Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Премијер Марковић поводом двије године Владе: Почели смо у најтежој години наше новије историје, данас је Црна Гора стабилнија него икада

Služba za odnose s javnošćuSlužba za odnose s javnošću

Премијер Душко Марковић оцијенио је поводом друге годишњице рада 41. Владе Црне Горе да је Влада започела мандат у изузетно изазовном амбијенту, и то у 2016. – најизазовнијој години за Црну Гору у њеној новијој историји, али да је захваљујући преданом раду цијеле Владе остварен одличан резултат, да су предузете мјере дале резултате, да је данас Црна Гора велико градилиште, да је стабилнија него икада и да је кренула убрзаним економским развојем и унапређењем стандарда грађана и његовом приближавању стандарду грађана Европе.

„Цијела 2016. година је била најизазовнија година за Црну Гору, прије свега у политичком и безбједносном смислу. Имали смо ми у претходним деценијама такође изазовних година, али у тој години смо имали најкрупнији, најдиректнији атак на државу, њене институције, њен политички систем. То је била година у којој се жељела промијенити политичка воља грађана Црне Горе недмократским путем како би се зауставила њена европска и евроатлантска перспектива. Ја бих рекао да је и крајњи циљ био у наставку и губитак односно нестанак Црне Горе као државе и враћање у њену далеку, а нама тешку прошлост. Влада је баш у том тренутку преузела мандат. Сјећате се да је незадовољна опозиција која је организовала бојкот била на улицама, подстицала је социјална и друга незадовољства. Пуно је људи незадовољних или подстакнутих било на улицима Подгорице односно главног града и Влада је била суочена са озбиљним изазовом да обезбиједи, не само политичку него и безбједносну стабилност земље, а да омогући њен рад и њено функционисање. То је био тај политички амбијент у којем смо почели мандат“ – рекао је премијер Душко Марковић у интервјуу Телевизији Црне Горе емитованом на дан друге годишњице Владе.



Подсјетивши на чињеницу да је Црна Гора 2016. била на половини процеса ратификације чланства у НАТО-у, са 24 отворена поглавља у процесу европске интеграције и на скепсу међународних финансијских кругова премијер је рекао да је Влада успјела да стабилизује наше јавне финансије, да поправи нашу економску позицију и, што је најважније, да обезбиједи економски раст који је међу највећима у Европи и који је довео до значајнијег броја нових радних мјеста.

„Ове двије године су биле захтјевне, сложене, ризичне, али заиста не желим да будем субјективан, желим да кажем да су Влада и њен тим, тим којим сам ја руководио, дали на ове изазове одржив одговор. Данас можемо говорити о Црној Гори која је политички стабилна и која је безбједносно стабилна, која данас има такву међународну репутацију коју никада није имала и, наравно, изврсне економске перформансе за будућност“ – рекао је предсједник Марковић.

   
Služba za odnose s javnošćuSlužba za odnose s javnošću

Чланство у НАТО-у највећи успјех од референдума

Предсједник Марковић је ипак највећим успјехом своје Владе оцијенио прошлогодишњи улазак Црне Горе у НАТО рекавши да то сматра највећим достигнућем од референдума којим је обновљена независност наше земље.

„Нема већег успјеха за Црну Гору у посљедњој деценији или у посљедњих 12 година – од независности, од учлањења у НАТО. Рекао бих да имамо два кључна бенефита из тог процеса. Црна Гора је данас чланством у НАТО-у стабилнија него што је икада била, иако је наша стабилност карактеристика земље у веома турбулентном регионалном балканском окружењу. Црна Горе је увијек имала способности да очува ту интерну стабилност. Међутим, данас је наша стабилност много већег и квалитетнијег садржаја и она није само интерна, него регионална, европска рекао бих и трансатлантска. Истовремено захваљујући тој стабилности Црна Гора је добила невиђену позицију на међународној – глобалној сцени. Црна Гора је данас иако мала, и може то из мојих уста дјеловати претенциозно, глобални играч. Она је за столом са најмоћнијим државама свијета, не само у економском, војном, већ и у политичком смислу. Као резултат тога ми смо постали планетарно познати и велико интересовање за Црну Гору, за улагања у потенцијал који имамо, у туризам, енергетику и пољопривреду. И због тога смо забиљежили овакав економски раст. Кључни бенефити НАТО-а су стабилност, наша међународна позиција и покретање нашег потенцијала за убрзани економски раст и већи стандард грађана Црне Горе“ – рекао је премијер.



