Уводно излагање предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на конференцији за новинаре одржаној поводом сто дана рада Владе

ГОВОР ПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ МИЛА ЂУКАНОВИЋА НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА НОВИНАРЕ ПОВОДОМ 100 ДАНА РАДА ВЛАДЕ ( 09.06.2008.године):



Поштовани представници медија,
Даме и господо,

И

У претходних сто дана Црна Гора је учврстила своју стабилност; сачувала динамичан темпо развоја и створила важне претпоставке за даље убрзање тог процеса; и направила крупне кораке на путу до својих европских и евроатланских циљева.

Побједа кандидата владајуће коалиције на изборима за Предсједника Црне Горе Филипа Вујановића није само сатисфакција за испуњена, реално постављена, очекивања грађана. То је прије свега додатна претпоставка политичке стабилности Црне Горе, као и заједничке посвећености свих структура власти приоритетним државним и националним интересима.
Овим поводом све релевантне међународне инстанце изрекле су још једном афирмативне оцјене о демократској зрелости црногорског друштва.
Такође, резултати предсједничких избора потврђују да се наставља процес превладавања политичких подјела црногорског друштва карактеристичних за предреферендумски период, што је убједљиво манифестовано већ приликом усвајања новог Устава Црне Горе у Парламенту.

Одговорним ставом према још ровитој регионалној стабилности, сензибилним односом и према питању Косова и према отвореним политичким процесима у Србији, као и активностима на затварању преосталих проблема из недавне прошлости у односу на Босну и Херцеговину и Хрватску, такође и генерално пуном посвећеношћу сарадњи у региону Црна Гора је учвршћивала унутрашњу и снажно доприносила успостављању регионалне безбједносне и политичке стабилности. А то је услов без којег не би било могуће озбиљно и успјешно радити на демократском и економском развоју државе.


ИИ

Резултати остварени на макроеномском плану у првим мјесецима ове године потврђују да ћемо достићи циљеве које смо пројектовали до краја мандата ове Владе Црне Горе. Поменућу само неке:

-Наставља се динамичан раст Домаћег бруто производа. Према релевантним процјенама, реални раст у првом кварталу у односу на исти период прошле године износи 8,1%. На крају мандата ове Владе БДП ће премашити 3 милијарде , штп значи биће преко 5.000 пер цапита.
-Продужен је и тренд прилива страних директних инвестиција. У прошлој године оне су износиле око милијарду , док је за прва четири мјесеца ове године у Црној Гори забиљежено изнад 300 милиона СДИ, што је на нивоу прошлогодишњег прилива у истом периоду;
-Незапосленост је у даљем паду. Стопа незапослености почетком јуна је 11,3%, број незапослених је испод 30.000. Подсјећам на растући број запослених нерезидената за првих пет мјесеци ове године 44.788, што је за 65,7% више него у истом периоду прошле године;
-Просјечна нето зарада у Црној Гори у априлу ове године износила је 402 . Нето зараде за први квартал ове године у односу на исти период прошле године реално су повећане 15,6%. На крају 2009.године просјечна нето плата у Црној Гори биће најмање на нивоу планираног, тј. 515 ;
-У прва три мјесеца ове године остварен је вишак буџетских прихода
над расходима у износу од 42,5 милиона , односно 1,47% БДП-а. Процјењујемо да ће суфицит јавне потрошње на крају 2008.године износити 3,31% Бруто домаћег производа.

ИИИ

У експозеу приликом формирања Владе јасно сам означио да је њен основни циљ повећање животног стандарда свих грађана Црне Горе.
Економски раст, малочас илустрован подацима, могућ је само у условима када људи више раде, више штеде и више инвестирају. То недвосмислено говори да Влада у континуитету ствара амбијент који сваком појединцу обезбјеђује слободу да валоризује своје ресурсе радну вјештину, знање и новац и покаже своју вриједност на најбољи начин.
Влада је веома посвећена континуираном унапрјеђењу црногорског амбијента за инвестирање и развој бизниса. У том циљу, поред већ законски пројектованог снижавања пореског оптерећења, важна активност Владе је на даљем елиминисању преосталих бизнис баријера. Формиран је Савјет за елиминисање бизнис баријера и утврђен оперативни план његовог рада за 2008.годину.

