Интервју министарке јавне управе, Сузане Прибиловић Дневним новинама

Министарка јавне управе Сузана Прибиловић, каже у интервјуу за Дневне новине, да је задовољна спровођењем реформе јавне управе у пракси, иако прве анализе показују да се сви ресори не односе једнако према обавезама из Плана оптимизације. За кратко вријеме постојања овог ресора направили су, каже много, али имплементација појединих рјешења у пракси тек предстоји. Иако је реформа јавне управе за јавност често административан процес, Прибиловић поручује да грађани морају више да буду упознати како са правима које имају, тако и са обавезама органа, а такође морају знати и предности електронске управе.

•Грађани често не разумију шта значи реформа јавне управе и које бенефите имају од тога? Можете ли нам укратко представити шта су кључне активности процеса реформе јавне управе?

■Прибиловић: Реформа јавне управе је један од најзначајнијих процеса који се управо бави свим оним проблемима које грађане оптерећују свакодневно чекање у редовима, пребацивање надлежности са једних на друге органе, тромост администрације и си. То је за јавност често административан процес, али то је процес мијењања свијести службеника, доношења закона који треба да грађанину омогуће да брже и лакше оствари неку услугу онако како то добијају грађани у ЕУ, унапређења управних услуга, дигитализације јавне управе. Грађани морају више да буду упознати са правима које имају и обавезама органа. Према Закону о управном поступку, ако грађанин било ком органу упути електронски захтјев, има право на одговор у тој форми. Такође, када се грађанин обрати неком органу који је ненадлежан за неко питање, дужан је да га упути органу који је надлежан уколико је у сазнању о којем се органу ради. Грађани, такође, морају да буду упознати са предностима електронске управе. Само на порталу еУправе је доступно 189 услуга за грађане, неке су информативног типа, али неке као нпр. добијање извода из казнене евиденције могу се остварити готово у цјелости преко портала еУправе. У претходном периоду Министарство јавне управе је радило на измјенама више системских закона Закона о државним службеницима и намјештеницима, Закона о локалној самоуправи, сада смо у фази доношењ а новог закона о државној управи, а у припреми је нови закон о електронској управи. Такође, Влада је у јулу усвојила План оптимизације јавне управе 2018-2020.
Сва ова рјешења треба да обезбиједе ефикаснију, рационалнију, професионалнију јавну управу, како ми то волимо да кажемо јавну управу по мјери грађана, у којој ће грађанин брзо и лако, без чекања у редовима остваривати своја права.

• Како сте задовољни спровођењем реформе јавне управе у пракси? Можете ли направити паралелу са регионом и ЕУ?

■Прибиловић:Морам да кажем да сам задовољна, иако прве анализе показују да се сви ресори не односе једнако према обавезама из Плана оптимизације. За кратко вријеме постојања овог ресора направили смо много, али имплементација појединих рјешења у пракси тек предстоји. Недавно смо одржали састанак Посебне радне групе између Европске комисије и Црне Горе, гдје већ двије године за редом добијамо похвале за напредак у реформи јавне управе и учинак Министарства јавне управе, а што је потврђено у прошлогодишњем Извјештају о напретку гдје смо добили најбољу оцјену у зони политичких критеријума. Такође, и у извјештајима међународних организација попут Мудиса, WеБЕР-аа, препознат је напредак у реформи јавне управе. Све ово даје замајац, али, свакако, да морамо увијек имати у виду коначни производ или услугу коју наши грађани добиј ају у пракси. Оно чиме сам задовољна јесте да је реформа јавне управе данас тема о којој се прича, да смо покренули процес оптимизације јавне управе са мртве тачке, да смо успјели да донесемо рјешења која унапређују службенички систем, професионализују управу, функционисање локалних самоуправа, те на основу конкретних резултата добијемо подршку од 15 милона еура од Европске комисије да овај процес спроведемо у пракси. Вјерујем, такође, да смо на добром путу, уколико закон о др-
жавној управи добије потребну подршку у Скупштини, да државну управу реорганизујемо на начин да смањимо трошкове, а учинимо ефикаснијом њен рад. Када је у питању регион, више пута нам је пута из Европске комисије саопштено да су нека наша законска рјешења, ту прије свега, мислим на нови Закон о државним службеницима и намјештеницима и Закон о локалној самоуправи најиновативнији у региону. Ипак, предстоји нам још пуно посла на плану пуне имплементације ових законских рјешења. Убрзо ћемо урадити и анализу примјене новог Закона о управном поступку, који је, такође, реформски закон, која ће показати да ли су нова законска рјешења заживјела у потпуности у пракси и да ли су грађани осјетили бенефите.

