Извјестај са јавне расправе за Закон о алтернативним начинима рјесавања спорова

Вријеме трајања јавне расправе: 20 дана

Начин спровођења јавне расправе (одржавање округлих столова, трибина и презентација, са наведеним мјестом и датумом одржавања; достављање примједби, предлога и сугестија у писаном или електронском облику, са наведеним начином и роком достављања):
- Организовањем округлог стола у хотелу Центре Вилле у Подгорици 03. априла 2019. године;
- Достављањем примједби, предлога и сугестија у писаном или електронском облику у року од 20 дана од дана објављивања јавног позива на интернет станици Министарства Правде и порталу е-управе.

Овлашћени представници министарства који су учествовали у јавној расправи:_Ибрахим Смаиловић – генерални директор Директората за грађанско законодавство и надзор и Нада Станишић - секретарка Министарства правде.

Подаци о броју и структури учесника у јавној расправи: округлом столу присуствовали су представници Вишег суда у Бијелом Пољу, Привредног суда Црне Горе, основних судова, Главног града Подгорица, Агенције за мирно рјешавање радних спорова, Привредне коморе Црне Горе, Арбитражног суда, Дирекције за имовину Главног града Подгорица, Адвокатске коморе Црне Горе, Центра за посредовање Црне Горе и Стручне службе Врховног државног тужилаштва, док је писане примједбе, предлоге и сугестије доставлила г-ђа Дијана Поповић Гаврановић - начелница Стручне службе Врховног државног тужилаштва и Привредна комора Црне Горе.
Резиме достављаних примједби, предлога и сугестија, са наведеним разлозима њиховог прихватања, односно неприхватања:
1. Предсједник арбитражног суда при Привредној комори Црне Горе г-дин Веско Божовић указао је да члан 4 текста нацрта закона који уређује циљ закона није у духу једног законског, већ маркетиншког одређења и да је прешироко дефинисан; да у односу на предложени члан 11 треба дозволити странкама могућност да имају примједбе када оне не учествују у избору медијатора; да у члану 19 треба извршити прецизирање на начин што треба прописати да суд врши потврђивање поравнања закљученог пред Центром; да питања која се тичу организације и надлежности Центра за алтернативно рјешавање спорова треба уредити посебним законом; да предметним законом треба оставити могућност да се формирају и други приватни центри који ће се бавити медијацијом.
Наведене примједбе, предлоге и сугестије радна група за израду овог закона детаљно је размотрила и донијела сљедеће закључке:
- Првенствено је оцијењено да је предложено рјешење из члана 4 нацрта закона, које уређује циљ закона, формулисано на начин да је декларисана основна интенција, односно дух самог законског уређења алтернативног рјешавања спорова, односно шта се са истим жели подстаћи, унаприједити и у коначном постићи;
- Када је у питању омогућавање странкама да дају примједбе на избор медијатора када у истом не учествују, указује се даваоцу примједби да, сходно члану 13 текста нацрта, странке споразумно одређују медијатора или пак одређују правила за његово одређивање, што значи да је странкама дозвољено да оне само изаберу медијатора из регистра медијатора који се води код Министарства правде. Једино, у случају да странке не изаберу медијатора, медијатора одређује Центар за за алтернативно рјешавање спорова, и то по редосљеду из регистра медијатора. Изузетно, ако Центар сматра да је за потребе медијације у конкретном случају потребно да медијатор располаже посебном стручношћу и пословним искуством, може за медијатора да одреди лице које се налази у регистру медијатора, а које није по редосљеду за одређивање. Сходно наведеном, а имајући у виду горе наведену примједбу и предложено рјешење из члана 11 став 2 нацрта, које прописује да ће се медијација сматрати прихваћеном када и странке и медијатор потпишу споразум, странке имају могућност да, у случају да нијесу задовољне садржајем споразума који, поред осталог, садржи и име медијатора, а сходно принципу добровољности, не потпишу споразум о медијацији;
- Када је у питању сугесија која се односи на прецизирање члана 19 нацрта, обрађивач указује да се предметним чланом уређују ситуације када својство извршне исправе стиче поравнање постигнуто у поступку медијације у спору поводом којег није покренут судски поступак, односно када је судски поступак окончан повлачењем тужбе, те у другом случају када је поравнање постигнуто у поступку медијације у ситуацији када су странке на тај поступак упућене од стране суда. У првом случају, поравнање стиче својство извршне исправе након потврђивања од стране судије надлежног суда одређеног годишњим распоредом послова у том суду, док је у другом случају поравнање постигнуто у поступку медијације основ за закључење поравнања пред судом;
- Када је ријеч о сугестији да се уређење пословања Центра изврши у посебном закону, указујемо да се организационе норме које се односе на Центар за алтернативно рјешавање спорова налазе у Закону о алтернативном рјешавању спорова због правног положаја и значаја Центра у систему медијације и ране неутралне оцјене, као алтернативних начина решавања спорова који се уређују овим законом. Уједно, имајући у виду да се све надлежности Центра везују управо за примјену овог закона, обрађивач овог прописа сматра цјелисходним да наведена правна правила буду дио садржине Закона о алтернативним начинима рјешавања спорова како би се законске норме од значаја за даљи развој система алтернативног рјешавања спорова учиниле разумљивијим, а релевантним државним органима и другим правним субјектима олакшало спровођење и примјена закона;
- Када је у питању остављање могућности да за оснивање других приватних центара, став је обрађивача да је потребно одржати постојећи систем медијације у коме Центар има централну улогу у успостављању и развоју услуга медијације и ране неутралне оцјене, као и праћењу квалитета рада медијатора и неутралних евалуатора.