Предсједник Владе је нагласио чињеницу да је чланство наше земље у НАТО-у подстакло инвестиције из свих крајева свијета.

На тему европске интеграције Црне Горе премијер је оцијенио да наш напредак на путу чланства у Европској унији иде оном динамиком која је реална.

„Ми бисмо вољели да смо већ сјутра у Европској унији. Али то није реално. Ми то чланство морамо заслужити реформама које морамо спровести у земљи и које морају бити одрживе, чији темпо неће зависити од избора до избора и од политичке партије до политичке партије. Тако да је наш напредак у ових шест година, импресиван. Ми смо данас на 31 отвореном поглављу, сасвим сигурно да ћемо у децембру отворити и једно од најтежих поглавља у преговарачком процесу, Поглавље 27 – Животна средина, за које треба да одвојимо до 2035. године близу милијарду и по еура да бисмо наш животни простор обезбиједили да буде одржив и да буде у корист и развоја, али и квалитета живота сваког појединца. Затворили смо привремено три поглавља. Ми смо у овом тренутку већ обезбиједили интерну спремност за затварање шест поглавља. Ми смо чак затражили ових дана од Европске комисије да почне израда извјештаја о испуњености привремених регула у поглављу 23 и 24, јер мислимо да смо испунили те критеријуме и да треба да добијемо завршна мјерила за ова поглавља како бисмо у идућој години и наредних година почели брже затварати поглавља“ – рекао је предсједник Владе.

Када је ријеч о стању у нашем региону премијер је поновио оцјену да нема уједињене и стабилне Европе без Западног Балкана. „Али Западни Балкан мора да уради много више него што је то урадио до данас“ – рекао је премијер Марковић.

Služba za odnose s javnošćuSlužba za odnose s javnošću

У 2019. настављамо развој и отварамо још радних мјеста

Одговарајући на питања из економске сфере премијер је подсјетио на одличне резултате Владе рекавши да је она успјела да стабилизује наше јавне финансије, да поправи економску позицију државе и, што је најважније, да обезбиједи изузетно висок економски раст.

„Ове двије године су биле захтјевне, сложене, ризичне, али заиста не желим да будем субјективан, желим да кажем да су Влада и њен тим, тим којим сам ја руководио, дали на ове изазове одржив одговор. Данас можемо говорити о Црној Гори која је политички стабилна и која је безбједносно стабилна, која данас има такву међународну репутацију коју никада није имала и, наравно, изврсне економске перформансе за будућност. Данас мислим да је Црна Гора стабилнија него икада и мислим да је Црна Гора кренула убрзаним економским развојем и унапређењем стандарда њених грађана и приближавањем тога стандарда стандарду грађанина Европе“ – рекао је премијер Душко Марковић у интервјуу Телевизији Црне Горе.

Упитан о економским пројекцијама, поготово о изгледу буџета за наредну годину предсједник Владе Душко Марковић је рекао да и он лично и његова Влада гарантују сигурност, редовност плата и пензија, више новца за образовање, здравство, просвјету, и, наравно, развој наше земље.

