Интервју министра Дарка Радуновића за НД Вијести: Нећемо порезе популистички смањивати, не коцкамо се за ауто-пут

Вјерујем да ће укидање кризног пореза директно утицати на повећање нето плата,бар код запослених на чија примања се односио, поручио је министар финансија Дарко Радуновић.

Он је указао да ће испунити обећање да идуће године доðе до смањења стопе опорезивања дохотка већег од просјека у држави са 11 на девет одсто.

"Ова мјера је сагласна нашем концепцијском опредјелјенју да се привреда растерети у максимално могуцој мјери, да би се повећао простор за нова запошљавања и за увећање плата", рекао је Радуновић у интервјуу "Вијестима".

Радуновић је казао да за сада неће бити увоðења неопорезивог дијела зараде и поручио да се порези и доприноси не могу тривијално смањивати, јер би то било "типично популистичко и економски неодговорно поступање".

Министар је нагласио да је сада фокус усмјерен ка повећању бруто зарада, отварању радних мјеста и минимизовању нерегистроване запослености.

Он је сагласан да су укупне обавезе по зарадама запослених номинално високе, "посебно ако се на то гледа као на параметар ван цјеловитог макроекономског контекста".

"Управо због укупности економског система, односно због баланса буџетских прихода и обавеза, порези и доприноси се не могу тривијално смањивати, јер би то било типицно популистицко и економски неодговорно поступање... Имамо стално настојање да се повећа конкурентост економије и њен укупни ефекат, тако да се отвори простор за повећање запослености, чиме се проширује пореска база. Само таквим ширењем, уз сузбијање сиве економије, ствара се природан амбијент за смањење обавеза о којима говоримо... Ово је, дакле, врло комплексна и осјетљива проблематика која захтијева пажљиво балансирање, без радикалних потеза", одговорио је Радуновић.

Радуновић је најавио да очекује до краја ове године буде закључен ИСДА аранжман, који је правни основ за реализацију хеџинг трансакције код кредита за ауто-пут, а да се услови за прву заштитну хеџинг трансакцију дефмишу у току 2020. године.

"Као озбиљна држава,наравно, не можемо се "коцкати";. Због тога смо се, у дужем периоду бавили тражењем оптималног модела који це, фактички, конвертовати доларско задужење у еуро као валуту коју домицилно користимо", казао је Радуновић.

Истакао је да друга дионица ауто-пута неце бити финансирана новим задужењем,већ се разматрају модели попут концесије и јавно-приватног партнерства, или њихово комбиновање,за наставак посла.

Министар Радуновић: Слажем се са оцјеном да су укупне обавезе по зарадама запослених номинално високе, посебно ако их посматрамо као аутономан и изолован параметар, ван цјеловитог макроекономског контекста. Управо због укупности економског система, односно због баланса буџетских прихода и обавеза, порези и доприноси се не могу тривијално смањивати, јер би то било типицно популистицко и економски неодговорно поступање.

Ми морамо стално имати у виду потребу одрживости фискалног система и фондова на које се односе доприноси на лицна примања. У истој визури, наоко с друге стране, имамо стално настојање да се повећа конкурентост наше економије и њен укупни ефекат, тако да се отвори простор за повецање запослености, чиме се проширује пореска база. Само таквим ширењем, уз сузбијање сиве економије, ствара се природан амбијент за смањење обавеза о којима говоримо.

Ово је, дакле, врло комплексна и осјетљива проблематика која захтијева пажљиво балансирање,без радикалних потеза. Моје је убјеðење да је Влада прилично успјешна у том проблемском комплексу, о чему говори повећање броја запослених за цца 30 хиљада, од почетка мандата до данас.

У Црној Гори смо имали искуства са неопорезивим дијелом зараде. Ефекти нијесу били пропорционални, управо због изолованости те мјере од других сегментата економске политике. Уосталом, и у свијету и код нас су се промијениле стимулативне развојне праксе. Сада је развојни фокус усмјерен ка повећању бруто зарада, отварању нових радних мјеста и минимизовању нерегистроване запослености. Истина је да одреðени број земаља у нашем окружењу још екпериментише са моделом неопорезивог дијела дохотка,али њиховукупни резултат, када се посматра макроекономска цјелина, укљуцујуци стопу незапослености, нијесу на нивоу нашег резултата.

