- Влада Црне Горе
Саопштење са 140. сједнице Владе Црне Горе
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење са 140. сједнице Владе Црне Горе
Објављено: 25.10.2019. • 02:35 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Влада Црне Горе је на данас одржаној 140. сједницу којом је предсједавао предсједник Душко Марковић утврдила Предлог закона о привредним друштвима са Извјештајем с јавне расправе. Изради новог закона се приступило усљед недостатака важећег акта, као и потребе потпуног усклађивања са легислативом Европске уније у дијелу хармонизације националних компанијских права и старању услова за адекватан развој унутрашњег тржишта, као кључног механизма, али и постигнућа европских економских интеграција. Предложеним законом се детаљније и прецизније регулишу питања оснивања, управљања, реструктурирања, престанка привредних друштава и друга питања од значаја за њихово функционисање.
Влада је утврдила Предлог закона о допуни Закона о високом образовању и одлучила да достави предложени закон Скупштини на разматрање по скраћеном поступку. Предложеним измјенама и допунама прописано је да студенти, уписани на магистарске студије на јавним установама до дана ступања на снагу закона, који су измирили, односно измире школарину у складу са Уговором о студирању, нијесу дужни да плаћају трошкове за магистарски рад, ако те студије заврше до краја студијске 2020/2021. године.
Оваквим рјешењем студентима су дате двије године за завршетак постдипломских студија, без обавезе плаћања додатних трошкова за магистарски рад, односно за пријаву магистарског рада, осим оних који се односе на школарину и на пренос кредита за неположене испите.
Када је пак ријеч о продужењу рока за упис на специјалистичке студије за двије године, утврђеним измјенама и допунама предложено је рјешење да установе које су акредитовале студијске програме специјалистичких студија до дана ступања на снагу предложеног закона могу да уписују студенате на специјалистичке студије до студијске 2021/2022. године.
Министарство финансија и Министарство просвјете задужени су да, у сарадњи са Универзитетом Црне Горе, у буџету за наредне године опредијеле недостајућа средства по основу трошкова за магистарски рад. Влада је одлучила да из текуће буџетске резерве обезбиједи Универзитету Црне Горе недостајући износ новца за повраћај уплате студентима по основу уплате за магистарски рад, који су уплате извршили у септембарском року.
Усвојен је Извјештај о реализацији обавеза из Програма рада Владе Црне Горе за И, ИИ и ИИИ квартал 2019. године и Извјештај о реализацији закључака Владе Црне Горе за ИИ квартал 2019. године. Извјештаји су показали да је Влада у прва три квартала ове године реализовала 79,30 одсто обавеза из Програма рада, те да је у ИИ кварталу реализовала 94,28 одсто закључака.
Програмом рада Владе Црне Горе за И, ИИ и ИИИ квартал 2019. године планирано је укупно 227 тема, од чега 75 тема из надлежности Комисије за политички систем, унутрашњу и вањску политику и 152 теме из надлежности Комисије за економску политику и финансијски систем.
Од укупног броја планираних тема, реализовано је 66 из надлежности Комисије за политички систем, унутрашњу и вањску политику и то: 54 из тематског дијела и 12 тема из нормативног дијела, као и 114 тема из надлежности Комисије за економску политику и финансијски систем, и то: 71 из тематског дијела, 21 из нормативног дијела Програма и 22 приоритетна развојна пројекта.
Поред тема предвиђених Програмом рада Владе Црне Горе за 2019. годину, Влада је у И, ИИ и ИИИ кварталу 2019. године размотрила укупно 1.246 тема и то: 14 предлога закона, 1 нацрт закона, 31 уредбу, 190 одлука, 1 стратегију, 322 информације, 94 извјештаја, 5 уговора/споразума, 127 платформи, дала мишљење или сагласност на 2 предлога закона, 5 иницјатива и 4 амандмана, те размотрила 450 других тема из надлежности Владе.
Влада је усвојила Извјештај о реализацији Плана оптимизације јавне управе 2018-2020. за период 1. април - 30. јун 2019. године и донијела Одлуку о измјени и допуни Одлуке о отпремнини у случају споразумног престанка радног односа запослених у јавном сектору.
Министарство јавне управе је задужено да до 1. марта 2020. године достави Влади обједињени извјештај о реализацији Плана оптимизације јавне управе 2018-2020 за ИИИ и ИВ квартал 2019. године.