ИВ

Црна Гора је пред крајем транзиционог процеса, у смислу стварања темељних претпоставки на законодавном и институционалном нивоу. Да би могли говорити о успјешној заокружености ове фазе потребно је у Парламенту усвојити имовинске законе и јасно уредити својинска права. Реализован је прелазак са централнопланске на тржишну економију са реструктурираном привредом и 85% приватизованог друштвеног капитала. Јасно је у том процесу и у Црној Гори као и другдје било је и губитника и добитника али у цјелини привреда снажно напредује због веће слободе управљања дохотком.
Сада је потребно суочити се са посттранзиционим изазовима: како даље смањити и коначно елиминисати незапосленост, како помоћи онима који су у том процесу изгубили, како унаприједити и модернизовати систем социјалног осигурања, како унаприједити јавне услуге у образовању и здравству и, наравно, како даље развити институције владавине права.

Влада ради на припреми Стратегије регионалног развоја, такође и на изради Закона о регионалном развоју. Уважавајући чињеницу да су се посљедице транзиције много више осјетиле на сјеверу, Влада ће убрзо изаћи са програмом санације тих негативних ефеката у овом дијелу наше државе. Програм, како је замишљен, биће конципиран у двије основне димензије и имаће социјални и развојни дио. У социјалном дијелу, програм ће третирати дио радника некадашњих друштвених предузећа који, услед вишегодишње неспособности тих привредних субјеката да се прилагоде тржишту нијесу у позицији да живе од свог рада на досадашњим радним мјестима, нити су, пак, у животној доби да се преквалификацијом и доквалификацијом оспособе за рад у другој дјелатности. Влада ће ускоро изаћи са програмом конкретне подршке том дијелу становништва, кроз неке од видова социјалних програма ослоњених на повољније буџетске могућности.
У развојном дијелу, намјера нам је да, кроз конкретне програме развоја бизниса, подстакнемо предузетничке идеје и пробудимо потенцијале у секторима који ће представљати неке од главних полуга даљег развоја не само сјеверног дијела Црне Горе. Овдје мислим на пољопривреду, прије свега производњу здраве хране, шумарство, туризам, мање индустрије кооперативе будућих великих инфраструктурних радова попут аутопута, мање предузетничке пројекте из области енергетике и друго. Убијеђен сам да постоје велике могућности за развој ових сектора економије, а потврду за то ми, поред наше ријешености да истрајемо на овом програму, даје и све више изражено интересовање крупних страних инвеститора да свој капитал уложе у сјевер Црне Горе.

В

Претходних нешто дуже од три мјесеца Влада је била максимално усредсређена на стварање претпоставки за успостављање боље динамике започетих, као и за брзи старт нових капиталних развојних инвестиција, прије свега у области водоснабдијевања, саобраћаја, туризма и енергетике. Слиједи кратак извјештај о реализацији тог сегмента:

Регионални водовод за црногорско приморје (вриједност око 55 милиона )
-Радови на сва три крака цјевовода су почели и сви извођачи су прихватили скраћење рокова до 01.јуна 2009.године.
-Расписани су тендери за изградњу објеката водозахват Боље Сестре и пумпна станица Рељићи, уз санацију резервоара Ђурмани.
-Расписан је и тендер за санацију хидротехничког тунела Созина, а радови ће се изводити у периоду јул-децембар 2008.године.

Дакле, радови ће бити завршени до љета 2009.године, што значи да ће након неопходног периода тестирања система, он бити у функцији прије завршетка љетње туристичке сезоне 2009.године.

Аутопут Бар-Бољаре (170км, вриједност око 2 милијарде )
-донијели смо одлуку да се овај пројекат реализује кроз јавно приватно партнерство (ППП)
-завршене су Физибилити студија и Студија о опцијама јавно приватног партнерства; изабран је и консултант за имплементациону фазу (ИФЦ) који ће бити у пројекту све до закључења уговора са изабраним партнером
-16.јуна биће расписан претквалификациони тендер, на основу чега ће се направити кратка листа кандидата, којима ће бити упућен позив да доставе понуде. Процјена је да би до краја октобра ове године могли да изаберемо побједника, с којим би кренули у преговоре око закључења уговора.

