Потпредсједник Симовић са привредницима: Била је ово успјешна година, заједно треба да станемо на пут сивој економији

„Остварени резултат економије и у овој години је најбоља потврда да смо сви заједно на добром путу. Овакви резултати које остварује црногорска економија су прије свега резултат вас – привредника, вриједних рудара, запослених у грађевинском, туристичком, енергетском сектору, вриједних домаћина, ангажованог рада социјалних партнера, представника домаће и иностране инвестиционе заједнице и јавне управе“ – рекао је потпредсједник Владе.

    

Потпредсједник Симовић је рекао да су Влада и привредници радили посвећено на важном елементу – унапређењу пословног амбијента и да су у том смислу спроведене активности на модификацији више законских аката. „Већ можемо бити охрабрени са припремљеним законима који ће имати своје брзе ефекте не на средњи рок, него већ на почетку идуће године, а поменућу најсвјежије, као што је закон о административним таксама, гдје неке треба укинути, неке смањити, и управо смо тако поступили. Затим вјерујемо да ће и закон о комуналним таксама изаћи у сусрет вашем очекивању, закон о инспекцијском надзору, јавним набавкама, а видјели смо да треба брзо интервенисати и на закону о путевима да би елиминисали неке баријере, као и закон о порезу на непокретност како би стимулисали, посебно производне објекте. У Влади вјерујемо и одговорно комуницирамо са ЕК, посебно са привредницима, и када је у питању Закон о раду. Сигурни смо у коначном да ћемо одржати максимално могући консензус између социјалних партнера, уз очување стандарда ЕУ у тој захтјевној области, каква је заштита права запослених“, казао је Симовић. 

Говорећи о нелегалном тржишту – потпредсједник је рекао да су сузбијање сиве економије и нелојалне конкуренције наши заједнички циљеви. У том контексту потпредсједник Владе је позвао привреднике да раде заједно са Владом и Комисијом за сузбијање сиве економије.

„Али сива економија не пада са неба него је генеришемо на овом тржишту“ – рекао је потпредсједник наводећи да паралелна искуства указују да у Бугарској на сиву економију отпада 29,17 одсто, у Румунији 30,14 одсто, на Малти 29,8 одсто, и са друге стране у Швајцарској 6 одсто, у Аустрији 7,1 одсто, у Луксембургу 8 одсто.

„Код нас нема званичних истраживања да бисмо могли да кажемо колики је тај удио. Неке процјене говоре да је то од 20 до 30 одсто“ – рекао је потпредсједник Владе.

          

Он је додао да се на данашњој сједници није довољно говорило о подстицајима, а да је чињеница да је су креиране бројне мјере подршке, да је само у овој години ИРФ пласирао рекордних 204 милиона еура у нашу привреду, што су важна повољна кредитна средстава, која су била љековита и за банкарски систем са аспекта обарања камата.

Наставићемо динамичан развој пољопривреде и афирмацију домаћих производа

На примједбе привредника да им контроле хране у одређеним сегментима представљају бизнис баријере, потпредсједник Симовић је казао да се у том погледу ствари морају разумјети на прави начин. “У протеклих годину и по, са граничних прелаза враћено је 250 пошиљки хране, односно 2.100 тона хране која није задовољавала стандарде. То није био хир инспекција, него је анализа показала да та храна није безбједна, ни квалитена. Шта би било да се таква храна нашла на трпезама потрошача у Црној Гори или туриста”, упитао је Симовић, поручујући да се у континуитету раде процјене ризика и са тим усклађује фреквенција анализа пошиљки.

Симовић је казао да привредници треба да разумију зашто процедуре додјеле ИПАРД подршке толико трају. “Као што је била захтјевна процедура акредитације за добијање средстава ЕУ, тако је захтјевна и процедура ЕК за трошење средстава које смо добили”, казао је Симовић, напомињући да је Црна Гора у овом процесу веома брза, ако се узму у обзир упоредна искуства других земаља које су користиле ова средства.

На похвале привредника из сектора шумарства и дрвне индустрије да је Влада низом одлука, посебно одлуком о ограничавању извоза дрвних сортимената, али и низом других мјера, допринијела расту у сектору дрвопрераде, посебно у дијелу нових инвестиција, нових радних мјеста, производње и извоза, потпредсједник Симовић је казао да су направљени искораци, али да треба још доста да се ради. “У наставку доброг дијалога и у склопу Одбора за шумарство и дрвну индустрију ПКЦГ, тражићемо даље одговоре у односу на концесиону политику, али и за неке гдје не иде баш добро, у дијелу испуњавања обавеза из концесионх уговора”, казао је Симовић.

Привредници из сектора пољопривреде и агроиндустрије похавлили су напоре Владе на повећању средстава подршке за развој ове области, и из националног буџета и ЕУ фондова, истичући да су ефекти видљиви у смислу раста производње, квалитета, модернизације производње и квалитета производа. За даљи развој ове области предлажу да се интентензивира промоција и афирмација домаћих производа, кроз трговину и туризам. У том циљу, похвалили су прве резултате Програма Купујмо домаће, који је покренула Влада Црне Горе у сарадњи са привредницима и трговачким ланцима, а који показују раст куповине домаћих производа, као и пројекта Домаћи укуси са туристичком привредом. У правцу побољшања амбијента за бољи пласман домаћих производа и даљи развој предузећа и компанија у том сектору, предложили су да Влада да посебну финансијску подршку која би премостила дуже рокове плаћања између трговина и домаћих произвођача, као и да се преиспитају прописи из области јавних набавки гдје су многи домаћи производи “искључени"

Симовић је оцијенио да је Програм Купујмо домаће добар примјер гдје се заједнички и партнерски допринијело видљивости домаћих произвда, али да треба наставити. Он је казао да сви заједно могу још снажније, амбициозније, и са више елемената синергије, да наставе рад на промоцији и афирмацији домаћих производа. Влада ће, преко ресорних министарства наставити подршку Програму, посебно у диејлу “Домаћи укуси”. “Треба да допринесемо снажењу домаће производње, а кроз законска рјешења тражићемо одговоре за одређене елементе који елиминишу наше производе, као што је случај код здружених листа производа у оквиру јавних набавки. “Треба да нађемо начин да поштујемо и вреднујемо своје, а да уважимосве међународне стандарде и прописе”, казао је Симовић.

ВИДЕО: хттпс://yоуту.бе/НДдЕРyфивц4