2. Главни администратор Главног града Подгорица г-дин Вуксан Вукасановић указао је да је назив закона широко постављен у односу на материју коју уређује; да предложену одредбу члана 5 треба преформулисати јер нема практичну вриједност код Уставом прописане обавезе поштовања прописаних и потврђених међународних прописа; да постоји потреба прецизирања члана 21 став 3, односно да треба дати одговор на питање да ли сви трошкови медијације падају на терет буџета јединице локалне самоуправе у споровима у којима је тужена јединица локалне самоуправе; да обзиром на одређење из члана 33 треба водити рачуна о преклузивним роковима код радних спорова; да треба испитати смисао законског уређења из чл. 48 и 49 нацрта због чињенице да су потрошачки спорови уређени другим прописима, а имајући у виду назив самог закона.
Наведене примједбе, предлоге и сугестије радна група за израду овог закона детаљно је размотрила и донијела сљедеће закључке:
- Када је у питању примједба да је назив закона широко постављен, појашњава се да су предложеним законским текстом уређени најважнији методи алтернативног рјешавања спорова, који нијесу уређени посебним законом (као што је то случај са арбитражом, коју уређује Закон о арбитражи или судским поравнањем, који уређује Закон о парничном поступку), што је уосталом и наглашено у његовим основним одредбама, на који начин се посредно препознаје да постоје и други начини алтернативног рјешавања спорова, на које се не примјењују одредбе овог закона;
- Смисао одредбе члана 5 нацрта је да се у поступку медијације и ране неутралне оцјене примјењују сви европски стандарди који су општеприхваћени у области медијације и ране неутралне оцјене, што има ширу практичну вриједности у односу на Уставом прописану супремацију правила међународног права у односу на национално законодавство;
- Када је у питању сугстија која се односи на прецизирање члана 21 став 3, појашњава се да је поменутом одредбом прописано да трошкови медијације која се спроводи пред Центром, у споровима у којима је тужена јединица локалне самоуправе, падају на терет буџета те јединице локалне самоуправе. Прецизно одређење трошкова медијације дато је у члану 20 став 1 нацрта закона;
- Питање преклузивних рокова уређено је чланом 12 текста нацта, у смислу да је прописано да покретањем поступка медијације престају тећи сви рокови за покретање других врста поступака, у односу на захтјев који је предмет медијације;
- Када је у питању смисао законских одређења из чл.48 и 49 нацрта, указује се да се овим члановима даје само дефиниција алтернативног рјешавања потрошачких спорова, уз навођење да се поступак у овој врсти спорова уређује посебним законом, те прописује улога Центра у вези са поступцима алтернативног рјешавања потрошачких спорова.