Јадранско-јонски аутопут (дужина 110км, вриједност 1 милијарда )
-Завршена је Физибилити студија и идејно рјешење, такође утврђена његова траса. Сљедећа фаза је израда идејног пројекта, за који ће бити расписан тендер током наредне године, што је услов за комплетирање планске документације и тражење партнера за изградњу. Код овог пројекта доста зависимо и од сусједних земаља (Хрватска, Албанија), но без обзира што је у овом тренутку приоритет изградња пута према сјеверу, јадранско-јонски аутопут остаје на другом мјесту листе приоритета изградње путне мреже у Црној Гори.

Брза саобраћајница дуж црногорског приморја од Сукобина до Дебелог бријега (дужина око 110км)
-У току је израда идејног пројекта за дионицу од Бара до Созине, док се за цијелу трасу ради Генерални пројекат. Такође, ради се предфизибилити студија која ће бити завршена почетком ИВ квартала ове године и која ће показати вриједност, односно цијену пројекта. Одлука је да се прво на траси брзе саобраћајнице граде заобилазнице око приморских градова кроз програм елиминисања уских грла у саобраћају, тако да ће убрзо за највећи број локација бити расписани тендери.

Енергетика
-На иницијативу Владе, Електропривреда Црне Горе је покренула активности на извршавању докапитализације овог предузећа у висини од 20%, с намјером да се дође до стратешког партнера који би, поред средстава за ревитализацију система, обезбиједио средства за нове инвестиције, али и трансфер знања, искуства и технологија са циљем достизања европских стандарда у овом сектору.
-Електропривреда је донијела одлуку да отпочне активности на тражењу партнера за изградњу другог блока Термоелектране Пљевља.
-Министарство за економски развој је формирало посебан експертски тим и почело активности на реализацији пројекта изградње новог енергетског објекта ХЕ на Морачи, са циљем да се до краја године распише квалификациони тендер.

Реализацијом једног броја Греен Фиелд пројеката, посебно у туризму, попут Велике плаже, створиће се услови, укључујући и инфраструктурне, за дефинитивно прерастање Црне Горе у елитну туристичку дестинацију чија ће понуда одговорити захтјевима и најпробирљивијих туриста.

Велика плажа
-Рок за достављање изражавања интереса истиче 16.јуна ове године. До сада су три компаније доставиле захтијеване прелиминарне понуде: Роyал Гроуп из Уједињених Арапских Емирата, мађарски Тригранит и Пруфрок из САД.

Ада Бојана
-Рок за достављање прелиминарних понуда истекао је 5.маја ове године. Понуде је доставило 9 реномираних компанија или конзорцијума, док је значајан број водећих хотелских компанија исказао интерес за менаџмент будућих капацитета на овој локацији. Тендер за избор партнера за туристичку валоризацију Аде према плану биће објављен током јула мјесеца ове године.

Валданос
-Рок за изражавање интересовања истекао је 15.маја. Достављено је 11 понуда компанија и конзорцијума. Објављивање тендера за туристичку валоризацију очекује се током јула мјесеца ове године.

Луштица
-Влада ће убрзо донијети одлуку о уступању земљишта у државном власништву на територији општине Тиват новоформираном предузећу Луштица Девелопмент АД (у 100%-тном државном власништву) у дугорочни закуп. У каснијој фази, током ове године, Влада ће расписати јавни позив стратешким партнерима за продају 60% акцијског капитала поменутог предузећа, којим ће поред дефинисане цијене, бити дефинисан и износ годишње ренте која ће се плаћати за изграђено земљиште. Након тога, услиједиће доношење одлуке о докапитализацији предузећа Луштица Девелопмент у висини од 100 до 200 милиона Еура, уз сагласност Владе. Ово ће бити омогућено свим грађанима Црне Горе, кроз јавни позив за докапитализацију, односно куповину 30% Владиног капитала. Влада ће задржати 10% капитала и тако бити у позицији да партиципира у органима управљања.

Острво цвијећа
-Рок за изражавање интересовања истекао је 15.маја. Достављено је 12 понуда компанија и конзорцијума. Објављивање тендера за избор партнера за туристичку валоризацију очекује се током јула мјесеца ове године.

