Извјештај са друге јавне расправе о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о здравственом осигурању

На основу члана 18 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија (“Службени лист Црне Горе”, број 41/18), Минисатрство здравља, сачинило је

ИЗВЈЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ

Јавна расправа о Нацрту закона о  измјенама и допунама Закона о здравственом осигурању  спроведена је одржавањем окургог стола у Институту за јавно здравље Црне Горе, сала 12, дана 19. марта 2019. године, са почетком у 11,00 сати и достављањем примједби, предлога и сугестија у писаном или електронском облику, у року од 08. марта до 29. марта 2019. године.

Овлашћени представници Министарства здравља који су учествовали у јавној расправи, на округлом столу биле су Славојка Шуковић, начелник Дирекције за хармонизацију прописа и Милица Голубовић, самостални савјетник у овој дирекцији.

На јавној расправи учествовала су и два представника Фонда за здравствено осигурање Црне Горе.

И. На округлом столу присуствовала је представница Удружења доктора медицине приватне праксе Црне Горе

Представница овог удружења изложила је предлоге, у име наведеног удружења,  а исти су достављени и у писаном и електронском облику.

1. Примједба и сугестија односи се на прописивање могућности за остваривање права на привремену спријеченост за рад осигураницима који остварују здравствену заштиту у приватној здравственој установи, а којима је пружена хируршко оперативна процедура, због које осигураник није способан за рад. Истовремено, предложено је брисање одредбе која прописује остваривање овог права само на основу медицинске документације из здравствених установа које су у Мрежи здравствених установа.

У образложењу овог предлога, наведене су одредбе Закона о здравственој заштити, нагласивши да, грађанин има право на једнакост у цјелокупном третману и право на слободан избор доктора медицине. Такође, наглашено је да предложено законско рјешење не даје могућност избора доктора, пацијентима који су оперисани у установама секундарног нивоа здравствене заштите, као ни остваривање права на накнаду зараде за вријеме привремене спријечености за рад које је прописано Законом о здравственом осигурању. Надаље, указано је на нелогичност непризнавања медицинске документације настале остваривањем здравствене заштите у здравственим установама које дјелатност обављају, у складу са Законом о здравственој заштити, на основу рјешења Министарства здравља, без обзира што нијесу у Мрежи. Закон о здравственој заштити не прави разлику између ове документације и непризнавање медицинске документације приватних здравствених установа, исте се доводе у неравноправан положај у раду и обављању здравствене дјелатности.

Мишљење

Предлог се прихвата

Поред наведеног предлога и сугесије, у писаном и електронском облику достављене у су и сљедеће примједбе, предлози и сугестије:

ИИ. Унија послодаваца Црне Горе

1. Примједба се односи на члан 6 Нацрта којим се допуњава члан 14, у смислу да за остваривање права из члана 13 став 1 тачка 2 овог закона осигураник мора да има стаж осигурања у обавезном здравственом осигурању, у складу са овим законом у трајању од најмање два мјесеца без прекида или четири мјесеца са прекидима у посљедњих 12 мјесеци прије почетка коришћења овог права, док права из члана 13 став 1 тач. 1 и 3 стиче даном осигурања.

У образложењу предлога, између осталог, наведено је да се Унија послодаваца оштро противи овој одредби, сматрајући исту исхитреном и неодрживом, како са аспекта уставности, у оквиру члана 69 Устава Црне Горе, тако и у оквиру практичног питања сврхе обрачунавања и уплаћивања доприноса здравственог осигурања годинама уназад, ако се право условљава радом код истог послодавца. Такође, поставља се и питање, како је наведено, искоришћености уплате доприноса, имајући у виду остваривање здравствене заштите у приватним здравственим установама. На овај начин, сматра се, да циљ одредбе да се смање злоупотребе права на привремену спријеченост за рад неће бити остварен, већ да треба појачати сарадњу између одргана, а посебно рад инспекција.

Мишљење

Предлог се прихвата

2. Примједба се односи на правно-техничку непрецизност члана 8 којим се мијења члан 17 важећег закона. Такође, предложено је да се акт о утврђивању партиципације размотри на сједници Социјалног савјета, прије усвајања, као и да се законом прецизира процентуални износ, укључујући и максимални износ партиципације.

