БАСАРА: АКО ИМА ЛИЈЕКА ЗА МОГ ПАЦИЈЕНТА, ЈА ЋУ ГА НАЋИ

Поријеклом Црногорка, проф. др Надежда Басара стручњак свјетског гласа у лијечењу најтежих болести, иза које стоји 2.200 трансплантација, за коју њени пацијенти кажу да се код “Наде не умире”, говори за Викенд новине о свом раду, методама лијечења, терапији матичним ћелијама у чему је постала један од водећих стручњака на планети, али и о везама са Црном Гором, поручујући да је увијек спремна да помогне.

Тајна успјеха терапије коју спроводи је, каже примјена савремених протокола и најновијих научних достигнућа из области хематологије и онкологије. За Басару не постоји изговор “лијек није на листи”.

“Ако знам да на свијету постоји лијек који моме пацијенту може да помогне, ангажујем се да га добијем гратис за тог пацијента у оквиру клиничких студија и до сада никада нисам имала проблема”, поручује Басара.

ВН: Један сте од добитника државног признања Црне Горе које се додјељује истакнутим припадницима дијаспоре појединицима и организацијама. Вама је припала награда за допринос у области науке. Шта за Вас представља награда коју Вам додјељује Црна Гора?

БАСАРА: Представља нови подстицај, нову енергију и жељу, да са својим стеченим знањем и умјећем, помогнем својим колегама из Црне Горе у изљечењу што већег броја пацијената обољелих од хемато/онколошких болести. Ја сам пријатно изненађена да се политика према научној дијаспори Црне Горе окренула у правом смјеру, смјеру у ком се пита колико си спреман да пренесеш и поклониш свој ој земљи оно што је најважније, оно што ти је у глави, а не у џепу.

ВН: Ваше име је познато у свијету, јавност је имала прилике да сазна о Вашим успјесима не само кроз информације у научним круговима, већ и кроз искуства Ваших пацијената која се препричавају, о којима има доста прича у медијима. Како и када је дошло до сарадње са Црном Гором?

БАСАРА: Сарадња је почела изненадним позивом госпође Новак крајем 2014. из Фонда здравства Црне Горе. Молила ме је да почнем да примам на трансплантацију матичних ћелија, углавном младе болеснике из Црне Горе, јер им се нико са једне клинике ван Црне Горе, гдје су их све до тада слали, не враћа! Ви знате шта то значи! Иако сам Фонду била већ позната по успјешним трансплантацијама, ту је било и црногорских самофинансирајућих пацијената, позвала сам их да виде како радим и да направимо договор. Дошле су двије храбре и изузетне жене, госпође Новак и Цвијановић, обје нису љекарке, али су прије свих хтјеле да се боре за црногорску младост.

Договарамо се о свему на њихово велико задовољство. Сљедеће године ми шаљу 10 младих пацијената на прву трансплантацију, што је са већ примљеним 17-годишњим Ђорђем Лубардом, чије је трошкове преузео Фонд здравства, чинило 11 младића и дјевојака. Све сам их послије успјешне трансплантације и посттрансплантационог боравка у Флензбургу послала назад кући. Ево прошло је четири године, само један пацијент је послије годину борбе са леукемијом преминуо, док сам са њих десеторо, који се и данданас придржавају упутстава које сам им дала при повратку кући, нон-стоп у контакту. Када пацијент напуни пет година послије дијагнозе, може да сматра да је излијечен. Ове године је Ђорђе Лубарда напунио пет година послије трансплантације од несродног донора и он је 100 одсто излијечен.

ВН: Каква је та сарадња данас?

БАСАРА: Нажалост, већ сљедеће године, здравство Црне Горе мијења своју политику, занемарује се остварени свјетски успјех од преко 90 одсто успјешно трансплантираних и пацијенти се поново шаљу у друге клинике.

ВН: Један сте од највећих стручњака за трансплантацију матичних ћелија у свијету, директор сте интерне медицине на Малтесер Ст. Франзискус болници у њемачком граду Флензбургу. Ваши пацијенти кажу да се код Вас не умире. У чему је тајна успјеха терапија које спроводите? Колико се канцер данас може успјешно лијечити? Од чега то зависи?

