Улагања у науку кључ за промјене

Министарка науке Сања Дамјановић је посвећена и одлична лидерка, али она сама, са њеним малим тимом, не може да промијени државу. Биће јој неопходна подршка свих министара и цијелог система – нагласила је за Побједу замјеница директора Генералног директората за науку и истраживање Европске комисије Сигне Ратсо.

ПОДГОРИЦА – Мала држава са малим тржиштем не може да опстане сама, она мора да се отвори за инвестиције и не смије имати велику администрацију, што су само неке од области на којима је Естонија радила када је постала независна држава, сада прва стартап економија у Европи. Црна Гора има могућности да направи реформе по истом моделу и успостави одржив иновативни екосистем, али треба да креира одговарајаћу климу за иноваторе и инвеститоре.

Ово је у разговору за Побједу оцијенила замјеница директора Генералног директората за науку и истраживање Европске комисије Сигне Ратсо, а на основу искустава које има из времена када је била подсекретарка Министарства економије и комуникације у Влади Естонији за вријеме економских реформи. Наша саговорница, боравила је крајем марта у Подгорици поводом конференције Министарства науке о креирању иновативног екосистема у Црној Гори, казала је да је 1991. Влада Естоније са стицањем независности одлучила да са промјенама крене од – основе.

- То значи да смо представили праву тржишну економију, отворили се за трговину, стране инвестиције, почели стварати повољну климу за све инвеститоре – домаће и стране. Ревидирали смо и порески систем да постане што повољнији и то су били елементи који су чинили основ за реформу. Због тога смо, поред осталог, од самог почетка овог процеса били лидер у привлачењу иностраног капитала – истакла је Ратсо.

За вријеме економских реформи приватизоване су све државне компаније што је, према њеним ријечима, била велика ствар за Естонију у то вријеме.

- Допустили смо и да компаније које нису биле конкурентне банкротирају. За иноваторе су стабилан систем, законски оквир и повољна економска клима били кључни. Након овог процеса могли смо да почнемо да представљамо нове ствари – казала је Ратсо.

Једна од ових нових ствари била је електронска Влада (е-Влада), концепт који је представио тадашњи премијер Естоније Март Лаар, а по чему ће, према ријечима наше саговорнице, ова држава постати препрознатљива у свијету.

- Било гдје да одем – Индија, Кореа, Аустралија, па и Африка – сви знају за Естонију због е-Владе. Овај концепт омогућава Влади да буде мала, али ефикасна, а и те како представља бенефит за грађане и компаније – нагласила је Ратсо.

Основати компанију у Естонији, према њеним ријечима, може бити урађено онлајн и то – за дан.

- Све неопходне документе можете прикупити онлајн. Поред тога, можете пријавити порез за три минута, можете електронски гласати на изборима и тако даље. Ако сте били код доктора, можете отићи у било коју апотеку са личном картом и издаће вам преписани лијек. Грађани осјећају повољности свих ових услуга. С обзиром на то да је Црна Гора мала држава, вјерујем да би ово могао бити начин да креира више ефиканости и повољнију климу за инвеститоре и иноваторе – сматра Ратсо.

Једна од препорука коју је четворочлани експертски тим инструмента Подршка развоју политика упутио нашој држави за успостављање иновативног екосистема је да се оформи интерресорни тим, што је, према ријечима наше саговорнице, кључ.

- Министарка науке Сања Дамјановић је посвећена и одлична лидерка, али она сама, са њеним малим тимом, не може да промијени државу. Биће јој неопходна подршка свих министара и цијелог система – нагласила је Ратсо.

Једна од препорука експертског тима је и да се развије један или два „моон-схот ориентатед пројецтс“, у дословном преводу – пројекти који су орјентисани на мјесец, односно који имају смјелу визију. Један од таквих пројеката, према ријечима наше саговорнице, могао би бити Међународни институт за одрживе технологије у Југоисточној Европи (регионални пројекат који је Министарство науке у мају 2017. године покренуло на иницијативу бившег директора Европске организације за нуклеарна истраживања Хервига Шопера).

- Ако се овај пројекат материјализује, могао би бити „моон-схот“ пројекат. Европска комисија је издвојила милион еура да помогне у дефинисању циљева пројекта, као и да се одреди да ли је Институт одржив. Веома је изазован, зато што прво мора да функционише за регион, потом и шире, а за то је неопходна научна инфраструктура, медицинска компонента, као и финансијска стабилност пројекта – навела је Ратсо.

Институт, како је нагласила, мора бити конкурентан у односу на друге пројекте већ у дизајн фази.

- Министарка Дамјановић урадила је сјајан посао прикупљања подршке на министарском нивоу држава региона, али, како је ово велики пројекат, Европска унија из угла финансирања или кофинансирања мора бити сигурна да је дугорочно гледано одржив – рекла је Ратсо.

Говорећи о учешћу у оквирном програму за науку и иновације Хоризонт 2020, наша саговорница је казала да из Европске комисије подстичу све државе да на националном нивоу улажу у науку, те да успјех учешћа у овом програму, пред осталог, зависи од тога.