У образложену се наводи да непрецизност ове одредбе изазива њену контрадикторност, да је партиципација у директној вези са економским и социјалним положајем грађана, те да њен износ треба да размотри и Социјални савјет, као и  да се овим законом уреди процентуални износ, укључујући и максимални износ партиципације, како би се обезбиједило да сваки грађанин, без обзира на дужину лијечења, може себи да обезбиједи пуну здравствену заштиту.

Мишљење

Предлог се дјелимично прихвата

Образложење

Предлог који се односи на прецизирање норме је усвојен, док би прописивање процентуалног износа, укључујући и максимални износ партиципације Законом, мишљења смо, било непотребно оптерећивање закона, а свакако подржавамо предлог да акт о висини партиципације,  прије доношења размотри Социјални савјет.

3. Сугестија се односи на члан 14 којим се допуњава члан 45 важећег закона којим се, како се наводи, и поред подршке за учињене помаке у прописивању могућности спрјечавања злоупотребе права на привремену спријеченост за рад, изражава и одређена бојазан – да ли ће то дати очекиване ефекте. Постављено је и питање рока за  утврђивање чињеница које указују на злоупотребу овог права, који мора да буде краћи од 60 дана од дана „отварања боловања“. Такође, изражено је одређено неслагање у односу на обавезу послодавца да утврђује околности које се односе на обављање привредне или друге дјелатности запосленог, за вријеме привремене спријечености за рад.

Мишљење

Сугестија се дјелимично прихвата

Образложење

Сугестија се усваја у односу на прописивање рока за утврђивање чињеница о злоупоутребама права на накнаду зараде за вријеме привремене спријечености за рад, и прописује се допуна члана 45, тако да је додат нови став којим се прописује да околности из става 1 тач. 1, 3, 4, 5 и 6 овог члана утврђује изабрани доктор или првостепена, односно другостепена љекарска комисија, о чему доносе налаз и мишљење, а околности из става 1 тачка 2 овог члана утврђује послодавац, у року од седам дана, од дана сазнања за наступање ових околности. Посебно наглашавамо, да се, први пут прописују казнене одредбе и казне за непрописно утврђивање привремене спријечености за рад, чиме ће се постићи најбољи резултати у спрјечавању злоупотреба овог права, као и прецизирање поступка за утврђивање привремене спријечености за рад. Дакле, први пут се овим законом прописују казне за правно лице (здравствену установу), одговорно лице, изабраног доктора и чланове љекарске комисије. Очекивања су да ће ово довести до битног смањења свих злоупотреба. Такође, треба напоменути и да је Законом о раду прописано да послодавац може да да отказ уговора о раду запосленом за случај злоупотребе права на одсуство за вријеме привремене спријечености за рад и у том смислу се улога послодавца у утврђивању ових околности не може занемарити.

4. Сугестија се односи на утврђивање година старости до када може да се остварује право на накнаду зараде за вријеме привремене спијечености за рад, што је, како је наведено у пропратним актима, отворено питање дуже времена и да га треба овим законом уредити.

Мишљење

Сугестија се прихвата

5. Сугестија да се због његе дјетета обољелог од малигних болести накнада зараде за вријеме привремене спријечености за рад и усљед његе дјетета обољелог од малигних болести утврђује у износу од 100%, од основа за накнаду умјесто 70%, како прописује важећи закон.

У образложењу предлога наводи се да смо нажалост свједоци све чешћег оболијевања дјеце од малигних болести, те да би било добро препознати потребу регулисања овог права на овај начин.

Мишљење

Сугестија се прихвата

ИИИ. Привредна комора

1. Примједба се односи на продужавање периода за који привремену спријеченост за рад може да утврди изабрани доктор, на 30 дана.

У образложењу примједбе наводи се да се продужавањем рока са 15 на 30 дана отварају могућности разних злоупотреба које су тешко доказиве и могу бити штетне за привреднике.

Мишљење

Примједба се не прихвата

Образложење

Примједба се не прихвата, при чему посебно треба нагласити да се први пут прописују казнене одредбе и казне  за непрописно утврђивање привремене спријечености за рад, чиме ће се постићи најбољи резултати у спрјечавању злоупотреба овог права. Дакле, први пут се овим законом прописују казне за правно лице (здравствену установу), одговорно лице, изабраног доктора и чланове љекарске комисије. Ово су реална очекивања да ће казнене одредбе и казне довести до битног смањења свих злоупотреба. Поред наведеног, улога изабраног доктора и повјерење у његов рад мора да се јача и његову одговорност не треба доводити у питање. Такође, продужавање могућности да изабрани доктор умјесто досадашњих највише 15 дана, може да утврди привремену спријечност за рад до 30 дана, је и предлог Фонда за здравствено осигурање и Института за јавно здравље, а и недвосмислен став предлагача.