Кумбор
-Оглас је расписан 4.марта ове године. Рок за достављање прелиминарних понуда, односно изражавање интересовања истиче 20.јуна ове године.

Скрећем вашу пажњу и на пројекте чија је реализација у току, а од посебног су значаја за развој туризма:

Арсенал Тиват Порто Монтенегро (П.Манк)
-Сви неопходни предуслови са наше стране су завршени - Студија локације је усвојена у Скупштини, Министарство за економски развој припремило је Урбанистичко-техничке услове. Очекујемо да инвеститор оствари планирану динамику и да до краја 2009.године заврши прву фазу пројекта.

Аман Ресортс
-Ова компанија изводи радове на хотелу Милочер и план је да он буде реконструисан и стављен у функцију током ове сезоне. Радови на реконструкцији хотела Свети Стефан су почели и он ће бити у функцији за сезону 2009.године. За хотел Краљичина плажа и Аман Спа се ради Студија о локацији, а почетак радова се очекује на јесен. Аман Спа ће почети да ради у сезони 2009., а нови хотел Краљичина плажа у сезони 2010.

На основу раније расписаног тендера, уговорена је израда студија локација за 17 локалитета на црногорском приморју у зони морског добра (Острво Цвијећа, Свети Марко, Бонићи, Валданос, Чањ, Росе...), што је предуслов за крупна инвестициона улагања. Према програму, Влада треба да разматра ове студије до октобра 2008.године, а затим их упути на усвајање Парламенту. Како сам казао, за неке од ових локација које су у државном власништву већ је у току прелиминарна тендерска процедура, док ће се за остале одвијати према регулативи коју утврђује ресорно министарство.

Туристичка валоризација простора Бјеласице и Комова:

-У складу са усвојеним Просторним планом Црне Горе отпочеле су конкретне активности на валоризацији простора Бјеласице и Комова, односно покретању значајних инвестиционих пројеката. Влада је недавно донијела одлуку о изради Плана посебне намјене за Бјеласицу и Комове (простор који обухвата дјелове територија пет општина). Предвиђено је да се након спроведене тендерске процедуре за избор извршиоца, почетком задњег квартала ове године почне са радом на просторном плану за ово подручје. У мају наредне године очекују нас припремне активности за усвајање (јавна расправа и др.), док би Влада о овом документу могла да се изјасни током јуна 2009.године и прослиједи га Скупштини Црне Горе на усвајање.

ВИ

Реструктурирање и приватизација кључних јавних предузећа у транспортном сектору чврста опредијељеност да се током ове и наредне године ови пројекти реализују. Генерални принцип у овом сектору биће да инфраструктура (путеви, шине, лучки терминали, писте) остаје у државном власништву и даваће се изабраним партнерима на коришћење путем концесионих аранжмана, док ће остале дјелатности, посебно услуге, бити приватизоване. Више детаља о овим пројектима наћи ћете у штампаној верзији презентације која је припремљена.

ВИИ

Влада је, у протеклом кратком периоду, остварила конкретне резултате у правцу даљег институционалног искорака Црне Горе ка пуној интеграцији у ЕУ и НАТО.

На плану динамизирања процеса интеграције Црне Горе у ЕУ, реализовали смо низ кључних активности, које квалификују Црну Гору да, у даљој тијесној координацији са европских партнерима, и интензивном унутрашњем дијалогу, уз озбиљно и одговорно промишљање свих релевантних аспеката, током ове године, поднесе апиликацију за чланство у Европској унији. Поменућу неке од најзначајнијих резултата:

-Успјешно се одвија имплементација Привременог споразума, односно, Споразума о стабилзацији и придруживању, која се редовно разматра у оквиру успостављених заједничких структура између ЕУ и Црне Горе. Конституисан је Привремени одбор за праћење имплементације Привременог споразума, као и 5 пододбора, од којих су 4 већ одржана.

-На другом састанку Политичког дијалога између ЕУ(Тројке) и Црне Горе додатно је афирмисано неподијељено мишљење да између ЕУ и Црне Горе нема отворених питања, да је Црна Гора политички стабилна држава која остварује напредак у реформама, и препознаје важност изградње консензуса око најважнијих питања даљег развоја. То је, поред осталог, потврђено усвајањем Устава, који је широко усклађен са европским стандардима, и представља кључни корак ка даљој демократизацији друштва и европском путу. Посебно се вреднује конструктивна позиција и допринос Црне Горе регионалној стабилности и сарадњи.