„У 2019. години сасвим сигурно могу гарантовати да ће бити обезбијеђена, као и у 2018. и 2017. години, редовност пензија, редовност плата, редовност социјалних давања. Да неће биити кашњења. Да због неликвидности буџета нећемо угрожавати унутрашњу ликвидност свих оних са којима буџет ради. Дакле, вјерујем да ћемо не само кроз стабилизацију и сигурност буџетских давања, створити претпоставке и за искораке који се тичу унапређења положаја запослених, прије свега у образовању и здравству, и наравно пензионера. Вјерујем да ћемо у 2019. години додатно стабилизовати наше јавне финансије, створити вишак прихода како бисмо крајем 2019. године уложили више новца за запослене у образовању, здравству, а посебно за пензионере. Они су ми у фокусу, јер чини ми се да је оваква финансијска ситуација највише погодила наше најстарије грађане, оне који су дали највише овој држави, који би требало у овим годинама да имају више комфора, па и кроз ниво нијихових пензија, а редовност је већ обезбијеђена, иако су те пензије највеће у региону. Оно што је други елемент буџета је развојна компонента. Желим да Вам кажем да ће наш Капитални буџет износити 300 милиона. Он је у 2017. износио 280 милиона, а у 2018. ће он, мислим, бити на нивоу од 290 милиона. И са оним што већ радимо преко Инвестиционо развојног фонда – за двије године смо уложили 377 милиона, а требало бисмо 450 за четири године – говори о томе да ће Црна Гора у 2019. години бити још веће градилиште него што је у 2018. години. Дакле, градиће се путна инфраструктура, градиће се друштвена инфраструктура – када кажем друштвена мислим на објекте у здравству, на вртиће, на школе – здравствена инфаструктура, унапређиваћемо здравствене објекте, али и набављати здравствену квалитетнију опрему. Истовремено ћемо радити на унапређењу енергетске инфраструктуре, дигиталне инфраструктуре. Ја вјерујем да ће Црна Гора 2019. године бити право градилиште које ће омогућити њен даљи убрзани развој и значајно више нових радних мјеста од оног броја којег смо отворили ове двије године“ – рекао је предсједник Владе.



На питање Телевизије Црне Горе – да ли ће бити нових кризних мјера – премијер је одговорио одрично.

„Апсолутно не. Мјере су дале резултате. Желим да Вам кажем да смо захваљујући тим резултатима добили повјерење међународног финансијског тржишта. Ми смо у априлу мјесецу са нашим обвезницама изашли на међународно-финансијско тржиште и добили најјефтинију понуду откад Црна Гора учествује на међународно-финансијском тржишту. То је резултат стабилности наших јавних финансија и поправљене макроекономске позиције. 2019. године нам истиче рок за кризни порез, доприноси на зараде ће се вратити на 9 одсто. Истовремено неће бити нових повећавања пореза и акциза. Чак припремамо измјене Закона о ПДВ-у, да он буде праведнији, посебно за грађане на сјеверу. И неке друге мјере које се тичу веће финансијске дисциплине и већег прилива новца, сасвим сигурно говоре о томе да нема кризиних мјера и да улазимо у период стабилности јавних финансија и стварања већих могућности за наше грађане у погледу њиховог станадарда“ – рекао је предсједник Владе.

На Бјеласици ниче престижни ски центар

У разговору вођеном на локацији новог зимског центра Колашин 1600 премијер је подсјетио на своју чврсту одлуку да његова Влада буде посебно посвећена развоју Сјеверног региона Црне Горе.

„Ми смо на мјесту гдје се ствара нова вриједност за земљу, за њену економију, али и за грађане Црне Горе. Ово је пројекат чија је планска документација донијета 2010. а први радови започети 2015. године изградњом трафостанице Језерине. 2017. и 2018. овај пројекат је постао један од приоритетнијих економских агенди ове Владе, а посебно мог интересовања, јер, као што знате, фокус ове Владе је развој Сјевера како бисмо обезбиједили равномјеран развој цијеле државе, а посебно валоризацију неспорних ресурса на сјеверу. До данас, овдје смо уложили 13 милиона еура. Имали сте приллику да видите нову жичару шестосјед, четири километра нових стаза, овај објекат у којем се налазимо, а који ће служити грађанима, гостима и скијашима, наравно и за смјештај неопходне опреме. Истовремено смо планирали да у 2019. години уложимо још четири милиона еура што ће укључивати опрему за осњежавање овог локалитета. Дакле, са оним што имамо на скијалишту 1450, на овом скијалишту које је спремно за ову сезону и нашим намјерама да већ у 2019. години набавимо нову жичару која ће спојити ова два локалитета, имаћемо 60 километара скијашких стаза и овај скијашки центар, односно овај простор постаје конкурентан за цио регион“ – рекао је предсједник Владе.