Министар Радуновић: Треба имати у виду да је динамика оперативних радова на незапоцетим дионицама ауто-пута зависна од двије групе параметара. Прва се односи на интегрисање овог пројекта у европску мрежу ауто-путева, односно на динамику којом ће Република Србија реализовати свој дио коридора 11 на који се повезује наш ауто-пут. Наиме, несумњиво је да це ауто-пут Бар Бољаре имати пуни стратешки ефекат телц када се реализује инфраструктурна интегрисаност, из чега произилази и потреба динамицког усаглашавања реализације ових пројеката у Црној Гори и Србији.

Друга група параметара подразумијева све наше интерне предрадње за непосредну инвестицију. То првенствено значи прецизиран је трасе и трошкова друге дионице Андријевица Матешево, а затим дефинисање модела њеног финансирања. Наравно, вец сада је јасно да це ова дионица коштати знатно мање од руте Матешево Биоче, али се код овако високих инвестиција пројекције морају радити са максимално могућом прецизношцу јер и мале површности резултирају номинално великим износима грешке.

Оно што већ сада знамо је да друга дионица неће бити финансирана новим кредитним задужењем. Наиме, утврдили смо динамику смањења актуелног јавног дуга Црне Горе и одлучни смо да је реализујемо и да јавни дуг сведемо на знатно нижи ниво.

Зато интензивно разматрамо моделе попут концесије и јавно-приватног партнерства, па и њихово комбиновање. У скупштинској процедури су приједлози одговарајуцих закона који це бити легислативна платформа за поменуте моделе.

Закони це укључивати и процедуру избора и ангажовања партнера, односно инвеститора, њихова права и обавезе, формате заштите државе, односно своðења ризика на најмању могуцу мјеру. Овдје првенствено мислим на елиминацију ризика скривених трошкова, посебно ако би се они могли пројектовати на повецање јавног дуга. Зато вец сада, са меðународним финансијским институцијама, договарамо обуку наших кадрова за процјену ризика концесија и приватно-јавних партнерства.То знање це бити примјењиво не само за наставак пројекта аутопута, већ и за друге аранжмане ције се планирање буде заснивало на новим законским оквирима.

Министар Радуновић: С обзиром на то да се прва дионица ауто-пута финансира из доларског кредита, јасно је да постоји озбиљан валутни ризик који проистице из флуктуације курсног односа долар/ еуро.Теоријски,та флуктуација може имати и штетне и корисне посљедице на нас као корисника кредита, али се, као озбиљна држава, наравно, не можемо "коцкати";. Због тога смо се, у дужем периоду, бавили тражењем оптималног модела који це, фактицки, конвертовати доларско задужење у еуро као валуту коју домицилно користимо.

Са шест меðународних банака смо у процесу преговора око припреме и усаглашавања комплетне правне документације као подлоге за закљуцење ИСДА споразума који је правни основза реализацију хеџинг трансакције. Таквом трансакцијом, наше задужење се конвертује у еуро-дуг,а ризици промјене курсног односа еура и долара прелазе на треце лице. Оцекујем да, до краја ове године, ИСДА аранжман буде закљуцен, а да се услови за прву заштитну хеџинг трансакцију дефинишу у току 2020. године, зависно од кретања валутних курсева на тржишту.

Јасно је да је, за такву трансакцију, веома битно одабрати прави, за нас најповољнији моменат,на основу пројекција кретања курсева, што није једноставно. По предметном кредитном аранжману, ми смо још у оквирима грејс-периода. Отплата главнице поциње у јулу 2021. године, а годишња транша је на нивоу од 67,5 милиона долара. Дакле, само се непосредно пред плацање транше може приближно упоредити квантум курсних разлика и трансакционих трошкова. Но, ни то није све тек се на крају периода отплате, односно 2035. године, када се израцуна укупан износ отплате у еурима, може сагледати укупан добитак или губитак. Ово наводим само као илустрацију комплексности овог кредитног аранжмана и планираних заштитних поступака.

Министар Радуновић: Потенцијална нова економска криза се најављује првенствено на основу актуелних и пројектованих стопа раста на глобалном нивоу, првенствено у развијеним економијама. Таква параметризација указује на могуцу рецесију, са битним импликацијама на укупну свјетску економију, па, наравно, и на земље у развоју, иако оне, ни на који нацин, не доприносе индуковању кризног сценарија. У сваком слуцају, не ради се о кризи која це,по спољној визури и по силини удара у кратком времену,лицити на ону из 2008. године, али се не искљуцује могуцност да ефекти буду једнако радикални.

