Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Потпредсједник Пажин: Не може Влада да примјењује правосудне законе умјесто правосуђа

Природно је да Влада одговара за стање криминалитета у друштву, али је у Црној Гори Влада развлашћена од свих механизама да утврди одговорност за резултате које има тужилаштво, саопштио је потпредсједник Владе Зоран Пажин на отварању конференције „Изазови Црне Горе у поглављима 23 и 24“ данас у Подгорици.

Потпредсједник је указао да је у уставним системима најразвијенијих демократских држава Тужилаштво саставни дио извршне власти, управо да би извршна власт била одговорна за стање криминалитета у друштву.

„Данас је неозбиљно очекивати да Влада даје одговоре на питања о квалитету рада Тужилаштва. Нешто више надлежности има законодавна власт, али ни законодавна власт нема све оне потребне механизме да би се вршио на ваљан начин надзор над радом Тужилаштва. Данас ниједан правни теоретичар нити практичар не умије да да одговор на питање којој грани власти припада Тужилаштво,“ оцијенио је потпредсједник. Додао је да озбиљна анализа оних параментара који су важни за владавину права указује да је Тужилаштво у Црној Гори независније и од судске власти.

Потпредсједник је указао да су на оваквим уставним рјешењима, која су уведена 2013. године, снажно инсистирали представници опозиционих политичких партија и једна политичка партија која је тада била на власти, а сада је у опозицији. „Не примјећујем да сада те политичке партије предњаче у тражењу одговора на проблеме који су настали као посљедица тих уставних рјешења,“ рекао је потпредсједник, додајући да се те 2013. године, партиципирајући у раду Венецијанске комисије, снажно противио таквом рјешењу, које нема упориште у најразвијенијим савременим демократијама.

Говорећи о одговорности за функционисање оваквог уставног рјешења, потпредсједник је рекао: „Данас имамо једну врсту поремећене демократске равнотеже, да је важнији став политичке мањине да не буду изабрани носиоци судске власти у Судском савјету, ријеч је о угледним правницима које бира Скупштина, него што је то став политичке већине да буду изабрани.“ 

Нагласио је да је претходних година уложено изузетно много у едукацију судија, тужилаца и представника у независним регулаторним тијелима и агенцијама, додајући међутим да је неопходно направити процјену ефеката ових активности. „Конференције, семинари, едукације, студијска путовања, понекад на егзотичне адресе као што су Маурицијус или Филипини, отварају питање шта се могло научити на тим дестинацијама и да ли се ико позабавио евалуацијом знања као посљедице тих едукација. У наредном периоду треба инсистирати на евалуацијји знања као посљедице едукације,“ нагласио је, додајући да је циљ едукације повећан ниво стручности и професионализма и у крајњој линији остварење користи за грађане.

Оцијенио је дубоко погрешним став да Албанији, а нарочито Сјеверној Македонији не буде одобрен почетак преговора о приступању Европској унији, наглашавајући међутим да то нипошто не смије да буде алиби за пропусте у самој Црној Гори.

„Никакве енигме нема шта треба да се ради. Него је потребна одговарајућа енергија и одговорност да се то спроведе у дјело. Али та перцепција, која је понекад присутна у јавности, да је Влада одговорна за укупан интеграциони процес је дубоко погрешна. Не може Влада да примјењује правосудне законе умјесто правосуђа. Према томе, свако треба да носи свој дио одговорности,“ закључио је потпредсједник.

КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ ЗА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ, УНУТРАШЊУ И ВАЊСКУ ПОЛИТИКУ

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?