Уводно излагање министра Богдановића на Округлом столу поводом Нацрта закона о медијима

Обраћање министра културе Александра Богдановића на Округлом столу Нацрт закона о медијима - ВИДЕО

Поштоване даме и господо,                                                                 
Поштовани представници Савјета Европе,

Уважени представници медијске заједнице и цивилног друштва,

Ваше екселенције

Задовољство ми је да вас у име Министарства културе поздравим, пожелим добродошлицу и успјешан рад

Сваки разговор на тему медија, нормативног и институционалног унапређења, природно је и адекватан разговор о демократском уређењу друштва у коме је слобода изражавања темељно људско право. На бази тог принципа, област слободе медија у Црној Гори у континуитету се конципира сходно стратешким циљевима приступања Црне Горе Европској унији, односно принципима и стандардима европског права.

Црна Гора нормативно, институционално и демократски, у континуитету еволуира на путу изградње и одрживости свеукупног амбијента слободе медија, па се досегнути ниво медијских реформи и имплементације европског правног насљеђа сумарно оцјењује од међународних организација као "добар ниво правне усклађености". Такве коментаре можемо чути и на домаћем терену.

Свеукупно, такав регулаторни медијски оквир препознат је као гарант права на слободу изражавања, слободу и независност медија у плуралистичком окружењу у складу са стандардима Европске уније.

Но, такође, знајући да се слобода медија као жива материја не нормира само медијским законодавством, већ и системским рјешењима различитих нивоа институција и јавних политика, важно је истаћи значај снажења свеукупне јавне и друштвене свијести о слободи медија као демократском механизму у сучељавању плуралних мишљења о развоју друштва.

На држави је да створи амбијент слободе и безбједности рада новинара, да створи правни амбијент сходно европском праву, а на медијима је да свој интегритет и одговорност чувају професионализмом и етичким саморегулаторним кодексима. Сумарно, кредибилни медији афирмисаће кредибилну јавност, препознајући јавни интерес као сврху демократског друштва.

Црна Гора као чланица Савјета Европе и држава која претендује за чланство у Европској унији је у обавези осавремењавања законодавства у области медија, утемељеног на преузимању свеукупне савремене европске медијске легислативе, односно европског медијског правног насљеђа.

На темељима препорука ЈУФРЕX Анализе медијског сектора, а поштујући тековину ЕУ, стандарде Савјета Европе, као потребе цјелокупног црногорског друштва, Влада је препознала и 2018.године започела ревизију медијског законодавства, чији је циљ јачање медијске регулативе као једног од значајних стубова демократије.

Влада Црне Горе и надлежно Министарство културе, залаже се за слободу изражавања и информисања као основних људских права кроз Нацртом гарантоване слободне и независне медије, заштиту угледа новинара, заштите плурализма и разноврсности медија кроз успостављање Фонда за заштиту плурализма и разноврсности медија, заштите транспарентности оглашавања, транспарентности медијског власништва, законског препознавања саморегулације и њене финансијске подршке, заштита посебних права међу којим су право на приватност, заштита дјеце, забрана говора мржње, заштита извора информација. Полазишта израде Закона о медијима подразумијевају:

- Усклађивање са међународним стандардима и Извјештајима ЕК

- Препоруке ЈУФРЕX Анализе медијског сектора од стране СЕ и ЕК

- Добру примјењиву компаративну праксу

- Искуства у примјени актуелног Закона и анализа и сугестије медијске заједнице и цивилног друштва

- Системски оквир могућих рјешења

- Широку јавну расправу

Од посебне важности у изради Нацрта закона о медијима је предметна ЈУФРЕX анализа чије смо све конкретне препоруке имплементирали у Нацрту, а које се односе на:

1. Нову дефиницију медија која ће се недвосмислено односити на онлине медије.

2. Дефинисање одговорности онлине медија у односу на садржаје треће стране, сходно стандардима Савјета Европе и Европске Уније.

3. Право на одговор и исправку треба проширити у складу са Препоруком Савјета Европе о праву на одговор у новом медијском окружењу.

Такође, у Нацрту су имплементиране готово све генералне препоруке адресиране из угла конкретних јавних политика (тржиште, законодавни оквир, саморегулација, регулација) којима се унапређује и гарантује слобода изражавања и слобода медија.

Нацртом закона о медијима, као кровним законом ове области, на којем је радила плурална радна група, предвиђен је широк спектар значајно нових рјешења примјерених релевантним међународним стандардима и добрим праксама,

Дозволите ми да истакнем најзначајније институте:

Желим да нагласим да принципе слободе изражавања, слободе мишљења и права на информисање садржане у Нацрту треба тумачити на нивоу стандарда садржаних у Европској конвенцији о људским правима, стандардима СЕ, те праксом Европског суда за људска права.

