- Влада Црне Горе
Саопштење са 124. сједнице Владе Црне Горе
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење са 124. сједнице Владе Црне Горе
Објављено: 06.06.2019. • 23:59 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Влада Црне Горе је на 124. сједници, којом је предсједавао премијер Душко Марковић, утврдила Предлог закона о фискализацији у промету производа и услуга с Извјештајем са јавне расправе, који је недјељу дана раније подржао Савјет за конкуретност.
Предложеним законом, који представља једно од кључних нормативних рјешења у области борбе против неформалне економије, уређују се поступак фискализације готовинског и безготовинског плаћања у промету производа и услуга, садржај фискалног рачуна, одређују се обвезници фискализације и друга питања од значаја за фискализацију која би требало да буде у примјени од 1. јануара 2020. године. Систем електронске фискализације, који треба да замијени постојећи застарјели систем фискалних каса, омогућава интеракцију пореског органа, пореских обвезника и грађана и то кроз пријенос и праћење података у реалном времену односно кроз ефикасну контролу трансакција. Циљеви доношења новог закона су, међу осталим, ефикасна контрола трансакција и испорука производа и услуга, постепено смањивање пореске администрације и стварање услова за ефикасно управљање пореским контролама и поступцима принудне наплате коришћењем егзактних података о пословању пореских обвезника.
Влада је утврдила Приједлог закона о завршном рачуну Буџета Црне Горе за 2018. годину.
Готовински дефицит буџета за 2018. годину је мањи за 28,7 одсто, а буџетска потрошња, мимо развојних пројеката, у суфициту је за 152,83 милиона еура (3,3% БДП-а) што потврђује да су текући издаци финансирани из текућих прихода, чиме је испуњен један од главних циљева дефинисаних Фискалном стратегијом. Суфицит текућег буџета за 2018. годину већи је 198,21 одсто односно 101,81 милион еура у односу на претходну годину. Капитални издаци у 2018. години износили су 390,98 милиона еура, што је 0,73 одсто више од плана буџета, а 35,81 одсто више него 2017. Главни разлог повећања капиталних издатака је интензивирање радова на реализацији приоритетне дионице Аутопута Бар – Бољаре.
Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о одбрани који је усаглашен са стратегијским документима у области безбједности и одбране. Прецизирају се надлежности Владе Црне Горе, Савјета за одбрану и безбједност и Министарства одбране; разрађују послови обавјештајно безбједносног Директората; прописује управљање војним ваздушним саобраћајем и надлежности за доношење одлуке о употреби силе у ваздушном простору Црне Горе против цивилних, односно војних ваздухоплова и послови кодификације и обезбјеђења квалитета у области одбране. У складу са тим предвиђена је могућност ангажовања војних обвезника и у миру, за разлику од важећег Закона, по којем се могу ангажовати само у условима ратног или ванредног стања. Савјет за одбрану и безбједност има по предложеним измјенама и надлежност да предложи Скупштини упућивање захтјева Сјеверноатлантском савезу за активирање члана 5 Сјеверноатлантског уговора.
Влада је усвојила Двадесетпрви квартални извјештај о укупним активностима у оквиру процеса интеграције Црне Горе у Европску унију за период јануар – март 2019. Извјештај садржи пресјек реализованих активности у областима: политичког дијалога, преговора о приступању, информисања јавности о процесу, активностима Одбора за европске интеграције Скупштине Црне Горе, спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању, усклађивања законодавства Црне Горе с правном тековином Европске уније и Инструмента за претприступну подршку – ИПА.
Усвојена је Информација о измјенама Билатералног споразума између Црне Горе и Албаније, који се односи на ИПА Програм прекограничне сарадње Црна Гора – Албанија 2014–2020. Потреба за измјенама Споразума који је ступио на снагу 1. новембра 2019. године настала је усљед насталих институционалних промјена у земљама учесницама, промјене у саставу Оперативне структуре у Албанији, као и одређених правно-техничких корекција у тексту документа.