• Да ли наилазите на отпор, и ако да, које врсте?

 
■Прибиловић: Морам да истакнем да велику политичку подршку за овај процес добијамо од чланова Владе, прије свега, од предсједника Владе чији је Кабинет укључен оперативно у имплементацију Плана оптимизације на дневној основи. То само говори о нашој вољи и посвећености да на дневној основи рјешавамо велики број захтјева, питања и недоумица са којим се суочавају органи државне управе и локалне самоуправе у процесу оптимизације јавне управе. Такође, имамо велику подршку Заједнице општина, која нам је значајан партнер у овом процесу, али и самих локалних самоуправа које свакодневно у јавности афирмишу, прије свега, процес оптимизације. Вјерујем да је ово процес свих нас у којем свако од нас има своју улогу, ефикаснија, боља, транспаретнија, економичнија јавна управа је нешто што свако од нас као грађанин интимно жели.

• Чини се да је План оптимизације имао највише одјека у јавности. Има ли ту отпора одређених органа?Да ли имате прве ефекте Плана?


Прибиловић:Морам да истакнем да имамо веома позитиван одјек међу органима јавне управе. Да на свим нивоима јавне управе постоји велика заинтересованост да се процес имплеменитра и доведе до краја. Међутим, има и оних ресора који у наредном периоду треба да се активније укључе. Велики допринос томе дали су и медији који свакодневно извјештавају о овој теми, али и ми у Министарству јавне управе који смо на адекватан начин комуницирали овај процес унутар управе, и чини ми се, обезбиједили добру координацију. Већ имамо прве показатеље који указују да је смањен број запослених у јавној управи за прва два мјесеца имплементације, дакле имамо силазни тренд. Такође, у прва два мјесеца имплементације Плана није било новог оглашавања преко Управе за кадрове, ограничено је запошљавање у локалним самоуправама.

•Постоје ли прецизније бројке о томе колико ће људи остати без посла ове, а колико укупно до 2020. године? Колико је вишка радника на локалном, а колико на државном нивоу?

Прибиловић:Према подацима до којих је дошло Министарство јавне управе, а који представљају полазну основу у Плану оптимизације, у јавном сектору укупно је запослено 51.480. На централном нивоу 39.306, а укупан број запослених на локалном нивоу је 12.174. У складу са Планом оптимизације, сви органи државне управе и јавне установе чији је оснивач држава у обавези су да обуставе запошљавање по основу закључивања радног односа на неодређено и одређено вријеме за период од годину, осим у секторима од посебног јавног интереса, уз претходну сагласност Владе. У складу са Стратегијом реформе јавне управе до 2020. године, а коју прати План оптимизације, планирано је смањење броја запослених у јавној управи од 3% на централном нивоу и 5% на локалном нивоу до краја 2018. године. Такође, до 2020. на централном нивоу број запослених би требало да буде мањи 5%, док је на локаном нивоу 10%. Министарство јавне управе заједно са Министарством финансија и другим органима разматра моделе за лица која буду споразумно раскинула радни однос или буду проглашена технолошким вишком. Детаљњије информације о броју лица заинтересованих за одлазак из управе имаћемо након анализе добијених упитнка. Планом смо предвијдјели да су институције у обавези да обаве анкетирања запослених за споразумни престанак радног односа, при чему ће се водити рачуна да се анкетирањем не обухватају лица чије су нам компетенције неопходне.