С друге стране, свједоци смо текуцих и могуцих збивања која вец имају или могу имати јако неповољне рефлексије на глобалну економију. Процес глобализације је под ударом нарастајуцег државно-економског протекционизма. Даље, имамо латентан трговински сукоб САД и Кине. Уз то, политика се, кроз санкциони модел, поставила изнад економије у односима Европске уније и Русије. Имамо и оружане сукобе на Средњем истоку који су,вец одавно, превазишли локални оквир и све више, поред етницко-политицке, имају и економску компоненту. Није ни изблиза јасно какве це импликације имати Брегзит, затим криза у појединим знацајним државама ЕУ попут Италије, као ни сама институционално-организациона криза у овој асоцијацији.Постоји још цитавниз фактора који, попут поменутих, могу имати негативан утицај на глобални економски развој, дакле и допринијети интензивирању најављене кризе и њеним неоцекиваним појавним форматима.

У тако нејасним, а прилицно пријетецим околностима, јасно је да мале економије, посебно оне које су, због своје отворености, изложене околини, не могу да се изолују од негативних утицаја. Зато се морамо концентрисати на працење збивања, предвиðање импликација и, у мјери могуцег, предузимање заштитних мјера, тамо гдје је то могуце. Примјера ради, за нашу економију су јако важна предвиðања кретања у сектору туризма на глобалном нивоу и одговарајуце "окретање" понуде оним емитивним тржиштима која це бити најмање тангирана кризом.

С друге стране, остаје нам да, у времену наглашених тензија и неизвјесности, наставимо и колико год је могуце интензивирамо реформски процес, цувајуци опредјелјенја која воде заокружењу фискалне стабилности и самоодрживости и даљем компетитивном јацању наше економије, уз стални политицки ангажман на доприносу регионалној стабилности.

Опасно би било да наше радне капацитете расипамо на празно разматрање "што це бити, ако буде", посебно ако нове глобалне опасности не можемо спријецити. И без ових пријетецих најава, ми имамо више него довољно интерног посла цији резултат јесте и важан и користан за Црну Гору, без обзира на екстерне процесе и збивања.

Министар Радуновић: Не мислим да Ваша констатација може опстати ако се Извјештај ДРИ о приједлогу Закона о завршном рацуну буџета за 2018. процита пажљиво и у цјелини. Одступања има, али се она не могу никако квалификовати као знацајно одступање од Фискалне стратегије. Вецина запажања, примједби и сугестија у Извјештају су техницке природе и ми цемо их отклонити, сагласно препорукама.

Министар Радуновић: Што се тице питања уцешца државе у регулисању питања ИРФ-а у Регионалном водоводу,као што сте упознати, још увијек није донијета одлука на који нацин це поменута иницијатива бити регулисана. Влада још разматра да ли це то бити једноцлано или двоцлано друштво и какве све то правне и економске аспекте има што се тице и једног и другог друштва, и на бази тога бице донијета одлука. Свакако, током разматрања приједлога бице узето у обзир и мишљење ДРИ, тако да це у крајњем рјешење поменутог питања обухватати сва релевантна мишљења.

Министар финансија је, наводеци податке из недавно представљеног предлога'буџета за идуцу годину од 2,57 милијарди, нагласио је да су фокусирани и на реформу пореске администрације, уз кредитну подршку Свјетске банке, за повецање дисциплине, односно ефикаснију наплату пореза и доприноса.

Радуновић је прецизирао да су издаци (који укупно износе 2 милијарде и 38 милиона еура, што је 40,5% БДП-а планираног за 2020), у односу на ову годину, веци за 61,7 милиона. "То је због повецања бруто зарада у здравству, просвјети, повецаних трошкова здравствене заштите, наставка изградње ауто-пута и рјешавања питања консолидације Монтенегро аирлинеса".

За капитални буџет планирано је око 230 милиона еура, односно 4,6% БДП-а.

"Средства капиталног буџета намијењена су за пројекте којима се унапреðује јавна инфраструктура и туристицка понуда, укљуцујуци приоритетну дионицу ауто-пута", казао је Радуновић.