Снажно покренута пољопривреда, до нових инвестиција економским држављанством

Премијер је изразио посебно задовољство чињеницом да је наша пољопривреда снажно покренута у протекле двије године.

„Пољопривреда није наш интерес који је у стартешким документима, него стварност на терену. И посебно ме обрадовао податак да смо у ИИ кварталу 2018. године имали раст у пољопривреди од 8,8 одсто. Одавно нијесмо имали такав раст. А то је резултат баш овога што Ви констатујете – 2016. године смо имали 22 милиона у Агробуџету, 2017. године, када сам преузео Владу, тај износ смо повећали на 32 милиона, у 2018. години Агробуџет износи, чини ми се, око 40 милиона еура или баш 40 милиона еура, у 2019. години ћемо бити на близу 50 милиона еура. То јасно указује на наше опредељење и нашу потребу. И оно што ми је посебно драго је да су пољопрвредни произвођачи то препознали. Имамо веома агилног и креативног министра пољопривереде господина [Милутина] Симовића. Да ми се не наљуте други министри, неке ћу поменути касније. Имамо веома добру службу која је у дневном контакту са нашим пољопривредним произвођачима или онима који желе да уђу у тај бизнис... И свакога дана имамо све више нових пољопривредних произвођача. Оно што је важно: ми смо ушли у процес валоризације државног земљишта које је запуштено. Преко 310 хектара пољопривредног државног земљишта које није било искориштено, које је било запуштено, које је било у корову, дато је на концесију пољопривредним произвођачима. Најбољи примјер имамо шта нам се дешава са концесијом у околини Шаског језера коју је преузела наша позната компанија Воли, гдје се сада производе наши пољопривредни производи, смањујемо увозну зависност. А и ово све што радимо овдје у Колашину, Мојковцу, Бијелом Пољу и на Жабљаку је прилика за наше пољопривредне произвођаче да произведу здраву, квалитетну храну и да је продају на прагу од куће“ – рекао је премијер.



Премијер је изразио очекивање да додатне своте новца уђу у Црну Гору на основу програма апликаната за држављанство Црне Горе који има за циљ даљи подстицај инвестиција и њихово убрзавање.

„Ја мислим да Црна Гора нема времена да чека на нека, да кажемо, боља времена од ових која имамо него да искористимо сваку могућност да би наша економија расла у складу са интересима наших грађана. Не желимо да наше грађане више држимо на овом нивоу стандарда који је сада и који је незадовољавајући. Овај модел ће нам омогућити да убрзамо инвестиције и на Југу и на Сјеверу. На Југу због тога што ће апликанти инвестирати у инвестиционе пројекте у хотеле од пет и више звјездица и на тај начин убрзавати развој наше туристичке привреде на много већем нивоу него што је то сада. Из средстава која ћемо добијати од апликаната, односно донације ми формирамо посебан фонд за развој мање развијених подручја, односно Сјевера. Тај фонд, очекујемо да ће бити издашан, и из тог Фонда ћемо финансирати развој инфраструктуре на Сјеверу: путне инфраструктуре, енергетске инфраструктуре, комуналне инфраструктуре. Радићемо, уређиваћемо наша мјеста за одлагање чврстог отпада, за пречишћавање отпадних вода, наше путеве, нашу енергетску инфраструктуру. И то ће, заиста, Сјеверу дати нови замах. Ја вјерујем да ће то отворити на хиљаде нових радних мјеста, квалитетно плаћених радних мјеста. Осигурали смо од сваке врсте злоупотребе на начин што програмом управља искључиво Влада. Ниједан субјект у овом процесу нема овлашћења да доноси одлуку, има само обавезу да прикупља податке и да их предаје Влади. Влада врши провјеру кредибилности преко одређених агенција које ће лиценцирати, биће највјероватније двије или три агенције за маркетинг које ће проналазити клијенте, заинтересоване да инвестирају у Црну Гору по основу држављанства. И имаћемо агенцију, међународну, лиценцирану, која ће вршити безбједносну провјеру клијента и наравно, ангажоваћемо међународну ревизорску институцију која ће пратити реализацију цијелог пројекта и сваке појединачне инвестиције по овом моделу. А у крајњем доноси одлуку Влада.

