- Влада Црне Горе
Саопштење са 127. сједнице Владе Црне Горе
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење са 127. сједнице Владе Црне Горе
Објављено: 28.06.2019. • 00:52 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Влада Црне Горе је на 127. сједници, којом је предсједавао премијер Душко Марковић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о безбједности саобраћаја на путевима с Извјештајем са јавне расправе.
Влада је утврдила Предлог закона о имјенама и допунама Закона о порезу на доходак физичких лица којим је прописано да се на приходе од спортске дјелатности и приходе од ауторских и сродних права, патента и жига и самосталних стручњака у култури не плаћа порез на доходак физичких лица. Тиме се млади, перспективни и врхунски спортисти стимулишу да наставе развој у области спорта, а умјетници са највећим стваралачким референцама уважавају на специфичан начин. Овако дефинисаним законским рјешењима не стварају се нове обавезе пореским обвезницима, већ се врши детаљно прописивање прихода и расхода издвојених врста прихода који су и у важећем закону били предмет опорезивања.
Усвојена је Информација о активностима на реализацији пројекта интензивне ревитализације електродистрибутивне мреже која садржи податке о првој интензивној ревитализацији нисконапонске и средњенапонске електромреже након више деценија чиме би требало да буде омогућено свим грађанима односно домаћинствима и привредним друштвима у Црној Гори, поготово у Сјеверном региону, да добију квалитетно и поуздано снабдијевање електричном енергијом без повећања цијена.
Први програм ревитализације нисконапонске мреже, вриједан више од 80 милиона еура, иницирао је прошле године премијер Душко Марковић након што је у бројним контактима са грађанима и привредницима поготово у Сјеверном региону установио да квалитетно снабдијевање електричном енергијом представља све већи проблем и за привреду и за грађане.
У Информацији је наведено да је оквиру овог пројекта за 2019. као прву годину ревитализације одређено седам 10 КВ далековода дужине 338,24 км којима се снабдијева готово 10.000 домаћинстава и то далеководи: Грахово (Никшић), Слап Зете (Даниловград), Долац (Беране), Круте (Улцињ), Губавач и Томашево (Бијело Поље) и Бијела (Шавник) те да је ЦЕДИС већ ревитализовао далековод Подгорица – Подање (Даниловград). Поред наведених ЦЕДИС је већ приступио ревитализацији 9 далековода дужине 262,86 км који снабдијевају 5.769 потрошача и то далеководе: Липова Раван (Никшић), Лутово (Подгорица), Цетиње и Метеризи (Цетиње), Луге (Беране), Шас (Улцињ), Камено (Херцег Нови), Скрбуша (Колашин) и Комини (Пљевља).
Донијета је Одлука о измјенама Одлуке о изради Измјена и допуна Просторно урбанистичког плана Главног града Подгорице у дијелу Генералне урбанистичке разраде „Голубовци” и у дијелу Генералне урбанистичке разраде ,,Подгорица’’. У току процедуре за израду овог планског документа јавила се потреба за још једном измјеном Одлуке, због пристиглих иницијатива којима је тражено да се планирају додатне локације у оквиру ПУП-а, а које су од јавног значаја и у функцији развоја Главног града. На основу предлога Министарства културе потребно је планирати изградњу Музеја савремене умјетности, путем међународног јавног конкурса. Будући да се предложена локација налази на простору некадашње касарне Морача, планирању овог дијела изузетно вриједног градског простора ће се приступити интегрално, са јасним смјерницама и урбанистичким параметрима у оквиру планиране намјене, за даљу планску разраду. По иницијативи Главног града неопходно је, између осталог, дефинисати услове за градњу објеката руралног развоја на пољопривредном земљишту, поставити услове за расписивање међународног јавног конкурса за идејно урбанистичко-архитектонско рјешење за локацију „Беко” са окружењем, размотрити планирање саобраћајнице ширег профила у насељу Загорич, дефинисати јасне смјернице за изградњу, проширење и реконструкцију мостова и изградњу гаража и т.д.
Влада је усвојила Прољећну анализу макроекономских кретања и структурних реформи – 2019.