Он је рекао да је предвиðени дефицит буџета око 50 милиона еура, односно нешто мање од 1% БДП-а, што није потпуно сагласно плану финансијске консолидације. "Али, оцигледно је да имамо наставак тренда смањења дефицита буџета, с обзиром на то да је, 2017. године, када смо поцели финансијску консолидацију, релативни дефицит био 5,8% БДП-а", нагласио је министар, наводеци да је предвиðен суфицит у односу на текуцу буџетску потрошњу од око 180 милиона еура (3,6% БДП-а), као и примарни суфицит од 1,1% БДП-а. Подсјетио је да су предвидјели новац за наставак спровоðења оптимизације јавне управе кроз исплату отпремнина запосленима, укидање кризног пореза...

"Буџет за 2020. има првенствено развојни карактер јер, поред осталог, предвиðа знацајна издвајања за наставак снажног инвестиционог циклуса из претходног периода, те завршетак око 30 капиталних пројеката. Карактеристика новог буџета је наставак улагања у области здравства и просвјете, не само кроз увецане зараде, него и кроз инвестиције у инфраструктурне објекте и модернизацију кроз набавку адекватне специјализоване опреме за оба ова сектора", додао је министар.

Радуновић је навео и "знацајна мандаторна издвајања у области пензионог осигурања којима је подржано редовно усклаðивање пензија".

"Обезбијеðени су и трансфери за социјалну заштиту, субвенције пољопривредним произвоðацима, реализација више пројеката у области спорта и омладине, унапреðење безбједносног система и слицно".

Он је оцијенио да се из предлога буџета види и "намјера Владе да настави рестриктивну политику потрошње државне администрације, првенствено у односу на непродуктивне трошкове, попут репрезентације и службених путовања". "Рационализоваце се и трошкови обједињених набавки опреме за државну управу.

Нијесу предвиðена средства за рјешавање стамбених питања, сем за намјене које проистицу из споразума о финансијској подршци потписаних са солидарним и синдикалним организацијама у области здравства, просвјете и служби безбједности", додао је Радуновић.

Ради релаксације скупих задужења из прошлости, емитовали смо обвезнице у вриједности од 500 милиона еура, уз повољну каматну стопу од само 2,55% годишње. То је, наравно, у одреðеном проценту, утицало на јавни дуг,тако да ће он ове године достићи свој максимум од 79%, али ће већ сљедеће почети интензивно да пада. Реално је да 2022. године буде на нивоу 63% БДП-а.

Очекујем да до краја ове године буде закључен ИСДА аранжман, који је правни основ за реализацију хеџинга код кредита за ауто-пут, а да се услови за прву заштитну трансакцију дефинишу у току 2020.

Министар Радуновић: Тачно је да смо у Програму економских реформи и Смјерницама макроекономске и фискалне политике планирали да, до 2022. године, наш јавни дуг сведемо у мастрихтски оквир, односно испод 60%. Меðутим, реалност нас стално доводи у ситуацију вагања различитих опција и корака. Ниједан од тих корака не доноси само предности, вец вуче и неке недостатке. Ми и даље не одустајемо од поменутог плана своðења јавног дуга на 60%, али треба имати у виду да смо, у меðувремену, имали неке изнуðене помаке у супротном смјеру. Тако смо, ове године, ради релаксације скупих задужења из прошлости, емитовали обвезнице у вриједности од 500 милиона еура, уз повољну каматну стопу од само 2,55% годишње. То је, наравно, у одреðеном проценту, утицало на јавни дуг, тако да ће он ове године достићи свој максимум од 79%, али це вец сљедеце почети интензивно да пада. Имали смо и промјену у плану буџета за период 2020-22. године, због повећања издатака за зараде у просвјети и здравству, раста трошкова здравства и још неких увећаних трошковних позиција буџета. У том контексту, реално је да 2022. године јавни дуг буде на нивоу 63% БДП-а.

Без намјере да затварам очи пред овом корекцијом, хоћу да нагласим да је мастрихтски лимит од 60% ипак само психолошка линија и да, уз евидентно достижан пад јавног дуга за неких 16 процентних поена (умјесто планираних 19), никако не смијемо бити незадовољни. У макроекономском планирању је кључно да ли пратите пројектоване трендове и да, за случајеве гдје то нијесте 100% успјели, постоји рационалан бенефит који потврðује да корекција није посљедица површности или планске неодговорности, него резултат рационалне реакције на околности које нијесу биле познате код примарног планирања.