Дакле, преузели смо одговорност, дефинисали смо модел на бази искустава које су имале до сада друге земље Европске уније, и оних добрих и оних лоших. Ја вјерујем да ће овај модел бити нови снажан развојни инвестициони импулс Црној Гори. Ако случајно се буду ствари кретале у другом правцу, као што смо донијели ту одлуку, тако ћемо и од ње одустати. Значи, једини циљ је успјех, једини циљ је нова вриједност. Најважнији циљ су нова радна мјеста и то добро плаћена радна мјеста“ – рекао је премијер.



Добра динамика и квалитет радова на Аутопуту

Предсједник Владе Душко Марковић је изразио задовољство динамиком и квалитетом радова на приоритетној дионици Аутопута Бар – Бољаре.

„Чујем сада различите оцјене тога. Наравно када пројекат одмиче и када видите његове контуре онда се појављују они који су забринути роковима и евентуално завршетком тога пута, изазовима који га прате. Али то је заиста инвестиција која је највећа у нашој историји, на веома тешком и захтјевном простору. Веома сам задовољан, не само динамиком радова, него и квалитетом тих радова. Пошто ме упозоравају да Кинези знају да брзину подреде квалитету наш надзорни орган ми је рекао, а и наши инжењери који су укључени у мониторинг овог пројекта, да је квалитет на веома високом нивоу. Сигурно ћемо завршетак прве дионице ауто пута продужити на прољеће 2020. године. Али нијесам забринут због тога. Наравно појавили су се и проблеми са накнадним радовима који се тичу и напајања и водоснадбјевања и прикључења на ауто пут. Све су то ти разлози. Али, ево видите на обичним регионалним путевима и на булеварима на којима радимо касни се по пар мјесеци, а не на једном овако тешком историјском инфраструктурном подухвату. Дакле, задовољан сам, не брину ме приговори који долазе од дежурних критичара па чак и од, наравно, забринутих грађана“ – рекао је премијер.


Тара није угрожена

Упитан да прокоментарише тврдње о наводној угрожености ријеке Таре градњом Аутопута премијер Душко Марковић је рекао да такве тврдње нијесу истините, да ће Тара бити очувана, да ће остати на листи УНЕСЦО-а и да ће Аутопут бити изграђен.

