Промоција европских вриједности " Религија у савременомн друштву -правни, политички, културни и историјски аспект"

У оквиру идеје о промоцији европских вриједности кроз организацију конференције о одговорности држава, институција и појединаца у борби против антисемитизма и антисемитских злочина из мржње тема дводневног догађаја била је религија у савременом друштву – правни, политички, културни и историјски аспецт. Представници академске заједнице, националних институција и цивилног друштва су се сагласили да, цијенећи улогу науке и научних сазнања за свеукупни друштвени прогрес, неопходан је развој научне писмености, креативности, критичког мишљења као и интердисциплинарна сарадња хуманистичких, друштвених и природних наука.

Утврђено је да је правни оквир као темељ за уређење односа између цркве и државе различито регулисан у државама бивше Југославије.

Учесници су сагласни да, упоредно-правна анализа, права на слободу вјероисповијести, статуса и положаја цркава и вјерских заједница у регионалним оквирима, без обзира на специфичности историјске, културне и друштвене може дати важне информације, искуства и аргументе за квалитетније рјешавање ових питања у црногорском законодавству. При томе, очигледно је да нема једнообразних и универзалних рјешења.

Историјском анализом о односима између цркве и државе може се уочити да је ово питање флексибилно третирано (Византија). Појам симфонија између цркве и државе, везан за период Византијског царства, подразумјевао је специфичан однос између цара и патријарха. Патријарх је као грађанин био подређен цару а цар је као вјерник и хришћанин био подређен патријарху. Овај историјски примјер може бити подстицај за дубље разумјевање мјеста и улоге цркве у друштву и државној организацији.

Оцијењено је да треба оснажити жене, женску иницијативу и родну равноправност будући да управо жене могу да допринесу изградњи међурелигијског склада и толеранције.

Учесници конференције сматрају да је религија темељна вриједност културе и у том смислу представља нераскидиви дио људске личности, индивидуалности и слободе.

Констатовано је да је насиље у породици сложен феномен за чије рјешавање је потребно ангажовање различитих друштвених организација и институција, уз подршку невладиног сектора али и вјерских заједница и цркава.

На крају, учесници су се сагласили да у контексту савремених социјалних изазова и ризика улога државе као јединог актера социјалне политике је превазиђена. Раст социјалних проблема и њихова интернационализација под утицајем глобализације, промјена у животној средини и нарастућих социјалних захтјева довели су до немоћи државе да ефикасно рјешава проблем грађана. Неопходно је креирање широких мрежа подршке које ће имати превентивни и проактивни карактер. Религија као јак кохезивни фактор у људској заједници може одиграти важну улогу у обнови солидарности и афирмацији социјалних права у оквиру савремених грађанских односа.

Министартсво за људска и мањинска права