Државни органи и јавне установе чији је оснивач држава задужени су, а судству, државном тужилаштву и јединицама локалне самоуправе је препоручено, да обуставе запошљавање заснивањем радног односа на неодређено и одређено вријеме до 1. марта 2020. године уз изузетак да је могуће је засновати радни однос на одређено или неодређено вријеме уз сагласност Ужег кабинета Владе.
Државни органи и јавне установе чији је оснивач држава су задужени, а судству, државном тужилаштву и јединицама локалне самоуправе је препоручено да донесу рјешења о престанку радног односа лицима која су закључила радни однос на одређено вријеме након истека рока на који је однос заснован, с тим што се радни однос не може продужити до 1. марта 2020. године без претходне сагласности Ужег кабинета Владе.
Измијењеном Одлуком прописано је да се Споразум о престанаку радног односа не може закључити са запосленим који обавља послове који су од посебног значаја за несметано и редовно вршење послова неопходних за оставаривање надлежности органа, односно правног лица у коме је запослено то лице. Такође је прописано да се на радно мјесто запосленог којем је престао радни однос у складу са ставом 1 члана 6 Одлуке не може запослити друго лице, те да се то радно мјесто укида измјеном акта о унутрашњој организацији и систематизацији, у року од 30 дана, од дана исплате отпремнине.
Усвојен је Извјештај о реализацији обавеза из Програма приступања Црне горе Европској унији 2019-2020 за И, ИИ и ИИИ квартал 2019. године. За прва три квартала текуће године, од укупно 195 обавеза, испуњено је 128, односно 66 одсто реализације. Када је ријеч о законима и подзаконским актима, од 137 реализовано је 76, или 55 одсто. Поред тога, од 58 стратегијских докумената, испуњено је 52, односно 90 одсто.
Влада је прихватила Концепт подршке Црне Горе савезничким снагама (ХНС). Подршка земље домаћина (Хост Натион Суппорт - ХНС) представља цивилну и војну помоћ пружену у миру, у случајевима природних и техничко - технолошких и еколошких несрећа, за вријеме криза и за вријеме сукоба, од стране земље која је домаћин савезничким снагама и организацијама које су смјештене на њеној територији, које спроводе операцију на или са њене територије, или кроз њу само пролазе.
Циљ Концепта је дефинисање основних оквира за спровођење подршке Црне Горе као земље домаћина у складу са доктринарним документима НАТО-а и прописима у Црној Гори, као и обезбјеђење међусобне усклађености цивилног и војног дијела подршке са документима одбрамбеног планирања.
Влада је усвојила Информацију о Меморандуму о разумијевању који се односи на организацију, администрацију и финансирање Међународне школе у СХАПЕ и прихватила Меморандум. По угледу на остале НАТО чланице које су процијениле да је овај вид школовања најефикаснији и најисплативији, Црна Гора ће потписивањем овог Меморандума омогућити војно-дипломатским представницима да буду укључени у рад школских одбора и комитета за буџетска питања и на тај начин ће учествовати у процесу доношења одлука када су у питању политике школе. На тај начин би се, између осталог, омогућило да дјеца црногорских војно-дипломатских представника аплицирају за стипендије у току завршне године школовања.
Усвојена је и Информација о реализацији мјера из Шенгенског акционог плана у области изградње и реконструкције граничних прелаза и објеката Сектора граничне полиције. Приликом представљања извјештаја наведено је да се програм секторске директне буџетске подршке за унапређење система интегрисаног управљања границом успјешно спроводи. Посебно је наглашено да је у 2018. години, екстерна евалуација Европске комисије процијенила да је испунејно 100 одсто индикатора за уплату ИИ транше, што Црну Гору чини једином државом корисницом овог програма која је испунила све постављене циљеве, захваљујући уложеним напорима и постигнутим резултатима свих судионика у овом процесу. На крају расправе је закључено да се исто очекује и када је ријеч о уплати ИИИ транше, при чему су евалуатори позитивно оцијенили напоре уложене у реализацији мјера из ШАП-а у претходној години.
У склопу свеукупних напора на плану борбе против трговине људима, Влада је усвојила Одговоре на Упитник експертске групе Савјета Европе ГРЕТА у оквиру трећег круга евалуације импелментације Конвенције СЕ за борбу против трговине људима у Црној Гори.
Влада је усвојила Индустријске политике Црне Горе 2019-2023 с Извјештајем са јавне расправе. Кључни циљ доношења овог документа је успостављање стратешког оквира и приоритета за индустријски развој, кроз планирану подршку и имплементацију мјера ради промовисања интернационализације домаћих предузећа, имплементације иновација и нових технолошких рјешења у индустрији, развоја ресурсно ефикасније економије и доброг управљања животном средином, како би се креирале веће додате вриједности у свим фазама развоја предузећа и јачања међународно конкурентне индустрије.