„Видио сам те приговоре и морам на почетку да кажем да је потребно и да невладине организације и сваки појединац буду пажљиви према ономе што се дешава у нашем простору. Свеобухватан развој и због вриједности које има Црна Гора он мора бити обезбијеђен на одржив начин, а то значи и да животна средина не буде угрожена и да не остављамо негативно насљеђе нашим генерацијама. Дакле, такве приговоре веома пажљиво слушам и тражим од мојих сарадника да се веома пажљиво односе према њима и да провјеравају сваку информацију. Али да се вратимо на суштину: Дакле, није истина да ће Тара бити угрожена. Не може и нити ће бити истина да ће Тара бити елиминисана из УНЕСЦО-а. Ево због чега то мислим: Због тога што премошћавање ријеке Таре код Матешева не може да угрози њен канјон и не може да угрози квалитет ријеке Таре. То су грађевински радови у кориту ријеке који подразумијевају одређену врсту девастације, али су одговарајући пројекти предвидјели и санацију тог простора по завршетку тог пројекта. Дакле, приче да ће то угрозити Тару, да ће уништити њен животињски и биљни свијет су приче оних који не знају, да не будем грубљи. Канјон Таре је дуг 145 км, само је 80 км под заштитом УНЕСЦО-а. И та заштита почиње од Црних Вода у дијелу између Мојковца и Жабљака. На цијелом кориту ријеке Таре, на њеном току од Колашина до Мојковца, имамо, ја мислим, близу седам-осам мостова. Сви су ти мостови морали бити грађени на начин да су захтијевали интервенцију на кориту ријеке Таре. Чак мислим да мост који води према Биоградском језеру има три стопе у ријеци Тари. Данас је ту Тара лијепа и одржива, чак најљепша за флy фисхихг и риболов. Ријека Тара, а вјерујем када би се наставило овакво вријеме, у јесен и у прољеће меандрира у оним подручјима гдје се то дозвољава, по више десетина метара. Због тога смо морали да радимо обалоутврде на Луговима код Колашина да бисмо спасили куће и имања. Због тога смо морали да радимо обалоутврде код Мојковца да бисмо спасили куће и имања у Амбаринама и да бисмо спасили брану Јаловиште испод моста на Тари. И већ петнаест година се боримо са ријеком Таром радећи санације њенога корита да бисмо сачували куће и имања у Доњим Пољима код Мојковца. Када би то све било овако како ови душебрижници кажу, Таре већ не би било. Дакле, урадићемо овај мост, материјал који се ствара на обалама ријеке Таре није контаминиран. Тај материјал Тара носи свакако кад је у бујичном току. Урадићемо аутопут, убрзаћемо долазак и кретање људи на цијелом простору Црне Горе, учинићемо њихове животе сигурним, да они и њихове породице не губе главу у Канјону Мораче. А Тару ћемо заштитити и Тара ће бити и даље једна од најљепших ријека у свијету и њен канјон по дубини други у свијету послије Колорада. Дакле, одговарају нам приговори, одговарају нам упозорења, али нам не одговарају подметања и оговарања која нијесу заснована на чињеницама, и вођење кампање да Црна Гора не би отворила Поглавље 27. Онда не могу да кажем да се ради о добронамјерној кампањи већ о кампањи која треба да компромитује и пројекат и ову политику“ – рекао је премијер.


Министри спорта и науке – пун погодак

Премијер Душко Марковић рекао је у интервјуу Телевизији Црне Горе да је задовољан цијелим својим тимом, при чему је посебно истакао успјех министарсава спорта и науке.

„Морам да кажем да сам задовољан својим цијелим тимом. Наравно и министрима. И када на сједницама Владе разговарам са њима, они могу закључити да сам врло незадовољан, због тога што увијек тражим и више и брже. Али, заиста овај резултат је њихов резултат. И желим да им се захвалим. Посебно желим да се захвалим мом тиму у Кабинету који практично онолико времена колико ја проводим на послу и они проводе подстичући цијелу администрацију да буде ефикаснија, одговорнија, и да се на захтјеве грађана одговара брже. Резултат у области спорта и у области науке је нешто што ме посебно радује. На та мјеста су дошли млади људи, који нијесу дошли из политике. Господин [Никола] Јановић је врхунски спортиста, репрезентативац и капитен, а министарка Сања Дамјановић је дошла из најпрестижније научне институције на свијету, из ЦЕРН-а. И дошла је да помогне Црној Гори. И данас имамо много више резултата у области школског спорта на којем ради министар Јановић, много више резултата у развоју спортске инфраструктуре, много више и квалитетнијег односа према нашим спортистима, и не само према спортистима него према младим људима. Наши млади научници, истраживачи су добили простор и добили могућност да се појављују у најпрестижнијим научним центрима у Европи како би могли да развијају овај свој потенцијал. Дакле, формирање ова два министарства и избор људи на челу ова два министарства – рекао бих да су прави погодак“ – рекао је премијер.


Не дамо на Црну Гору

На питање да прокоментарише односе Црне Горе и Србије и обиљежавање стоте годишњице засиједања тзв. „Подгоричке скупштине“ премијер је рекао да наша земља није одговорила ни једном увредом, али да не дамо на себе.

