Поштовање прописа као превентивна заштита од земљотреса

„Поштовањем планова и процедура и борбом са дивљом градњом могу се смањити сеизмолошки ризици“, казао је поводом обиљежавања четрдесетогодишњице разорног земљотреса у Црној Гори министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић.

„Борбом против бесправне градње чувамо животе људи, јер анализе земљотресних катастрофа у новије вријеме показују да су трагични ефекти најнаглашенији у просторима са бесправним објектима и оним код којих је изостало поштовање савремених архитектонско-грађевинских стандарда. Зато је на свима нама, а посебно на струци, да градимо по прописима и да што више смањимо сеизмички ризик. Да поштујемо планове и процедуре, да уважимо простор и природу око нас.“, поручио је Радуловић на стручном скупу који је одржан у Подгорици.

„Прошло је 40 година откад је природа потврдила своју надмоћ над човјеком и подсјетила нас да је непредвидива, да се лако може обрачунати са грађевинама и да од мира тла зависи и наш мир. Данас су рушевине остале у архивама Кинотеке и сјећањима грађана који су преживјели зељотрес, али на тлу приморја и Подгорице нема више ни трага тој несрећи. Зато је прича о великом земљотресу својеврсна ода новом почетку, херојству и заједништву,солидарности и пожртвованости“, казао је Радуловић.

Како је навео, данашње окупљање налаже да се још једном истакне колико је важно поштовати прописе струке, колико је важно ограничити сасвим људску потребу да за што краће вријеме створи што више.

„Да можемо вратити вријеме сигуран сам да би боље планирали простор и другачије градили. Ипак, посљедње двије године интензивно радимо на спровођењу Закона о планирању простора и изградњи објеката. Закон којим се мијењају стандарди, уводе потребне референце за одређене послове и прецизира одговорност у поступку изградње објеката и изради планова“, казао је он те додао да је безбједност први разлог због ког се кренуло у обрачун са дивљом градњом, која повећава ризик од катастрофе, посебно када је ријеч о земљотресима.

Министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић навео је да је Министарство унутрашњих послова предузело низ активности у циљу превентивних мјера. „Влада је у децембру 2017. године донијела стратегију о смањењу ризика катастрофа, а у децембру 2018. усвојила Национални план о заштити и спасавању од земљотреса“, казао је Нухоџић и истакао да на нивоу државе постоји око 150 спасилаца за спасавање из рушевина.

„Најважније је да постоје јасно и прецизно дефинисане процедуре како и ко реагује у случају земљотреса већих размјера“, казао је министар Нухоџић, додавши да је Црна Гора изградила систем спасавања и на локалном и на државном нивоу.

Према ријечима генералне директорице Директората за грађевинарство Татјане Вујошевић изградњом подстичемо развој економије и развоја у друштва цјелини. „Зато куће у којима живимо, објекти у којима радимо, аеродроми, путеви и жељезнице којима се крећемо, објекти телекомуникационих и енергетских система, само су дио листе различитих грађевинских објеката које морамо, у случају земљотреса, учинити сигурним и безбједним“, казала је Вујошевић.

Она је поручила да су добра грађевинска пракса и спровођење прописа основ отпорности на земљотрес те да је неопходно да, након усвајања нових грађевинских прописа, сви уложимо знатне напоре како би се они у цјелости примјењивали.

Подсјећања ради, разорни земљотрес, који се догодио 15. априла 1979. године у 7:19 часова, имао је јачину од седам степени Рихтерове скале, односно девет степени Меркалијеве. Потрес тла трајао је десет секунди и углавном се осјетио дуж црногорске и албанске обале, тешко оштетивши старе градове Котор, Будву, Херцег Нови, Бар и Улцињ. У земљотресу је погинула 101 особа док је више од хиљаду повријеђено, а око 80 000 људи остало је без крова над главом.

Видео и фото-материјал са научног скупа, као и изјава министра Радуловића о Жабљаку и привременим објектима у Будви доступни су на серверу Владе.

Закључци скупа: „Четрдесет година од катастрофланог земљотреса у Црној Гори“

Министарство одрживог развоја и туризма