Влада је усвојила Програм развоја пољопривреде и руралних подручја Црне Горе у оквиру ИПАРД ИИ - 2014-2020 верзија 1.2. којим су дефинисане мјере чија ће реализација омогућити коришћење средстава ИПА ИИ у овој области, а које су усмјерене на побољшање конкурентности, повећање додате вриједности производа, отварање нових радних мјеста, побољшање живота у руралним подручјима, као и повезивање са туризмом. У дискусији је истакнуто да је циљ Програма да коришћењем средстава ИПА ИИ у што већој мјери припреми црногорске пољопривреднике за улазак у ЕУ, што ће довести до унапређења квалитета производа, повећана обима производње, веће конкурентности и достизања ЕУ стандарда безбиједности хране у примарном и прерађивачком сектору.
Донијет је Акциони план за сузбијање нелегалне експлоатације рјечних наноса из водотока 2019. – 2021. године. Како би се наставило са даљим активностима током трајања мораторијума на експлоатацију шљунка и пијеска из рјечних корита, који је уведен у априлу 2017. године ради додатног унапређења бриге о заштити рјечних токова и заштити од вода и сузбијања нелегалне експлоатације, израђен је Акциони план којим ће се у наредном периоду постићи ефикаснији надзор над нелегалном експлоатацијом, обезбјеђење континуираног мониторинга и извјештавања о стању на водотоцима.
У циљу реализације Акционог плана за сузбијање нелегалне експлоатације рјечних наноса из водотока, у складу са Законом о државној управи, Влада је донијела Уредбу о повјеравању дијела послова Управе за инспекцијске послове Главном граду Подгорица и општинама Андријевица, Беране, Бијело Поље, Гусиње, Колашин, Мојковац, Никшић и Рожаје. Уредбом се послови државне управе из надлежности Управе за инспекцијске послове, у дијелу који се односи на експлоатацију и депоновање рјечних наноса на водном земљишту, повјеравају овим локалним самоуправама на период од 18 мјесеци.
Влада је донијела План давања концесија за експлоатацију рјечног наноса (шљунка и пијеска) из корита ријека Лим и Грнчар. Документ је израђен је сходно Плану за одрживу и оптималну експлоатацију рјечног наноса из корита ријека Лим и Грнчар, у склопу Компоненте 1 пројекта Припрема идејног пројекта за одбрану од поплава, рехабилитацију и наводњавање у сливу ријеке Лим (са ријеком Грнчар) у циљу ублажавања утицаја климатских промјена и одрживог коришћења природних ресурса. Пројекат се реализује у склопу пројекта Управљање сливом ријеке Дрине на западном Балкану, а финансиран је од стране Глобалног фонда за животну средину и Специјалног фонда за климатске промјене. План је урађен за корита ријека Лим и Грнчар на територији Црне Горе, у циљу дефинисања подручја у долинама ријека погодних за експлоатацију рјечног наноса, као и процјена оптималних количина за експлоатацију у односу на основни критеријум успостављања равнотежног стања режима протицаја и режима наноса.
Усвојена је Информација о реализацији Уговора о докапитализацији „Новог дуванског комбината“ АД Подгорица са Извјештајем о чињеничним налазима „Ернст&Yоунг“ д.о.о. од 10. 4. 2019. године и Иницијативом инвеститора за рјешавање статуса новчаног улога Владе Црне Горе у „Нови дувански комбинат“ АД Подгорица. На основу ревизорског Извјештаја, Влада је констатовала да је компанија БМЈ Индустриес ФЗ-ЛЛЦ из Уједињених Арапских Емирата испунила обавезе предвиђене Уговором и прихватила иницијативу инвеститора која се односи на продају преосталих 1,45 одсто акција у овом привредном друштву.
Влада је усвојила Информацију о резултатима зимске туристичке сезоне 2018/2019. године. У расправи је исказано задовољство постигнутим ефектима, будући да је Црну Гору је посјетило 153.795 туриста, што је за 33,37 одсто више него претходне сезоне, као и да је остварено 296.291 ноћења, што је 15,83 одсто више него током сезоне 2017/18. године. Осим општина на сјеверу, гдје постоје зимски скијашки центри, евидентна је и добра посјећеност централног и приморског региона, што је показатељ да се Црна Гора динамично приближава једном од зацртаних циљева – да постане цјелогодишња туристичка дестинација.
Донијет је Програм подстицајних, мјера у области туризма за 2019/2020. годину, као и Програм подстицајних мјера у области туризма за подршку маркетинг активностима на емитивним тржиштима за 2019/2020. годину.
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?