ИВ. Удружење Родитељи

1. Примједба се односи на члан 6 Нацрта којим се допуњава члан 14, у смислу да за остваривање права из члана 13 став 1 тачка 2 овог закона осигураник мора да има стаж осигурања у обавезном здравственом осигурању, у складу са овим законом у трајању од најмање два мјесеца без прекида или четири мјесеца са прекидима у посљедњих 12 мјесеци прије почетка коришћења овог права, док права из члана 13 став 1 тач. 1 и 3 стиче даном осигурања, а стаж осигурања у наведеном смислу би подразумијевао стаж осигурања код истог послодавца.

У образложењу примједбе се, између осталог, наводи да предложена одредба најозбиљније крши права трудница које су у радном односу, као и да су у овом случају дискриминисана лица-запослени који су привремено спријечености за рад, по прописима о здравственом осигурању, те да овакав предлог може имати само негативне посљедице, како за појединце, тако и за друштво у цјелини.

Мишљење

Примједба се прихвата

2. Предлог се односи на прописивање права на обезбјеђивање фиксне протезе за дјецу до 18 година из средстава обавезног здравственог осигурања.

Предлог се образлаже тиме да ово право треба прописати у случајевима када мобилна протеза не може помоћи, при чему посебно треба имати у виду да су ове протезе врло скупе и да их родитељи морају набављати из сопствених средстава.

Мишљење

Примједба се не прихвата

Образложење

Обезбјеђивање фиксних протеза је материја која се уређује подзаконским актима којима се уређују медицинско-техничка помагала и обим права здравствене заштите.

В. Савез удружења родитеља дјеце и омладине са тешкоћама у развоју „Наша иницијатива“

1. Предлаже се брисање свих одредби које се односе на старосну доб осигураника као услов за остваривање права из здравственог осигурања.

У образложењу предлога, између осталог, истиче се да је прописивање година старости као услов за остваривање права из здравственог осигурања дискриминација.

Мишљење

Примједба се не прихвата

Образложење

Предлог се не може прихватити, јер би занемаривање година старости довело у неравноправан положај пацијенте млађег узраста, тим прије што су један од елемената, поред здравственог стања лица којима се обезбјеђују права из обавезног здравственог осигурања,  и године живота. Ово се ни у ком слуачју не може занемарити, а посебно уважавајући медицинске показатеље за изљечење и опоравак, односно побољшање квалитета живота корисника права из обавезног здравственог осигурања.

2. Примједба се односи, на измјену члана 47 став 2 важећег закона која се односи на пратиоца.

У образложењу примједбе наводи се да се  предложеним измјенама губи право накнаде трошкова превоза за пратиоца лица старијих од 18 година.

Мишљење

Примједба се не прихвата

Образложење

Примједба се не може прихватити, имајући у виду да одредба на коју се односи,  гласи:

„Пратилац се одобрава: осигураном лицу које је млађе од 18 година живота, осигураном лицу које је теже тјелесно или душевно ометено у развоју или код којег је у току живота дошло до губитка појединих тјелесних или психичких функција усљед којих није у могућности да самостално обавља основне животне активности, осигураном лицу које је слијепо, слабовидо, глуво, глувонијемо, осигураном лицу са аутизмом, осигураном лицу које је обољело од малигних болести и осигураном лицу које има оштећење мишића, неуромишићне болести или плегични синдром.”

ВИ. Алтернатива Црна Гора

1. Предложено је да се “из бесплатног здравственог осигурања избаци финансирање промјене пола“, а да се умјесто тога „омогући пет поступака вантјелесне оплодње“.

У образложењу предлога наводи се да се промјеном пола, као скупим поступком,  пацијенту не даје могућност репродукције, те да  из средстава обавезног здравственог осигурања треба финансирати поступке и процедуре које штите живот, настанак живота и посљедице по здравље грађана.

