Влада усвојила Предлог Закона о измјенама и допунама о здравственом осигурању

Влада је на данашњој сједници усвојила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о здравственом осигурању.

У питању је један од круцијалних закона у области здравства којим се уређују права и остваривање права из обавезног здравственог осигурања, финансирање обавезног здравственог осигурања, уговарање здравствене заштите са даваоцима здравствених услуга, као и друга питања од значаја за остваривање права из здравственог осигурања.

Генерална директорица директората за међународну сарадњу и хармонизацију прописа, Слађана Павловић, казала је да се новим законом, чији је назив промијењен у Закон о обавезном здравственом осигурању, укида допунско здравствено осигурања.

„Стављамо тачку на овај облик осигурања, будући да је Анализа оправданости спровођења и остваривања права из допунског здравственог осигурања, коју су припремили Министарство здравља, Фонд за здравствено осигурање и Агенција за надзор осигурања, а Влада усвојила крајем 2017. године, указала на отежане економске могућности и незаинтересованост грађана за овај облик здравственог осигурања. Напоменула бих да концепт увођења допунског осигурања датира још из 2012. године, и да се константно из ових разлога одгађало његово увођење“, саопштила је Павловић на прес конференцији након сједнице Владе.

Укидање допунског осигурања условило је прецизније законско уређивање института партиципације. Законом су дефинисане категорије осигураних лица која учествују у трошковима коришћења здравствене заштите, тј. која плаћају партиципацију, а списак здравствених услуга и износ партиципације, као и начин плаћања, прописаће Влада Црне Горе посебном одлуком.

Павловић је нагласила да категорије осигураних лица које су ослобођене плаћања партиципације остају исте и у новом законском рјешењу.

Током јавне расправе, највише пажње привукле су измјене закона у дијелу остваривања права на привремену спријеченост за рад, односно боловања. Констатована је јасна намјера Министарства здравља да се сузбију евентуалне злоупотребе боловања. Уважен је став дијела привреде и Фонда за здравствено осигурање, да изабрани доктор утврђује привремену спријеченост за рад до 30 дана, умјесто 15, како предвиђа важећи Закон. Након 30 дана, привремену спријеченост ће утврђивати надлежна љекарска комисија.

„Како је изабрани доктор неко ко у континуитету прати пацијента, односно има јасну слику о његовом здравственом стању, те уважавајући чињеницу да поједине дијагностичке процедуре не могу бити готове у року од 15 дана, Министарство је прихватило наведени предлог и дало мандат изабраном доктору да утврђује привремену спријеченост за рад до 30 дана. Све ово је у духу реформе примарне здравствене заштите, односно јачања позиције, али и одговорности изабраног доктора“, појаснила је Павловић.

Она је казала да су у случају злоупотребе тог овлашћења, односно неправилног и недокументованог утврђивања чињеница за остваривање права на привремену спријеченост за рад, поред раније дефинисане оцјене тог преступа као теже повреде радне обавезе, уведене и новчане казне за изабраног доктора, чланове комисија, здравствену установу и директора здравствене установе.

Брига о посебно осјетљивим категоријама становништва и њиховим породицама кроз овај предлог закона додатно је унапријеђена.Тако ће се убудуће, умјесто досадашњих 70% накнаде зараде, рефундирати 100% накнаде зараде за лица чија су дјеца обољела од малигних болести, односно сада ће родитељима бити рефундирана цјелокупна накнада зараде када по овом основу буду користили боловање.

„Желим нагласити да ће се убудуће осигураном лицу које је обољело од малигних болести и осигураном лицу које има оштећење мишића, неуромишићне болести или плегични синдром, одобравати пратилац приликом лијечења у иностранству, о трошку државе, што до сада није био случај“, казала је Павловић.

Измјенама закона додатно је прецизирано право на поступак медицински потпомогнуте оплодње о трошку државе. Наиме, дефинисано је да се медицински потпомогнута оплодња може спровести о трошку државе уколико је један од брачних, односно ванбрачних супружника, црногорски држављанин.

„Овом рјешењу приступили смо услед повећаног броја захтјева за поступак вантјелесне оплодње од стране лица која нису црногорски држављани, а пријављени су на здравствено осигурање на основу рада у Црној Гори. Према подацима Фонда за здравствено осигурање значајно је порастао број захтјева за поступак медицински потпомогнуте оплодње ових лица, па је током 2017. године 41 жена, која није држављанка наше земље прошла поступак вантјелесне оплодње, док је прошле године тај број готово удвостручен“,објаснила је Павловић.

Током јавне расправе пристигао је велики број коментара и сугестија, како од стране привредних субјеката, тако и од стране невладиних организација, али и државних институција. Значајан број коментара, посебно привредника уврштен је у текст Предлога закона. Такође, закон је добио позитивно мишљење након разматрања на сједници Социјалног савјета.

ВИДЕО: хттпс://yоуту.бе/н69_Цy1оwИг

Министарство здравља