• Да ли су грађани постали свјесни предности е-управе?

Прибиловић: Мислим да не у довољној мјери. Сматрам да у наредном периоду морамо да радимо на промјени свијести и навика наших грађана да се поједине услуге могу добити и електонским путем, али и на већој промоцији сервиса на порталу еУправе. Тренутно Портал еУправе пружа 484 услуге из надлежности 49 институција, од чега су 171 електронске, а 313 информативних. Такође, морамо да мијењамо и праксу државних органа да одређене услуге постављају на портал еУправе без одговарајуће комуникације према грађанима.

•Који су кључни изазови у наредном периоду?

Прибиловић: Очекује нас пуно обавеза. Након састанка ПАР радне групе између Црне Горе и Европске комисије преузели смо и додатне обавезе. Такође, имамо врло динамичну агенду када је у питању Акциони план за реформу јавне управе који прати Стратегију. Кључни изазов су, свакако, конкретни резултати када је у питању имплементација Плана оптимизације, затим реорганизација државне управе кроз доношење новог Закона о државној управи. Очекује нас изазован посао кад је у питању успостављање Оне стоп схоп центара у Црној Гори (један шалтер за све). Такође, најавили смо обједињавање личне карте, здравствене књижице и др. кроз Национални идентификациони документ. Циљ нам је омогућити грађанима сигуран и једноставан приступ услугама које се пружају електронским путем.

УЗ МАЊЕ ТРОШКОВЕ ДО ВЕЋЕ ЕФИКАСНОСТИ

 
•Које су кључне новине Закона о државној управи?

Прибиловић:Убијеђена сам је ово модерно реформско рјешење, који треба да доведе до тога да Црна Гора има управу која ће да буде ефикаснија и да мање кошта. Приликом припреме предлога овог законског рјешења разматрали смо најбоље праксе у ЕУ и узели у обзир европске принципе добре управе. Циљ није, како се чуло међу критичарима овог закона да влада преузме већу контролу, већ да донесемо законско рјешење које ће омогућити потпуну реорганизацију система, којим ћемо смањити трошкове, а имати већу ефикасност јавне управе. Овај закон у потпуности прати План оптимизације. Нпр. имамо одређени број малих органа који могу да буду у оквиру министарстава, што ће знатно смањити трошкове. Са друге стране, предложили смо да се први пут у систем државне управе, поред министарстава и органа управе, уведу државне агенције и фондови, који врше послове државне управе, па се на овај начин организациона структура усаглашава са ЕУ стандардима. На овај начин желимо да успоставиимо јаснију организацију и типологију органа и да систем учинимо кохерентним, као што је то случај у ЕУ. Такође, овај предлог не разликује органе у саставу и самосталне органе, већ се управе оснивају као самостални органи за послове извршавања закона и других прописа или за вршење претежно стручних и са њима повезаних управних послова у појединим областима и то ако су испуњени одређени услови. Управе имају стручну и управљачку самосталност у складу са законом, а њихова одговорност је ојачана. Новом уредбом о организацији јавне управе коју доноси Влада уредиће се нова организација државне управе, управне области за које се органи државне управе оснивају и друга питања од значаја за рад државне управе.

Предложена рјешења су, такође, у функцији унапређења система извјештавања министарстава и органа управе према министарствима. Оно што је једна од новина, такође, јесте што смо ограничили број државних секретара у министарствима на максимум два.
Ми већ имамо прве показатеље који указују да је смањен број запослених у јавној управи за прва два мјесеца имплементације, дакле имамо силазни тренд. Такође, у прва два мјесеца имплементације Плана није било новог оглашавања преко Управе за кадрове, ограничено је запошљавање у локалним самоуправама.