- Влада Црне Горе
Саопштење са 144. сједнице Владе Црне Горе
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење са 144. сједнице Владе Црне Горе
Објављено: 21.11.2019. • 22:57 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Влада Црне Горе је на 144. сједници, којом је предсједавао премијер Душко Марковић, утврдила Предлог закона о алтернативном рјешавању спорова. Предложеним законом наша земља, као прва држава у региону, омогућава грађанима и привреди знатно бржи и јефтинији приступ правди, кроз додатно подстицање и унапређење система вансудског рјешавања спорова. Ради усаглашавања са овим законом, Влада је утврдила и Предлог закона о измјенама Породичног закона и Предлог закона о измјенама и допунама Закона о парничном поступку.
Утврђен је Предлог Закона о волонтирању с Извјештајем са јавне расправе, којим се дефинише само значење волонтирања као института, прецизније уређују права и обавезе волонтера, организатора и корисника волонтирања, прописује које лице не може да буде волонтер, прецизније се утврђује у којем случају се закључује уговор о волонтирању и ближе уређује потврда о волонтирању коју издаје организатор волонтирања, као и трошкови волонтирања.
Са циљем испуњавања обавезе прописане Законом о управљању и унутрашњим контролама у јавном сектору, усаглашавања са Уредбом о организацији и начину рада државне управе и рационализације у успостављању посебних организационих јединица за унутрашњу ревизију код субјеката јавног сектора на централном и локалном нивоу, донијета је Уредба о успостављању унутрашње ревизије у јавном сектору. Уредбом се утврђују начини и критеријуми за успостављање унутрашње ревизије у јавном сектору.
Влада је донијела Одлуку о задуживању Црне Горе за 2020. годину, којом су дефинисани кредитни аранжмани који ће бити закључени у складу са Законом о буџету за 2020. годину, висина недостајућих средстава за финансирање буџета у наредној години, као и могућност задужења за потребе рефинансирања дуга и стварања резерве, за потребе одржавања текуће ликвидности, независно од границе годишњег пораста дуга, као и за рефинансирање и репрограмирање краткорочних позајмица и хартија од вриједности.
Влада је усвојила Информацију о имплементацији Уредбе о додјели средстава за подстицање директних инвестиција и унапређење конкуретности привреде, донијела Одлуку о додјели средстава за подстицање директних инвестиција и прихватила текст Уговора.
Представљајући Информацију наведено је да је на након објављеног Јавног позива за учешће у Програмској линији за подстицај директних инвестиција за 2019. годину Комисија за имплементацију и мониторинг Програмске линије у поступку вредновања оцијенила да су три инвестициона пројекта испунила прописане критеријуме, а њиховим вредновањем су се створили услови за почетак процедуре одобравања додјеле средстава за подстицај инвестиција. Одлуком се предвиђа финансијска подршка у виду додјеле средстава за подстицање инвестиција у производни и услужни сектор и директно ће утицати на привлачење директних инвестиција, а тиме ће се остварити утицај на повећање конкурентности, смањење регионалних разлика, уједначенији привредни развој и отварање нових радних мјеста. Уговором о коришћењу средстава дефинисане су међусобна права и обавезе. Кроз три вреднована инвестициона пројекта, вриједност материјалних и нематеријалних улагања ће износити укупно 4.818.289 еура, чиме ће се остварити запошљавање 277 нова, или задржати постојећа запослена лица.
Овом одлуком додјељују се средства подносиоцима у склопу Програма за унапређење конкурентности привреде и Програмске линије за подстицај директних инвестиција за сљедеће инвестиционе пројекте:
• „Месо-Промет д.о.о.“ из Бијелог Поља - „Обнављање производних капацитета девастираних услед насталог пожара“ - 6.000 еура за свако од 252 задржаних лица – радника, односно износ од укупно 1.512.000 еура;
• „Шик-Полимље д.о.о.“ из Берана – „Повећање обима производње у сектору експлоатације и унапређење технолошког процеса производње и производа шперане” – 4.000 еура за свако од 10 планираних новозапослених лица, односно износ од укупно 40.000 еура;
• „Лигхтхоусе оф Монтенегро д.о.о.“ из Херцег Новог – „Реновирање и опремање ресто-бара Јадран” - 4.000,00 еура за свако од 15 планираних новозапослених лица, односно износ од укупно 60.000 еура.
Влада се упознала са Информацијом везаном за издавање привремене мјере по предлогу предлагача обезбјеђења „Вектра - Јакић” доо Пљевља, против противника обезбјеђења Држава Црна Гора коју је припремио Заштитник имовинско-правних интереса Црне Горе. Управа за шуме задужена је да покрене поступак арбитраже, а Заштитник имовинско-правних интереса Црне Горе да покрене поступак наплате доспјелих потраживања по тужби за испуњење Уговора уз захтјев за издавање привемене мјере ради спречавања наступања ненадокнадиве штете.