3. Представник Привредне коморе Црне Горе г-ђа Маја Головић указала је да назив закона онако како је дефинисан нужно подразумијева и уређење арбитраже, која је пак уређена посебним законом; да постоји потреба стварања услова за постојање других тијела којима би се привредници могли обратити у случају постојања спора; у односу на одређење из члана 4 навела је да се не може постићи уравнотежен однос између броја судских поступака и поступака алтернативног рјешавања спорова, обзиром да грађани имају више повјерења у правосуђе; да одређење из члана 51 ограничава могућност да евалуатор спора, поред судије, тужиоца и адвоката, може бити и неко друго лице, јер велики број грађана испуњава преостале тражене услове, али не може бити евалуатор спора; да у односу на медијацију код радних спорова треба таксативно навести на које радне спорове се односи, обзиром да се сви спорови из рада не могу ријешити у медијацији.
Наведене примједбе, предлоге и сугестије радна група за израду овог закона детаљно је размотрила и донијела сљедеће закључке:
- Када је у питању примједба да је назив закона широко постављен појашњава се да су предложеним законским текстом уређени најважнији модели алтернативног рјешавања спорова, који нијесу уређени посебним законом (као што је то случај са арбитражом, коју уређује Закон о арбитражи или судским поравнањем, који уређује Закон о парничном поступку), што је уосталом и наглашено у његовим основним одредбама, на који начин се посредно препознаје да постоје и други начини алтернативног рјешавања спорова на које се не примјењују одредбе овог закона;
- По питању сугестије која се односи на остављање могућности за формирање других тијела којима се привредници могу обратити за рјешавање својих спорова, указује се да ће се у наредном периоду свакако радити и на томе, али да је неопходно развити и медијацију и рану неутралну оцјену као алтернативне начине рјешавања спорова који су у упоредном законодавству већ дали одређене резултате када су у питању привредни спорови;
- Сугестија да се не може постићи уравнотежен однос између броја судских поступака и поступака алтернативних рјешавања спорова, што је наведено као један од циљева законског уређења, не може се уважити из разлога што је Директивом о појединим аспектима медијације у грађанским и привредноправним стварим 2008/52 у члану 1 став 1 дефинисано као један од циљева Директиве - олакшавање приступа алтернативном решавању спорова, поред осталог, у осигурању уравнотеженог односа између медијације и судских поступака. То је један од кључних циљева чијем постигнућу ће се тежити и кроз имплементацију Закона о алтернативним начинима рјешавања спора;
- Појашњава се, у односу на примједбу која се односи на члан 51, да таксативно одређење и предложени услови за издавање лиценце за евалуатора спора имају своје оправдање у томе да је развијање и примјена ране неутралне оцјене спора, као новог метода алтернативног рјешавања спора, предвиђено као једна од кључних обавеза у Средњорочном програму рада Владе 2018-2020 и Програму развоја АРС, којој треба посветити посебну пажњу, а уз то је неспорна и потреба да рани неутрални евалуатори, због природе њиховог ангажовања, буду особе са великим, не само генералним правничким знањем, него и адекватним радним искуством, које се може стећи у правосуђу. С тим у вези, прописани су услови који захтјевају, поред осталог, радно искуство од најмање 15 година радног искуства на пословима судије, тужиоца или адвоката;
- Сугестија да треба таксативно навести у којим радним споровима је могућа медијација није прихватљива, из разлога што и важећи Закон о посредовању прописује могућност рјешавања радних спорова у поступку медијације пред Центром за посредовање, тако да је наведено била и досадашња пакса. Нацртом Закона о алтернативним начинима рјешавања спорова преузета су наведена рјешења.