- Веома је добро што је министарка Дамјановић успјела да повећа буџет за науку, истраживања и иновације у Црној Гори. Друга компонента која је важна за успјешно учешће у програму Хоризонт 2020 је припремљеност, зато што је то један веома конкурентан програм – истакла је Ратсо.

Истраживања заснована на конкурентности, како је казала, у нашој држави су „у зачетку“.

- Ако су ваши истраживачи навикнути на одређене евалуационе критеријуме, а имају и екстерне оцјењиваче који ће примјењивати иста правила као при пријављивању за европске програме, то је гарант да ће они бити боље припремљени. Информисана сам да су за грантове за иновативне пројектне идеје коришћени екстерни евалуатори, што је одличан почетак – оцијенила је Ратсо.

Важна ствар је, како је нагласила, да не треба бити уплашен од неуспјеха и од ризиковања. Зато ће Савјет за иновације, ново тијело за предстојећи оквирни програм за науку и истраживање Хоризонт Европа 2021 – 2027, давати детаљне разлоге због чега је неки пројекат одбијен.

- Чак и ако не успијете први пут, покушајте поново. Велики број пројеката не успије из првог пута, али је важно да науче из одбијања и зато ће евалуатори давати детаљна образложења што је могло бити боље урађено. На основу тога иноватори могу бити успјешнији идући пут – казала је Ратсо.

Европљани, према њеним ријечима, посједују културу ризиковања, много више него, на примјер, у Америци гдје банкарски систем не подржава рискантне пројекте.

- Задатак Савјета за иновације је да даје грантове и рискантнијим пројектима које су банке одбиле, односно да направи правичан систем, тако да буду финансирани оне идеје које заиста имају потенцијал да прерасту у нешто веће – нагласила је Ратсо.

За предстојећи програм Хоризонт Европа 2021 – 2027 Европска комисија предложила је буџет од – сто билиона еура, а о њему ће се до краја године изјаснити Европски парламент и Европски савјет.

- Европска унија је успостављањем Савјета за истраживање постала мјесто за изврсну науку, али је план да са Савјетом за иновације постигнемо исти резултат у области иновација. Намјена овог тијела је да помогне иноваторима по принципу „од доље ка горе“. Већ смо почели са пилот пројектом – истакла је Ратсо.

То што је предложени буџет сто билиона еура, према њеним ријечима, говори о потреби економског раста, стварање нових радних места за која су истраживање и иновације неопходна, а све како би се постигао утицај на животе свих људи у Европској унији.

- Неколико стубова програма Хоризонта Европа биће индустријска конкурентност и глобалне промјене које су нам свима исте, као што су, поред осталог, климатске промјене и проблеми са очувањем животне средине. Да бисмо могли да се боримо са овим изазовима и направимо стваран утицај, наука, истраживања и иновације имају огорман потенцијал. Зато морамо улагати у њих – закључила је Ратсо.

Замјеница директора Генералног директората за науку и истраживање Европске комисије Сигне Ратсо за наше новине је казала да приоритетне области дефинисане Стратегијом паметне специјализације имају огроман потенцијал за Црну Гору.

- На примјер, здравствени туризам има потенцијал зато што је Црна Гора прелијепа држава, те предности могу бити црпљене из природних ресурса. Још једна предност је број високообразовних људи у Црној Гори, који је на европском просјеку, ако не и већи – нагласила је наша саговорница.

Успостављање првог Научно-технолошког парка у нашој држави је, према ријечима Ратсо, од изузетног значаја, али је најважније да компаније буду интегрисане.

- Није довољно имати инфраструктуру и зидове, него компаније морају постати стваран дио Научно-технолошког парка – сматра она.

Замјеница директора Генералног директората за науку и истраживање Европске комисије Сигне Ратсо за Побједу је казала да промјена долази – од људи, али да је неопходно да постоји адекватан законски оквир и повољан амбијент како би иноватори били успјешни.

- Неопходни су људи са идејама који су спремни да ризикују. То је нешто што почиње веома рано у образовном систему који би требало да подржава креативност, што неријетко није тако. Сва дјеца су креативна, али их образовни систем често спутава да то испоље. У Естонији је почетком миленијума успостављен сајам роботике „Роботеx“ на којем се, између осталих, дјеца узраста од пет година, како дјечаци, тако и дјевојчице, такмиче у конструкцији робота. На овај начин и жене постају дио инжењерског свијета у ком су махом мушкарци – нагласила је Ратсо.

И предузетништво је, према њеним ријечима, важно промовисати већ у основним школама, како би дјеца могла да експериментишу са идејама и виде да ли су оне одрживе.

Основати компанију у Естонији може бити урађено онлајн и то – за дан. Све неопходне документе можете прикупити онлајн. Поред тога, можете пријавити порез за три минута, можете електронски гласати на изборима и тако даље – истакла је Ратсо.

За предстојећи програм Хоризонт Европа 2021 – 2027 Европска комисија предложила је буџет од – сто билиона еура, а о њему ће се до краја године изјаснити Европски парламент и Европски савјет – казала је Ратсо.

Извор: Побједа