било 3.886 одлука. Са неке дистанце ако посматрамо, остварен је циљ. Имамо отворену јавну управу, транспарентне државне органе и Закон о слободном приступу инфрмацијама функционише. Да ли је то тако у суштини? Да ли је јавни интерес остварен? Из Агенције ћемо рећи да нисмо успјели“, казао је Гјокај. Он је указао да Закон о слободном приступу информацијама има недостатке и да није уравнотежен са Законом о општем управном поступку (ЗУП), ни сам по себи.  Гјокај је рекао да је ћутање администрације главни проблем и да постоји злоупотреба права на слободан приступ информацијама.

„Дошли смо до тога да се блокира јавна управа, да се блокира Агенција за заштиту личних података и слободан приступ информацијама. У свијету овога нема. На чију штету? На штету грађана Црне Горе, корисника овог права“, указао је Гјокај.
Он је рекао да је у Агенцији за шест мјесеци ове године било двије и по хиљаде одлука. „Ми смо се организовали и реорганизовали, како не би ћутали, како бисмо остварили циљ. Ми бисмо могли донијети више рјешења у року, да нема једног другог феномена, који се веже за новац. А то раде углавном адвокати. То је уходана шема адвоката да се узима новац. То су утужени предмети Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама“, рекао је Гјокај.

Циљ Закона о слободном приступу информацијама је јавни интерес и треба да, како је рекао, служи грађанима, „а не адвокатима да пуне џепове“.

Генерална директорица Директората за државну управу у Министарству јавне управе, Данијела Недељковић Вукчевић, сматра да је право на слободан приступ информацијама важан сегмент сваког демократског друштва и да грађани треба да буду правилно, на прави начин и правовремено информисани о питањима о којима треба да се опредјелјују и доносе одлуке.

„Евидентно је да имамо бројне злоупотребе овога права у пракси. С друге стране, имамо огромно незадовољство цивилног сектора и заинтересованих грађана, када је у питању отвореност јавне управе да даје и објављује информације од јавног значаја. Сами органи би требало да буду отворенији, јер да више користимо право проактивног објављивања информација, имали бисмо мањи број захтјева за слободан приступ информацијама, мањи број ћутања у управи и мањи број жалби у поступку пред Агенцијом“, рекла је Недељковић Вукчевић.

Савјетница главног преговарача у Канцеларији за европске интеграције, Ивана Вујошевић, рекла је да је реформа јавне управе један од кључних приоритета процеса приступања ЕУ и њено добро функционисање је, како сматра, од фундаменталног значаја за спровођење политичких и економских реформи.

„Унапређење слободног приступа информацијама је само један од сегмената Стратегије реформе јавне управе и један од важних приоритета преговарачког поглавља 23, које се тиче правосуђа и темељних права. Овај пројекат ће допринијети дјелотворнијем остваривању права на слободан приступ информацијама и смањењу ћутања админстрације“, казала је Вујошевић.

Замјеница шефа сектора за сарадњу у Делегацији ЕУ у Црној Гори, Аудроне Урбонавициуте, сматра да је највећа вриједност сваког тwиннинг пројекта дијељење искустава и најбољих пракси. „Очекујемо да ће, хрватски тим експерата, пренијети знање својим колегама у Црној Гори, када је ријеч о овој области“, рекла је Урбонавициуте. Она је истакла да ће ЕУ и даље бити кључни партнер Црне Горе у спровођењу реформи, које треба да је приближе чланству у ЕУ.

Амбасадор Хрватске у Црној Гори, Веселко Грубишић, казао је да су стручњаци из разних држава чланице ЕУ учествовали у преко 200 тwиннинг пројеката у Хрватској што је, како је рекао, било веома важно и вриједно искуство.
„Тренутно Хрватска учествује у 20 тwиннинг пројеката. У Црној Гори, Хрватска ће бити или носилац или учесник у пет тwиннинг пројеката“, казао је Грубишић. Он је рекао да је Хрватска од 2012. до ове године, кроз преко 500 активности, у окружењу едуковала више од пет хиљада учесника.

Повјереница за информисање у Хрватској, Анамарија Муса, истакла је да грађани очекују транспарентну јавну управу и одговорне институције и у том смислу све је већа потреба, како је рекла, да се одговори квалитетним правним оквиром и функционалним институцијама, којима је на првом мјесту јавни интерес.

„Треба непрестано јачати Агенцију за заштиту личних података и слободан приступ информацијама и осигуравати њену независност и капацитете и уклањати недостатке правног оквира“, сматра Муса.

Водитељка Службе за тwиннинг у Средишњој агенцији за финансирање и уговарање у Хрватској, Нирвана Соколовски, казала је да је партнерство и сарадња пут према развоју и да идеја тwиннинг пројеката иде, изван временских и финансијских ограничења самог пројекта, јер тwиннинг, како је рекла, поставља основу за будућу сарадњу између људи, институција и земаља. "Тwиннинг је један изузетно вриједан инструмент, који би требало бити континуирано развијен у свим подручјима, која се тичу унапређења државне администрације“, казала је Соколовски.

Извор: ПР Центар пресс