-На пленарном састанку Унапријеђеног сталног дијалога, који је одржан 27. маја у подгорици, констатован је значајан напредак који је Црна Гора остварила у имплементацији политичких критеријума, посебно у дијелу заокруживања законске регулативе у области правосуђа, у складу са Уставом.


-Влада је усвојила Национални програм за интеграцију Црне Горе у ЕУ (НПИ) за период 2008-2012. НПИ је резултат једногодишњег, систематског и добро координираног тимског рада, у коме је било ангажовано око 400 владиних службеника, укључујући и представнике Скупштине, локалне и медјународне експерте.

НПИ је детаљан план активности неопходних да би Црна Гора била спремна да преузме обавезе које прозилазе из чланства у ЕУ до 2012. То је стратешки оквир демократских и економских реформи, који ће служити, не само као средство кординације реформи на путу ка ЕУ и основа за израду годишњих програма рада Владе, већ и као транспарентна и квалитетно припремљена информација о планираним реформама. Такође, НПИ садржи преглед реформе државне управе, као и активности у области јачања правосудног система и укупних административних капацитета институција у процесу европских интеграција.

НПИ обухвата активности за израду тзв. Националног акија, односно, преношење европског/усклађивање домаћег законодавства са европским. Такође, и конкретан пакет мјера за за испуњавање тзв. Копенхашких и Мадридских критеријума, односно свих критеријума придруживања, који су сублимирани у политичке критеријуми (прво поглавље НПИ), економске критеријуме (ИИ поглавље НПИ) и способност државе да преузме обавезе које произилазе из чланства у ЕУ (ИИИ поглавље), укључујући и оквирну финансијску процјену за спроводјење цјелокупног НПИ (тзв. Административни буџет).

НПИ је истовремено и мониторинг механизам спроводјења Споразума о стабилизацији и придруживању, као и пројектованих активности у сљедећој фази приступања ЕУ.

-Либерализација визног режима ЕУ са Црном Гором: Црна Гора је међу првим државама са којом је ЕК/ЕУ отпочела дијалог о визној либерализацији, на високом политичком нивоу. До сада су одржана и два састанка на експертском нивоу.

Заједнички одбор за имплементацију Споразума о визним олакшицама и Заједнички одбор за имплементацију Споразума о реадмисији, конституисани су 27. маја у Подгорици. Ефикасно спровођење ових споразума је један од кључних предуслова за либерализацију визног режима ЕУ са Црном Гором.

Мапа пута за визну либерализацију уручена је Влади 28. маја. Мапа пута садржи услове који су груписани у четири области: 1.) безбједност докумената; 2.) илегалне миграције, укључујући реадмисију 3.) јавни ред и безбједност, и 4.) спољни односи и основна права.

У цилу ефикасног испуњавања услова за што брже укључивање Црне Горе на тзв. бијелу Шенген листу, Влада ће усвојити Акциони план за имплементацију Мапе пута, који ће разрадити све мјере и активности, са динамиком реализације, носиоцима и потребним ресурсима (људски, финансијски, као и техничка опремљеност и др.), и редовно разматрати њихово спровођење. Црна Гора је већ испунила значајан дио услова који су наведени у Мапи пута, укључујући и законску регулативу: Закон о црногорском држављанству; Закон о путним исправама; Закон о личној карти; Закон о пребивалишту и боравишту грађана; Закон о тајности података; Закон о азилу; Закон о спрјечавању прања новца и финансирања тероризма итд. Такође, почело се са издавањем биометријских путних и личних исправа.

-У циљу развоја капацитета за програмирање и реализацију Европских предприступних фондова, отпочело се са формирањем потребних структура у Министарству финансија и Секретаријату за европске интеграције, уз подршку Европеке комисије. То се првенствено односи на пројектовање ИПА програма и постепено уводјење децентрализованог система управљања фондовима ЕУ.
ИПА средстава за прву компоненту Националног ИПА програма 2007, која обухвата јачање административног капацитета, и другу компоненту намијењену програмима прекограничне сарадње, износе 31,4 мил Еура. У периоду 2007-2011. године за ове двије компоненте ИПА програма одобриће се Црној Гори око 166 мил. Еура, и то за приоритете дефинисане у Европском партнерству и Споразуму о стабилизацији и придруживању.