Усвојена је Информација о потреби придруживања Црне Горе Инклузивном оквиру за БЕПС. У циљу смањења искоришћавања тзв. „пореских рајеваʺ Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) је, у сарадњи са лидерима Г20, припремила Пројекат евазије пореске основице и премјештања добити (БЕПС Пројекат), који садржи пакет мјера којима би се на свебоухватан начин супроставило премјештању добити у државе са ниским или нултим пореским стопама, гдје не постоји или постоји мала економска активност, што има за последицу мању наплату пореза. БЕПС је тијело које пружа техничку подршку земљама, које су се обавезале да ће реализовати мјере предвиђене акционим планом, у дијелу усклађивања националног пореског законодавства са правном тековином ЕУ и имплементације минималних БЕПС стандарда. Приступањем овом оквиру Црна Гора ће искористити помоћ како би на адекватан начин инкорпорирала међународне стандарде у своје пореско законодавство у циљу имплементације БЕПС мјера.
Влада је усвојила Информацију о наставку сарадње са Стамбеном задругом провјестних радника „Солидарно“ и прихватила Споразум о обезбјеђивању средстава за рјешавање стамбених потреба запослених у просвјети. Како је у расправи наглашено, Влада и Министарство просвјете, од оснивања СЗ „Солидарно“ за потребе реализације активности на плану побољшања услова становања запослених у просвјети обезбиједили су средства у износу 6.321.183 еура. Имајући у виду да је Споразум о обезбјеђивању средстава за рјешавање стамбених потреба запослених у просвјети, који је потписан 2017. године истекао, Министарство просвјете и Синдикат просвјете су иницирали потписивање новог Споразума за наредни трогодишњи период, који подразумијева повећање издвајања средстава из Буџета за 2020., 2021. и 2022. годину са претходних 600.000 еура на 700.000 еура. Тим поводом, Влада је задужила министарства просвјете и финансија да у наредне 3 године за потребе реализације Споразума Стамбеној задрузи просвјетних радника обезбиједе износ од по 450.000, односно 250.000 еура, на годишњем нивоу.
Усвојен је и Извјештај о развоју тржишта електронских комуникација. Приликом представљања Извјештаја наглашено је да вишегодишњи тренд великих инвестиција у сектору електронских комуникација потврђује чињеницу да постији стабилан и предвидљив правни и регулаторни оквир, који је створио једнаке услове за све учеснике на тржишту.
У току 2018. године у развој ЕК мрежа и сервиса оператори су уложили 91 милион еура, што је допринијело даљем повећању доступности савремених ЕК услуга високог квалитета на цијелој територији Црне Горе. Процјена инвестиција у ЕК сектору за 2019. годину износи 55 милиона еура. У претходних 10 година оператори ЕК у Црној Гори су инвестирали више од 500 милиона еура. Примијетно је да су у току посљедње 3 године инвестиционе активности значајно интензивиране и у том периоду у мрежу и услуге уложено је око 260 милиона еура.
Сектор телекомуникација је у Бијелој књизи Савјета страних инвеститора Црне Горе већ двије године препознат као најповољнији у погледу једноставности и ефектности пословања у земљи. У претходне 2,5 године пенетрација широкопојасних прикључака је повећана са 53 одсто на 83 одсто, што Црну Гору, по овом параметру, позиционира у врху региона Западног Балкана и чак изнад ЕУ просјека. Више од половине домаћинстава, односно 56 одсто, активно користи мреже нове генерације, што је скоро идентично ситуацији у ЕУ са краја прошле године, док је 2016. године у Црној Гори тај проценат износио само 3,6 осто. Велики напредак, са 26 одсто на 76 одсто, остварен је и у дијелу доступности мрежа нове генерације. И покривеност мобилним 4Г мрежама је већа од оне која је захтијевана приликом аукције спектра у 2016. години и премашује 97 одсто композитне покривености насељеног подручја на нивоу државе, што је при самом врху региона и на нивоу ЕУ. Наведено је да је једини индикатор у којем је примијетно заостајање за европским просјеком тржишни удио који заузимају прикључци са брзинама већим од 100 Мб/с.
У оквиру кадровских питања за директора Пореске управе, именован је Миомир М. Мугоша, досадашњи в.д. директора Управе.
Влада је упутила у парламентарну процедуру Приједлог закона о избору, употреби и јавном истицању националних симбола.
Министарство унутрашњих послова је задужено да достави Влади Предлог закона о измјенама и допунама Закона и јавном реду и миру на разматрање на наредној сједници.
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?