„Видјели сте да је стогодишњица „Подгоричке скупштине“ резултирала лавином оптужби на Црну Гору, њену историју, њен историјски резултат, њену државотворност. То није долазило од званичне Србије него од екстремних националистичких структура и различитих области друштвеног зивота у Србији. Ми смо се увијек понашали достојанствено. Бранили смо достојанство наше државе, али никога нијесмо оптуживали. Нажалост, било је непријатних коментара, па чак и неких политичких личности према Црној Гори и нашим ставовима, мојим ставовима, ставовима предсједника Државе и другим ставовима у односу на „Подгоричку скупштину“ и државотворну перспективу Црне Горе. Црна Гора се неће тако понашати. Ни један министар, ни један члан Владе, ни једна јавна личност није изговорила ни једну ружну ријеч према било којем званичнику Србије, а неће учинити ни према било којем званичнику друге државе. То је наш манир. То је доказ наше демократске и политичке зрелости. Али заиста нећемо дозволити да наша држава, да наш национални интерес и индентитет буде креиран са стране. Он ће бити креиран у Црној Гори. За њега је одговорна сада ова власт, ова Влада и њој смо посвећени. Ми разумијемо да је Србија у озбиљним проблемима и не отежавамо позицију Србије у проблемима које има и са Косовом и са Хрватском, на неки начин и са Босном и Херцеговином. Ми промовишемо дијалог и разумијевање и чекаћемо ситуацију да се ствари смире и да онда трезвеније гледамо и на будућност региона, али и наше међусобне односе. Дакле, ми нијесмо непријатељи Србије. Ми нијесмо ничији непријатељи, али не дамо на Црну Гору и њено национално и државно достојанство одакле год та пријетња долазила“ – рекао је премијер Душко Марковић.


Предсједник Владе Црне Горе је додао да су сви грађани имали прилике да виде да ми нијесмо подстицали никакве разлике нити смо забрањивали скупове.

„Видите да нијесмо забрањивали те прославе, што значи да смо сигурни у себе. И негдје је добро то наше опредјељење. Показало се лице ових других како гледају на Црну Гору. Они су говорили да „ово није Црна Гора“, да је ово „српска земља“. Они нијесу говорили о црногорском мору, него о „српском мору“. Они не поштују нашу заставу, понижавају наше државне симболе... И нека то виде грађани, јер често из политичке реторике се говори да ми говоримо о тим стварима, да ми подстичемо такве разлике. Уствари видјели смо гдје је сада проблем. Не у овој демократској и европској власти, него у историјским опонентима постојања Црне Горе. Нећемо им дати простор, не због тога што ја то желим, него због тога што је Црна Гора израсла у земљу која има друштвени, безбједносни, политички и економски потенцијал“ – рекао је премијер.

Упитан о односима са Митрополијом црногорско-приморском предсједник Марковић је рекао да његов разговор са митрополитом Амфилохијем Радовићем очито није дао резултате и да траје дијалог са Митрополијом који води потпредсједник Владе и министар правде Зоран Пажин.

„Ми смо одлучни да сљедеће године донесемо закон о слободи вјероисповијести, да на тај начин дамо још један државни одговор том питању које је на неки начин Црној Гори камен о врату у овом тренутку. Ја сам се једним поводом на ову и друге теме срео са Митрополитом. Тај разговор очигледно није дао резултате. Вјерујем да ћемо се у периоду који долази срести, а вјерујем након мог писма да постоје могућности да се сретнемо, разговаромо и о овом и о другим питањима. Ми заиста у Црној Гори морамо пронаћи начина да разговарамо, па када се и овако разликујемо, па и када црква жели да се бави политиком. Ја сам спреман за тај дијалог. Нама је потребмна кохезија у православном бићу ове Црне Горе, без обзира на политичка опредјелјенја и погледе на црногорску будућност. И лично сам спреман да разговарам и са Митрополитом и са представнивцима других вјерских заједница да би закон био у интерусу свих и на добро Црне Горе“ – рекао је премијер Душко Марковић у интервјуу Телевизији Црне Горе датом поводом друге годишнице мандата 41. Владе Црне Горе.

Služba za odnose s javnošćuSlužba za odnose s javnošću

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ



ФОТОГРАФИЈЕ СА СНИМКА: хттпс://wе.тл/т-ТНДqРБYпА2


Да ли вам је садржај ове странице био од користи?