Одлука у корист Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру у предмету Ромагноли против Црне Горе

Европски суд за људска права у Стразбуру донио је одлуку у предмету Ромагноли против Црне Горе и одлучио да одбаци представку као неприхватљиву због злоупотребе права на представку у смислу члана 35 став 3 и 4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. 

Представка је поднијета због екстрадиција подносиоца представке у Сједињене Америчке Државе (САД), гдје је био суочен са неодређеном затворском казном, односно доживотном казном затвора без могућности условног отпуста, чиме је наводно повријеђен члан 3 Европске Конвенције (забрана мучења), обзиром на кривичну санкцију која му је пријетила тамо. 

Подносилац представке је италијански држављанин који је 16. децембра 2014.године лишен слободе на аеродрому у Подгорици, по потјерници коју је расписао Интерпол. Потјерница је расписана на основу оптужног предлога Окружног суда САД-а за јужни дистрикт Њујорка, по којем је подносилац представке осумњичен за кривична дјела завјере ради убијања службеника и запослених лица САД и завјере ради обезбјеђења материјалне подршке или ресурса за страну терористичку организацију. Једна од могућих кривичних санкција за наведена дјела је била и доживотна казна затвора. На саслушању код истражног судије Вишег суда у Подгорици, које је обављено у присуству преводиоца и адвоката, подносилац представке је изјавио да разумије што му је стављено на терет и сложио се са скраћеним поступком екстрадиције. Дана 20.јануара 2015.године донијето је рјешење којим се дозвољава екстрадиција подносиоца представке у САД. На наведено рјешење је уложена жалба, која је одбијена од стране Апелационог суда Црне Горе. Подносилац представке је изручен надлежним америчким органима 25. фебруара 2015.године.

Пуномоћник подносиоца представке је 23. фебруара 2015.године поднио представку Европском суду за људска права са жалбом да је предметна екстрадиција извршена супротно члану 3 Конвенције. Према пракси Европског суда за људска права, екстрадиција државама у којима се за одређена кривична дјела може изрећи доживотна казна затвора без могућности условног отпуста, може у одређеним околностима довести до повреде забране мучења, због чега су државе које врше изручење у обавези да посебно испитају такве околносити и прибаве одређене гаранције прије него изврше изручење траженог лица. Представка је 23. октобра 2017.године достављена на изјашњење Канцеларији заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права. У поступку припремања одбране, Канцеларија заступника је дошла до податка да је подносилац представке, након екстрадиције у САД, пред надлежним судом признао кривицу, након чега је осуђен на казну затвора у трајању од 48 мјесеци, при чему је изашао на слободу 8. септембра 2017.године. Наведене податке пуномоћник подносиоца представке није предочио Европском суду у представци, нити било којим дописом након тога. Штавише, у свом одговору на изјашњење Канцеларије заступника, пуномоћник подносиоца представке је истакао како у моменту подношења представке није могао да зна исход поступка у САД-у, због чега наведене чињенице немају утицај на основаност представке. 

Европски суд је у својој одлуци подсјетио да су у складу са Правилом 47 став 7 Правилника Суда, подносиоци представке дужни обавјештавати Суд о свим околностима од значаја за представку. Непотпуне, а самим тим и погрешне информације, могу да доведу до злоупотребе права на представку, нарочито уколико се информација тиче саме суштине предмета, а нема довољног објашњења за неоткривање тих информација. Обзиром на значај поменутих информација, а нарочито да је подносилац представке осуђен на 48 мјесеци затвора, те да је у моменту достављања представке Канцеларији заступника већ био на слободи, Европски суд за људска права је сматрао да је понашање подносиоца представке било у супротности са сврхом права на појединачну представку како је предвиђено чланом 34 Конвенције. Сходно томе, одлучио је да одбаци представку у цјелости због злоупотребе права на представку на основу члана 35 став 3 и 4 Конвенције.

Ова одлука Европског суда је правоснажна даном доношења и подносилац представке нема право жалбе.