У току је формирање подручних одјељења за обуку и укључивање локалне самоуправе и осталих партнера у програме прекограничне сарадње, као и пријаве пројеката за програме регионалне сарадње, програм ЕУРОМЕД и програме за Југоисточну Европу.

-Влада је опредијелила потребна финансијска средства и предузима остале потребне активности на стварању услова за пуно функционисање Регионалне школе за јавну управу (РеСПА), од јануара наредне године.

ВИИИ

Приступање Црне Горе Свјетској трговинској организацији:

Преговори су ушли у кључну, завршну фазу, што потврђује и чињеница да је на Петом састанку Радне групе за приступање Црне Горе СТО (Женева, 28. фебруар 2008.) презентиран и разматран нацрт Завршног извјештаја о приступању Црне Горе, који је припремио Директорат СТО за приступање. У сарадњи са Директоратом СТО, Влада је наставила да интензивно ради на финализацији Завршног извјештаја, као и на испуњавању малог броја преосталих обавеза у области законодавне реформе, медјународних стандарда у трговини робама и услугама, и побољшања укупног инвестиционог амбијента. На том плану, од посебног је значаја
Билатерални споразум о концесијама у области роба и услуга између ЕУ и Црне Горе, који је потписан 15. априла у Бриселу.

На бази овог споразума, који представља дефинитивну платформу Црне Горе, у јуну је предвиђена нова рунда преосталих билатералних преговора са САД, Јапаном, Норвешком, Кином, Канадом и Швајцарском.

Шести састанак Радне групе за приступање Црне Горе СТО одржаће се 18. јула 2008. у Женеви.

ИX

Борба против корупције и организованог криминала:

Влада је, 29. маја, усвојила иновирани Акциони план, за период 2008/2009, који обухвата 252 мјере, од којих је 106 нових, док је модификовано 77 мјера из Акциона плана из септембра 2006. године. Читав низ нових мјера односи се на даљу законодавну реформу, ефикасније кривично гоњење, превенцију, едукацију, као и јачање капацитета свих антикоруптивних владиних институција. Број укључених институција је проширен са 32 на 54.

Влада је подржала Други извјештај Националне комисије за имплементацију Акционог плана за спровођење Програма за борбу против корупције и организованог криминала. Све обавезе и препоруке које се односе на ресорна министарства преточене су у обавезујуће закључке Владе, и укључене у годишњи Програм рада Владе.

Сљедећи извјештај о спроводјењу мјера у области борбе против корупције и организованог криминала припремиће се у јулу 2008.

Реформа правосуђа представља један од кључних предуслова даљег демократског развоја, и ефикасније борбе против корупције и организованог криминала. Влада је формирала Комисију за имплементацију Акционог плана за спровођење Стратегије реформе правосуђа 2007-2012.

Такође, Влада је утврдила значајан број предлога закона (26 и 3 нацрта), као и стратешких докумената, за реализацију приоритетних циљева које сам изложио у експозеу, посебно у области: реформе управе и правосуђа; заштите људских права и слобода; економског развоја; заштите, коришћења и управљања простором; тржишта рада, културе.

У дијелу борбе против корупције и организованог криминала, посебно истичем одређени број закона који су прошли Владину процедуру, а који су назначени на презентацији која вам је подијељена.

X

Унапређење односа са НАТО:

У првих сто дана свог мандата, Влада је остварила евидентан напредак у евро-атланским интеграцијама. То је дјелимично и резултат напретка који смо остварили у приступању ЕУ, будући да се оба процеса, у бројним областима, базирају на заједничким европских вриједностима и стандардима. Поменући најважније:


-Влада је у марту усвојила Презентациони документ ИПАП, који је представљен на састанку Високог политичког комитета НАТО. Оцијењено да се ради о свеобухватном и корисном документу, као и да је Црна Гора направила импресиван напредак у евроатлантским интеграцијама за веома кратко вријеме од уласка у ПзМ, децембра 2006. године.