4. Судија Основног суда у Даниловграду г-ђа Нина Радуновић указала је да је у предложеном члану 19 потребно уредити ситуације у којима странке које су закључиле поравнање пред Центром не дођу у суд како би закључиле судско поравнање; да треба разјаснити зашто се поравнању закљученом пред медијатором не да својство извршности без потврде од стране суда. За представнике предлагача поставила је питање да ли је суд дужан да упути радника на посредовање, ако је он већ покушао да ријеши спор мирним путем прије судског поступка.
Наведене примједбе, предлоге и сугестије радна група за израду овог закона детаљно је размотрила и донијела сљедеће закључке:
- Додатно уређење, односно прецизирање члана 19, није потребно из разлога што свака ситуација која ће се јавити у практичној примјени закона не може бити уређена посебном нормом. Поравнање које није потврђено пред судом нема својство извршне исправе, странке нужно не морају приступити суду, већ ће суд то својство дати поравнању које испуњава законом прописане услове;
- Поравнање закључено пред медијатором нужно изискује потврду од стране суда из разлога правне сигурности, а код неспорне чињенице да медијатор може бити лице које није правник по занимању, што би за посљедицу могло имати извјесне пропусте који би се у пракси могли јавити;
- Питање да ли упутити на медијацију радника који је покушао да спор ријеши мирним путем свакако ће бити додатно размотрено. У сваком случају, водиће се рачуна да лице које се већ обратило Центру или Агенцији за мирно рјешавање радног спора не буде поново упућено на алтернативно рјешавање тог спора.

5. Директор Сектора правних и општих послова Привредне коморе Црне Горе г-дин Бојан Јововић указао је да је сувишно предложено рјешење из члана 38 став 4 нацрта закона, обзиром да није цјелисходно да суд упућује странке на мирно рјешавање спора ако су претходно имале неуспјешану медијацију, што је у коначно супротно декларисаном циљу самог закона.

- Радна група је размотрила наведену сугестију и закључила да иста није прихватљива из разлога што предметно законско одређење даје активну улогу суду да један спор током цијелог поступка посматра са становишта његове медијабилности, као и да може странкама дати могућност да, уколико се прилике промијене, мирним путем окончају насталу спорну ситуацију.

6. Начелница Стручне службе у Врховном државном тужилаштву Црне Горе г-ђа Дијана Поповић Гаврановић питала је зашто Нацрт не препознаје кривичну медијацију и на који начин ће у предстојећем периоду бити уређена питања која се тичу вођења регистра кривичних медијатора, ко ће вршити обуку, лиценцирања итд.

- Радна група је оцијенила да су наведена питања основана и конструктивна и заузела је став да се питање мирног рјешавања спорова у контексту кривичног поступка према малољетним учиницима кривичних дјела додатно размотри, као и да се изнађе рјешење у правцу законског или системског уређења овог изузетног значајног питања.

7. Привредна комора Црне Горе и Начелница Стручне службе у Врховном државном тужилаштву Црне Горе г-ђа Дијана Поповић Гаврановић предње наведене коментаре, питања и сугестије доставили су Министарству правде и у писаној форми.

Осим поменутих, Привредна комора Црне Горе у писаним примједбама, предлозима и сугестијама указала је да предложено рјешење у члану 10 став 3 не прецизира јасно која правила медијације странке одређују споразумом о медијацији и да у том правцу треба извршити прецизирање.

- У односу на дату примедбу указује се подносиоцу да, имајући у виду начело добровољности, странке споразумно одређују правила или пак упућују на одређена правила поступка, сходно којима ће се медијација спровести, па би и додатно прецизирање и интервенција у том правцу била супротна наведеном општем начелу.

Мјесто и датум сачињавања извјештаја: Подгорица, 24.04.2019. године

Назив организационе јединице министарства која је одговорна за припрему нацрта закона, односно стратегије: Директорат за грађанско законодавство и надзор.




ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР
ДИРЕКТОРАТА ЗА ГРАЂАНСКО ЗАКОНОДАВСТВО И НАДЗОР

Ибрахим Смаиловић