Питање заштите плурализма и разноврсности медија, изузетно важно у културолошком и економском смислу, покренуто од стране медијске заједнице штити се формирањем Фонда за подстицање плурализма и разноврсности медија. Приступ Фонду без дискриминације имају сви комерцијални медији-електронски, штампани и онлајн медији.

Средства се опредјелјују за програмске пројектне садржаје од јавног интереса, на начин заштићеног индекса од 0,03% БДП-а на годишњем нивоу. На расподјелу неће утицати ни један државни орган, већ ће, сходно Нацрту закона, то бити мандат независног регулатора за електронске медије односно независне Комисије за расподјелу штампаним медијима и порталима.

Нацртом закона институт саморегулације предвиђа финансирање интерне и екстерне саморегулације на начин што ће ова тијела имати једнак приступ средствима Фонда.

На овај начин подстичемо важан демократски механизам између права и обавеза медија према јавности, кроз стварање одрживог финансијског оквира за саморегулаторно кодификовање стандарда.

Питање транспарентности државног оглашавања, питање које је у више наврата било потенцирано од стране цивилног сектора, ријешено је Нацртом закона на начин што се уводи нови институт транспарентости државног оглашавања, којим се предвиђа обавеза органа јавног сектора као и обавеза медија да воде евиденцију о уплаћеним средстава из јавних извора, њихов основ и врсту, те се обавезују на објаву евиденције. На овај начин, доприноси се транспарентности финансирања медија од стране органа јавног сектора и омогућава континуирани увид најшире јавности у токове оглашавања.

Због питања које се ових дана често коментарисало, желим да укажем да је у Нацрту закона, сходно стандардима СЕ, институт заштита извора информација дефинисан као правило, по коме новинари и друга лица (главни уредник, уредник за поједина издања или рубрике и аутор који није новинар) нијесу дужни да открију извор информације, док ограничење овог права подразумијева изузетак, сходно Конвенцији о људским правима, те стандардима Савјета Европе, као и пракси Суда за људска права.

Значајно нова рјешења у Нацрту закону о медијима односе се на институт дужне новинарске пажње у оквиру кога се предвиђа искључење одговорности новинара за штету када су поступали са дужном новинарском пажњом. Такође, истичемо институте одговорности за коментаре на порталима, претпоставке невиности, забране говора мржње, забране дискриминације, заштите дјеце, достојанства личности, права на приватност, права на исправку и одговор.

Желим истаћи да нам је активна сарадња са међународном заједницом и њеним институцијама, те помоћ и подршка у даљој демократизацији медијског простора и уопште демократских процеса потребна и драгоцјена и у том духу партнерства и сарадње видим и овај округли сто. Посебно се овом приликом захваљујем Савјету Европе, Делегацији ЕК и ОСЦЕ-у како поводом партнерства организације округлог стола, тако и укупне експертске подршке коју су пружили и пружају приликом израде закона. Такође, захваљујем се цијењеним експертима Савјета Европе, као и представницима органа власти, невладиног сектора и медија који су изразили интересовање за овај скуп.

Искрено вјерујем да ћемо слиједећи високе стандарде и искуства наставити сарадњу и да ће она и убудуће давати добре резултате у корист унапређења демократских процеса у Црној Гори.

Увјерен да ће овај рад бити од велике користи свим посленицима јавне ријечи, нагласио бих да је Влада Црне Горе отворен партнер на плану демократских реформи на бази ЕУ стандарда уређеног амбијента медија, као битног предуслова за изградњу отвореног, мултикултуралног друштва, уз пуну спремност ка европским интеграцијама.

Захваљујући се Савјету Европе и ОСЦЕ-у на експертским коментарима, желим истаћи да их је Министарство културе имплементирало у Нацрт који данас имате пред собом, те ради снажења транспарентности и експертске анализе израде закона, текст Нацрта закона о медијима, након сумирања јавне расправе, те усаглашавања са домаћим законодавством биће послат на још једно експертско читање СЕ и ЕК.

Вјерујем да ће оквир европских стандарда који искључују једнострана рјешења, дијалог на бази аргумената јавног интереса и дијалог на нивоу евроспких начела, принципа и реалних могућности, понудити правце конституције конкретних законских рјешења.

Увјерен да ће данашњи округли сто бити прилика за отворен и конструктиван дијалог и размјену мишљења у циљу што квалитетнијег сагледавања ове материје и формулисања рјешења базираних на препознатој пракси и међународним стандардима, захваљујем на свим коментарима и сугестијама пристиглим од стране медија и цивилног друштва које ће свакако бити предмет наше анализе у контексту усаглашавања закона са стандардима СЕ.