Мишљење

Предлог се не прихвата

Образложење

Преложено рјешење утврђује да се промјена пола врши само из медицинских разлога, уз плаћање партиципације. Надаље, наводи који се односе на финансирање вантјелесне оплодње се не могу прихватити, имајући у виду да се ово право утврђује у складу са медицинским стандардима и праксом, а коментар у односу на хормонску терапију, такође је неприхватљјив, имајући у виду да се ови љекови налазе на Листи љекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања, која је утврђена Одлуком о утврђивању Листе љекова ("Службени лист ЦГ", бр. 2/18, 23/18, 77/18 и 6/19).

ВИИ. НВУ „Љекари“

1. Предложено је брисање става 1 и 2 из члана 14 важећег закона.

У образложењу предлога наводи се да је одређивање временског периода на који је лице дужно да има одређени стаж осигурања прије остваривања права на обавезну здравствену заштиту дискриминаторно, као и да ово не треба да уређује овај, већ Закон о раду и њему сродни закони, а да контролу исплата и висина „зарада у случају привремене спријечености за рад не треба да врши Фонд за здравствено осигурање, већ надлежни државни орган, попут Пореске управе.“

Мишљење

Предлог се не прихвата

Образложење

Предлог се не може прихватити јер се остваривање права на здравствену заштиту не доводи у питање, већ само се овим условљава право на накнаду зараде за вријеме привремене спријечености за рад. Остваривање овог права из обавезног здравственог осигурања мора бити контролисано јер може довести до одређених злоупотреба овог права и не може се повезивати са прописима о раду. Овако законско рјешење, је уобичајена пракса и у интересу је обезбјеђивања заштите права осигураника и финансијске одрживости здравственог система.

2. Предлаже се дефинисање вриједности, односно тачног процента највише партиципације за осигуранике, као и групе осигураника који неће плаћати партиципацију.

У образложењу предлога наводи се да се морају предузети сви потребни кораци за заштиту социјално угрожених група грађана, што је и до сада био случај, посебно имајући у виду да ће терет плаћања партиципације пасти на радно активно становништво.

Мишљење

Предлог се дјелимично прихвата

Образложење

Прописивање вриједности, односно тачног процента највише партиципације за осигуранике Законом, мишљења смо, било би оптерећивање закона, а подржан је и предлог Уније послодаваца да акт о висини партиципације прије доношења размотри Социјални савјет, у интересу социјално-економске заштите осигураника. Надаље, чланом 9 Нацрта прописана су  лица која су ослобођена од плаћања партиципације.

3. Предложено је да се из члана 9 став 1 брише тачка 8 којом су ослобођени од плаћања партиципације борци, војни инвалиди, цивилни инвалиди рата, чланови њихових породица, ако нијесу осигурани по другом основу, као и корисници права на новчану накнаду материјалног обезбјеђења бораца, а да се у тачки 11 додају ријечи: „заразне болести“.

У образложењу предлога се наводи да су лица из тачке 8 обухваћен тачком 3,  да су то лица старија од 67 година.

Мишљење

Предлог се дјелимично прихвата

Образложење

Категорија лица из тачке 8 постоји у правном систему Црне Горе и прописана је Законом о борачкој и инвалидској заштити ("Службени лист РЦГ", бр. 69/03 и "Службени лист ЦГ", бр. 21/08,  1/15 и 52/16).

Предлог да се ослободе плаћања партиципације лица која болују од заразних болести је прихваћен.

4. Предложено је да привремену спријеченост за рад до 60 дана утврђује изабрани тим (изабрани доктор или изабрани доктор за жене), а послије 60 дана љекарска комисија.

У образложењу се наводи да ће се на овај начин постићи већа одговорност изабраног доктора, а логика да Фонд врши контролу привремене спријечености за рад тек након 60 дана, односно  у периоду за који се врши рефундација.

Мишљење

Предлог се не прихвата

Образложење

Предлог за утврђивање привремене спријечености за рад од стране изабраног доктора на период до 60 дана није прихватљив, имајући у виду да је право на накнаду зараде за вријеме привремене спријечености за рад право из обавезног здравственог осигурања, а не право из радног односа. Такође, јачање повјерења и одговорности изабраног доктора постиже се и прописивањем права на утврђивање привремене спријечености за рад до 30 дана, како је и утврђено предлогом овог закона, а контрола се постиже спровођењем инспекцијског надзора.

Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о Здравственом осигурању припремила је Дирекција за хармонизацију прописа.