Такође, у Бриселу је представљен Документ ПАРП-Процеса планирања и ревизије. Усвојена су 32 партнерска циља Црне Горе.

На априлском Самиту НАТО-а у Букурешту, Црна Гора је званично позвана да отпочне процес Интензивираног дијалога са НАТО. Овај инструмент представља фазу прије стицања статуса кандидата за чланство у НАТО.

На пердлог Владе, Скупштина је усвојила Закон о тајности података.

Влада је усвојила Уредбу о оснивању Дирекције за заштиту података и именовала директора Дирекције. Тиме су створени предуслови да Црна Гора добије сертификат за приступ повјерљивим информацијама НАТО.

-У мају је Израђен ИПАП, који представља први заједнички документ Црне Горе и НАТО. ИПАП је акциони план за испуњење приоритета у разним областима у наредних двије године. Садржи листу активности и временски рок за њихово испуњење, носиоце посла, индикаторе за имплементацију активности, потребна финансијска средства, и пресјек постојеће и потребне помоћи. ИПАП план обухвата сљедеће области: политику, европске и евроатлантске интеграције, економију, административна, законодавна, војно-одбрамбена питања, као и науку и екологију. ИПАП ће бити усвојен од стране НАТО-а 10.јуна, након чега ће га усвојити Влада.

Имплементација ИПАП биће од пресудног значаја за добијање статуса земље кандидата и отпочињање МАП, које се очекује на сљедећем Самиту НАТО на прољеће 2009. године.

-У консултацијама са експертима НАТО, израдјен је Документ за дискусију у ИД. Савјет за ПзМ и Комисија за интерресорне активности у ПзМ требало би да овај документ усвоје у првој половини јуна, након чега ће до краја јуна бити представљен у сједишту НАТО у Бриселу. Документом су обухваћена сљедећа подручја сарадње Црне Горе и НАТО: политика, економија, и војно-одбрамбена питања.

-Црна Гора је била домаћин састанка Савјетодавне групе Евроатлантског партнерског вијећа, који је одржан 28. - 31. маја 2008. На састанку су размијењена мишљења о резултатима и импликацијама Самита НАТО у Букурешту.

Влада је интензивно спровела активности на имплементацији првог, шестомјесечног Акционог плана за Комуникациону стратегију евроатланских интеграција Црне Горе, уз учешће полутичких актера, цивилног друштва, медија и представника међународне заједнице.


На крају, дозволите да вам скренем пажњу на извјесну атипичност и ове ситуације у којој црногорској јавности представљам учинке Владе за 100 дана њеног рада.

Програмски и персонално, то је Влада потпуног континуитета у односу на претходну Владу, чији смо посао наставили крајем фебруара ове године. Више година уочи референдума, а од обнове независности и формално, у пуном капацитету, Црна Гора је на магистралном курсу европских и евроатланских интеграција са крајњим циљем пуноправног чланства у НАТО и ЕУ. Не само ова, него вјерујем нити једна сљедећа Влада неће имати потребу да преиспитује та стратешка опредјелјенја. Једноставно, таква одређења су датост која слиједи глобалне и регионалне друштвене процесе.

Зато је Влада коју водим у протеклих 100 дана покушала, вјерујем и успјела, да тим процесима да нову, реално могућу динамику. Да појача самопоуздање и оптимизам грађана Црне Горе, да учврсти повјерење међународне јавности, посебно инвестиционе у поузданост црногорског демократског и пословног амбијента, да у фронт посвећених европској будућности Црне Горе укључи што шири круг не само политичких субјеката, него грађана појединаца који желе да искористе шансу и да преузму одговорност да свој квалитет живота уподобе развијеној Европи 21.вијека.

Сигуран сам да се демократски развојни процеси у Црној Гори веома динамично одвијају у жељеном смјеру. Дозволите да се и овом приликом захвалим ранијем премијеру Жељку Штурановићу који је са претходном Владом поставио стабилне темеље Владине политике, на којим данас, сигурно и ефикасно изграђујемо нашу европску кућу Црну Гору.

Захваљујем на пажњи.

Овдје можете наћи презентацију са конференције за новинаре.