БАСАРА: Тајна успјеха терапија које спроводим је примјена савремених протокола и најновијих научних достигнућа из области хематологије и онкологије. Осим тога, сваки пацијент је за мене посебан изазов и покушавам у сваком случају да му одредим најбољу терапију. Често чујем од колега из Црне Горе “лијек није на листи”! Ако знам да на свијету постоји лијек који моме пацијенту може да помогне, ангажујем се да га добијем гратис за тог пацијента у оквиру клиничких студија и до сада никада нисам имала проблема.

ВН: Ваша специјалност је лијечење матичним ћелијама. Зашто матичне ћелије? Које болести се могу излијечити трансплантацијом матичних ћелија? Имате ли евиденцију колико сте пацијената излијечили трансплантацијом матичних ћелија?

БАСАРА: Матичне ћелије су најмоћније и најспособније ћелије у нашем организму. Само једна матична ћелија из коштане сржи прави билионе ћелија црвене лозе (еритроцити), бијеле лозе (гранулоцити и лимфоцити) и крвних плочица (тромбоцити). Матичне ћелије имају особину да се самообнављају, значи када се матична ћелија подијели, једна се одмах “сакрива” у својој “ниши или бункеру” која се налази у коштаној сржи, тако да је цитостатици не могу уништити. Такође, имају особину да се даље дијеле и сазријевају и на тај начин праве разне крвне ћелије. Када оне оболе и постану леукемијске матичне ћелије, једина метода која може да их излијечи је да се замијене са здравим матичним ћелијама које су имунолошки моћне и боре се против сакривених и болесних матичних ћелија.

Малигне болести које се лијече матичним ћелијама су: леукемије, лимфоми, мијеломи, мијелодиспластични синдроми, али и бенигне али тешке хематолошке болести као што су апластична анемија или таласемија.

До сада сам трансплантирала преко 2.200 пацијената у три центра у Њемачкој, од тога 1.900 од несродних донора. Што се тиче евиденције излијечених пацијената трансплантацијом матичних ћелија, она се води двије године послије трансплатације и вођена је на УниКлиници у Лајпцигу: 83 одсто, и сад се води на Клиници у Флензбургу: 87 одсто. Послије те двије године евиденција није потпуна, јер пацијенти нису више обавезни да долазе на контроле и тек кад напуне пет година послије дијагнозе сматрају се излијеченим.

ВН: Колико сте имали пацијената из Црне Горе? Каква је ситуација у Црној Гори и региону када је ријеч о малигним болестима?

БАСАРА: Из Црне Горе сам имала сигурно преко 30 пацијената са малигним болестима. Број малигних болести у Црној Гори ми није познат, али претпостављам да је сличан као и у осталим европским земљама. До броја обољелих од малигних болести се долази преко регистра болесника са малигним болестима који је нпр. у Њемачкој и Данској законски регулисан. Статистика каже да је број новообољелих на годишњем нивоу рецимо у Њемачкој 0,6 одсто укупног броја становништва, што је чак и нешто више од броја обољелих у неким балканским земљама.

Везе са Црном Гором нераскидиве

ВН: Јавност зна много о Вама као стручњаку свјетског гласа. Али, Ваша животна биографија је веома занимљива. Ко је проф. др Надежда Басара? Да ли је тачно да сте поријеклом из Црмнице? Какве су Ваше везе са Црном Гором? Да ли су Ваши будући планови везани за дубљу сарадњу са нашом државом?

БАСАРА: Проф. др Надежда Басара, рођена је Ивовић, по оцу др Хрвоју Ивовићу, хирургу рођеном у Беранама, ђеду Јовану Ивовићу, професору филозофије (дипломирао 1927. у Београду), који је био директор Гимназије у Беранама и Даниловграду и носилац ордена Светога Саве, рођеном у Горњим Сеоцама, као и прађеду Ђуру Ивовићу који је био судија на Цетињу и у Бару, рођеном такође у Горњим Сеоцама, али и многим другим рођацима који живе у Беранама, Цетињу, Бару и Сеоцама, је Црногорка. Моје везе са Црном Гором и мојом црногорском фамилијом су нераскидиве и као и до сада стојим на располагању Црној Гори за даљу сарадњу.

Извор: ЦДМ