Усвојена је Информација о реализацији активности и пројеката који се реализују кроз систем индиректног и децентрализованог управљања ИПА фондовима са прегледом кључних активности у ИИ кварталу 2019. године. Документ обухвата главне активности у претходном кварталу које могу имати утицај на ефикасност у коришћењу фондова претприступне подршке. На темељу активности релевантних институција за појединачне ИПА програме, представљен је свеобухватан преглед стања, а посебна пажња посвећена је кључниме ризицима у систему, које је неопходно третирати у предстојећем периоду. У том смислу, усвојен је низ закључака којима се прецизно одређују неопходна поступања надлежних институција, са коначним циљем благовременог завршетка планираних пројеката.
Ради даљег усклађивања са прописима Европске уније, донијета је Уредба о измјени и допуни Уредбе о прехрамбеним аромама које се могу користити у и на храни.
Влада је донијела Програм за контролу и превенцију незаразних болести у Црној Гори за период 2019-2021. године с Акционим планом за период 2019-2020. године. Кључни циљ Програма је смањење броја пријевремених смртних исхода и значајно смањење оболијевања и инвалидитета од водећих незаразних болести. Како је у расправи истакнуто, планирани циљ ће се достићи стварањем социо-економског и срединског окружења које погодује елиминацији или смањењу изложености популације ризичним факторима за најважније незаразне болести кроз примјену здравих животних стилова и унапређење и јачање система здравствене заштите у циљу ефикаснијег дјеловања на пољу специфичне превенције, раном дијагностиком и ефективнијим лијечењем незаразних болести. У складу са тим, Акционим планом је дефинисано 6 циљева у оквиру којих је неопходно предузети мјере зарад побољшања свеукупног здравља популације.
У циљу даљег континуираног усклађивања националних активности са регионалним препорукама донесеним од стране Свјетске здравствене организације за европски регион, донијет је Програм мјера за унапређење стања ухрањености и исхране у Црној Гори с Акционим планом 2019-2020 године. Дефинисане циљеви, приоритети и активности, који су усклађени и са Европским акционог плана за храну и исхрану 2015 - 2020. годину, требало би постићи кроз: прављење окружења које подстиче правилну исхрану; јачање здравственог система у циљу промоције здраве исхране; подршка надзору, мониторинг, евалуација и истраживања; јачање управљања, међусекторска повезаност и промовисање концепта „Здравије у свим политикама”.
Усвојена је Информација о активностима на спровођењу Одлуке о критеријумима, начину и поступку избора лица које може стећи црногорско држављанство пријемом ради реализације посебног програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе, у периоду од 01.04. до 30.06.2019. године која садржи пресјек реализованих и планираних активности, у циљу реализацију развојних пројеката у области туризма, пољопривреде и прерађивачке индустрије, као и развоја мање развијених јединица локалне самоуправе.
Влада је донијела Државни план експлоатације минералних сировина за период 2019 – 2028. с Извјештајем са јавне расправе. Представљајући овај документ, наглашено је да је настао као резултат снажног опредјелјенја Владе да одговорно и промишљено, на свеобухватан начин, сагледа потенцијале минералних ресурса и размотри потенцијалне правце дјеловања у погледу експлоатације минералних сировина и рударства као гране која, уз одговарајући баланс у односу на друге развојне гране привреде и уважавање начела одрживости, може значајно допринијети свеукупном развоју Црне Горе.
У складу са Програмом приступања Црне Горе Европској унији за период 2019-2020. година, донијет је и Акциони план енергетске ефикасности Црне Горе за период 2019-2021 с Извјештајем о реализацији Акционог плана енергетске ефикасности 2016 – 2018, за 2018. годину. Главни циљеви базирани су на приоритетима Закона о ефикасном коришћењу енергије: Имплементација Закона о ефикасном коришћењу енергије комплетирањем и унапређењем регулаторног оквира и побољшањем институционалног оквира; Подизање јавне свијести и повећање разумијевања, знања и капацитета у погледу нових законских захтјева и добре праксе у области енергетске ефикасности код институција јавног сектора, локалних самоуправа, великих потрошача, професионалних организација и осталих актера; Побољшање статистичког и мониторинг система у области енергетске ефикасност, нарочито у јавном сектору и Имплементација мјера за уштеду енергије са препознатљивим резултатима.