У складу са тим, утврђени су сљедећи стратешки циљеви: унапређење инфраструктуре и пословног амбијента за ефикаснији индустријски развој; унапређење инвестиција и финансија за модернизацију индустрије; подстицање иновација, трансфера технологије и развоја предузетништва и унапређење приступа тржишту. Ради остваривања наведених стратешких циљева, донијет је и Акциони план за спровођење Индустријске политике Црне Горе 2019 – 2023 с Извјештајем са јавне расправе.
Влада је усвојила Извјештај о активностима на сузбијању сиве економије са предлогом мјера за сузбијање сиве економије. Извјештај садржи преглед активности у оквиру сваке надлежне институције понаособ, као и предлог мјера за даље сузбијање сиве економије. Током расправе је закључено да се ниво сиве економије смањује, али да је и даље присутна у свим облицима, док су закључцима надлежне институције обавезане да наставе са спровођењем мјера на даљем сузбијању ове појаве.
Донијета је Одлука о изради Локалне студије локације "Лучице", општина Будва, чији је основни циљ обезбјеђивање услова за развој туризма на овом подручју, уз поштовање принципа уређења, заштите и одрживог коришћења простора. Програмским задатком је дефинисано да визија развоја простора у обухвату ЛСЛ треба да прати визију развоја приморског региона, који, као важан просторни, економски, и друштвени ресурс Црне Горе, треба да се усмјерено и контролисано развија, користећи на одржив начин своје природне, културне и створене потенцијале. У даљем развоју морају се поштовати европски стандарди и вриједности и успоставити правила за квалитетну регулацију и управљање простором. За ЛСЛ радиће се Стратешка процјена утицаја на животну средину.
У складу са Стратегијом развоја енергетике до 2030. године, Влада је утврдила Нацрт Детаљног просторног плана за простор вишенамјенске акумулације на ријеци Комарници с Програмом одржавања Јавне расправе. Јавна расправа ће трајати 30 радних дана од дана оглашавања у једном дневном штампаном медију који се издаје и дистрибуира на територији Црне Горе и на интернет страници Министарства одрживог развоја и туризма. ДПП Комарница треба да обезбиједи јасну визију будућег развоја овог простора, као подручја од посебног значаја за изградњу инфраструктурних објеката, на корист локалних заједница и Црне Горе, чиме се стварају планске претпоставке за реализацију важног хидроенергетског објекта. Према програмском задатку, циљ је да се могући негативни утицаји сагледају и сведу на најмању мјеру, а позитивни ефекти искористе за интензивнији развој.
Утврђен је и Нацрт измјена и допуна Локалне студије локације „Михиња“у Подгорици с Програмом одржавања Јавне расправе, у трајању од 15 радних дана.
Влада је усвојила Информацију о реализацији Уговора о концесији по комбинованом ДБОТ аранжману за истраживање водотока Црња и техно-економско коришћење водног енергетског потенцијала за производњу електричне енергије у малим хидроелектранама. С тим у вези Влада је прихватила и Уговор са компанијом „ДЕКАР“ д.о.о., Подгорица о концесији за изградњу малих хидроелектрана „Црња“, „Љубаштица“и „Црни поток“ на водотоку Црња, којим се мијења ранији Уговор, закључен 2008. године.
У Информацији се подсјећа да је Влада на сједници одржаној 20.12.2018. године, у намјери да на јединствен начин регулише утицај потенцијално спорних околности на права и обавезе уговорних страна у концесионим уговорима, донијела Закључак којим је одлучила да се, у оним случајевима гдје таква потреба постоји, са концесионарима закључи измијењени уговор о концесији, како би се редефинисали и прецизније уредили одређени аспекти постојећих концесионих односа. Будући да је Влада, у циљу унификације постојећих концесионих односа, утврдила типски уговор за концесију за изградњу малих хидроелектрана, припремљен је и конкретни предлог уговора.
Влада је, између осталог, донијела и Акциони план за спровођење Стратегије паметне специјализације (2019-2024), за 2019. и 2020. годину, којим је утврђено 5 оперативних циљева и 39 активности. Сви оперативни циљеви праћени су одговарајућим индикаторима учинка у смислу почетне вриједности 2018. и пројекција у виду циљне вриједности 2020. и циљне вриједности 2024. године.
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?