Влада је усвојила Извјештај о реализацији Акционог плана за спровођење Стратегије регионалног развоја Црне Горе 2014-2020, за 2018. годину. Представљајуићи Извјештај истакнуто је да је у односу на планирана средства у 2018. години, степен реализације Плана 94 одсто. У претходној години уложено је укупно 751.053,099 еура за реализацију 552 развојна пројекта, програма и активности. Регионална алокација утрошених средстава је: за Сјеверни регион скоро 340,5 мил. еура или 45 одсто укупно уложених средстава, за Средишњи регион око 228,9 мил. еура – 31 одсто, а и за Приморски регион око 181,6 мил. еура, односно 24 одсто укупних улагања. У структури извора финансирања, највеће учешће биљеже улагања из државног буџета – 39 одсто укупних улагања, кредитна средства 34 одсто и приватног капитала 22 одсто, док су средства буџета јединица локалне самоуправе износила 3 одсто, донација 2 одсто и фондова ЕУ мање од 1 одсто.
Усвојена је и Информација о стању животне средине за 2018. годину, која представља приказ и оцјену стања животне средине у оквиру сљедећих сегмената: ваздух, климатске промјене, воде, морски екосистем, земљиште; управљање отпадом, биодиверзитет, бука, радиоактивност и праћење хемикалија. Поред тога, овим документом су дефинисане и препоруке у планирању политике животне средине на годишњем нивоу.
Влада је усвојила Извјештај о реализацији активности предвиђених планом припреме љетње туристичке сезоне за 2019. годину. У расправи је оцијењено да је највећи број активности успјешно реализован или се реализује у складу са планираном динамиком.
Усвојена је Информација о реализацији и ефектима политика у области предузетништва и бизниса за период: 01. јануар – 30. јун 2019. године, која садржи преглед мјера, активности и ефеката у правцу подстицања предузетништва и бизниса, са посебним акцентом на финансијске мјере које имају за циљ отварање нових радних мјеста, подршку младима, женама у бизнису и смањење регионалних разлика.
Влада је усвојила Консолидовани извјештај о управљању и унутрашњим контролама у јавном сектору Црне Горе за 2018. годину.
Усвојен је и Извјештај о јавним набавкама за 2018. годину. Подаци који су приказани у овом извјештају представљају преглед система јавних набавки, резултат су прикупљених података од стране наручилаца који су дужни водити евиденције, обрађивати податке и достављати извјештај у електронској и писаној форми, на основу којег надлежни орган сачињава укупни годишњи извјештај о јавним набавкама. Извјештај за 2018. годину конципиран је по моделу извјештавања у земљама чланица Европске уније и утиче на подизање нивоа транспарентности и ефикасности система јавних набавки за понуђаче и наручиоце, а представља и значајан основ за отклањање евентуалних неправилности. Приликом представљања овог документа наведено је да су обвезници примјене Закона о јавним набавкама у 2018. години уговорили укупно 535.112.568,90 еура набавки.
Влада се упознала са Годишњим извјештајем о додијељеној државној помоћи у 2018. години.
Усвојен је и Извјештај о раду Инвестиционо-развојног фонда Црне Горе А.Д. за 2018. годину са финансијским исказима и Извјештајем независног ревизора за 2018. годину и предлозима одлука. Оцијењено је да је ИРФ у 2018. години остварио завидне резултате. Укупном реализацијом од 209,4 мил. еура план је премашен за скоро 50 одсто. Раст је остварен упоређујући реализацију за претходне двије године и то за 19 одсто у односу на 2017. годину и чак 63 одсто у односу на 2016. годину. Одобрени пласмани су намијењени отварању нових предузећа, побољшавању конкурентности и ликвидности привредних субјеката, унапређењу производње и услуга оријентисаних према извозу као и производње којом се смањује увозна зависност, финансирању пројеката а све то са циљем отварања нових радних мјеста кроз континуирану подршку и подстицање убрзаног равномјерног привредног развоја Црне Горе.
Влада је усвојила Информацију о мјерама које је потребно предузети у циљу ублажавања штета насталих усљед олујног вјетра, 23. фебруара 2019. године и одобрила помоћ за санирање штете на 9 школских објеката у укупном износу од 100.000 еура.
Усвојена је и Информација о обезбјеђивању средстава из Текуће будзетске резерве за почетно финансирање Општине Тузи. Тим поводом, Влада је опредијелила средства у износу од 500.000 еура.
Влада се упознала са Информацијом о стању у Општини Котор и новим околностима да је одборничка већина одржала сједницу, изгласала неповјерење досадашњој предсједници Скупштине општине и одредила вршиоца дужности предсједника до избора новог предсједника Скупштине општине. Влада ће и даље пратити развој дешавања ради остварења права грађана на локалну самоуправу и у складу са тим предузимати активности.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?