- Влада Црне Горе
Министарство финансија Интервју министра финансија Дарка Радуновића за По...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра финансија Дарка Радуновића за Побједу: Преговори са седам банака о смањењу валутног ризика код кредита за ауто-пут
Објављено: 07.01.2020. • 19:58 Аутор: Министарство финансија
Влада не планира никакве нове кризне мјере ако опште економске околности буду у границама сада познатих. Одлагање електронске фискализације не знаци "омекшавање" примјене метода за откривање пореских превара.
У току су преговори са седам реномираних пословних банака Сосијете женерал, ЈП Морган,Ерсте банка, Банка Интеса, Бенк оф Америка Мерил Линц, Голдман Сац, Дојце банк о закључењу ИСДА споразума, који је правни основ за реализацију хеџинг трансакција, односно заштите од валутног ризика код кредита за ауто-пут, казао је у интервјуу Побједи министар финансија Дарко Радуновић.
Ове банке су глобални лидери у пружању услуга заштите од тржишних ризика - објаснио је министар.
ПОБЈЕДА: Које услове очекујете за хеџинг аранжман за доларски кредит за ауто-пут како би избјегли валутни ризик?
МИНИСТАР РАДУНОВИЋ: Још је тешко говорити о коначним условима аранжмана, јер он зависи од тешко предвидивог кретања тржишних варијабли првенствено курсног односа еура и долара, затим од монетарне политике у Европској
унији и САД-у. У сваком случају, очекујемо да ће, у преговорима о условима трансакције, наш снажан економски раст и одговорна фискална политика допринијети смањењу трошкова трансакције. У питању су велики
износи, па је код оваквих трансакција потребан изузетан опрез и пуно знања. Примјера ради, ако погледамо тренд кретања долара у протеклих годину дана можемо видјети да ситуација није ишла у корист конверзије доларског у еуро дуг, имајући у виду да је вриједност долара јачала. Ипак, овај тренд јачања долара је стабилизован од септембра 2019. Министарство финансија пажљиво прати ситуацију и приступиће закључењу хеџинг трансакције у моменту за који се процијени да је повољан за овакву врсту операције.
ПОБЈЕДА: Постоји ли опасност да у овој години буде уведена нека кризна мјера и од чега то зависи?
МИНИСТАР РАДУНОВИЋ: Не планирамо никакве кризне мјере ако опште економске околности буду у границама сада познатих. Штовише, од 1. јануара текуће године укинут је "кризни порез" на доходак физичких лица.
ПОБЈЕДА: И поред мјера и задуживања за раздуживање, може ли се догодити да раст јавног дуга не можемо зауставити или успорити?
МИНИСТАР РАДУНОВИЋ: Велики напор улажемо у реализацију Фискалне стратегије 2017-2020. и Стратегије управљања јавним дугом као једним од њених кључних сегмената. Један од резултата фискалне консолидације, комбиноване са повећањем привредне активности, је пројектовано повећање прихода буџета и смањење буџетских издатака у наредном средњерочном периоду. Већ ова година ће означити помјерање нашег јавног дуга на силазну путању.
Интензивно смо приступили реализацији основних стратешких опредјелјенја у смислу уједначавања отплате дуга по годинама и продужавања рочности комерцијалног дуга ради смањења притиска на буџет, затим управљања валутним ризиком и ризиком каматних стопа, као и постепеног развоја домаћег тржишта државних хартија од вриједности и минимизирања трошкова задуживања.
Рефинансирањем обвезница издатих 2014,2015. и 2016. смањили смо дуг по основу еурообвезница за око 363 милиона еура. То је омогућило да ануитети по годинама доспјећа буду мањи, што значајно релаксира наше јавне финансије. Просјечна рочност државног дуга, која је на крају 2017. била 4,6 година, репрограмирана је на 5,2 године на крају 2018. Користећи повољности финансијског тржишта, успјели смо да значајно смањимо просјећну каматну стопу са 4,3 одсто, колико је износила крајем 2014. године, на 3 одсто, на крају 2018. Очекујемо да ће параметри рочности и каматне стопе на крају 2019. бити још повољнији.
Треба имати у виду да смо у фокус ставили и домаће тржиште обвезница на коме смо обезбиједили 143 милиона еура са, до сада, најнижом каматном стопом (3-3,5 одсто) и најдужим роком доспјећа (5-7 година). Јавни дуг се, у правилу, упрошћено исказује кроз процентуални однос према БДП.
Меðутим, за правилну анализу и третман јавног дуга, поред процентуаног исказа, јако су важни параметри рочности, структуре/односно плана отплате и просјечне камате. У том дијелу смо, очигледно, направили велики позитивни помак. У том контексту треба посматрати и повећање јавног дуга у 2019. години на 79,6 одсто на шта је одлучујуће утицала емисија еурообвезница од 500 милиона еура са роком доспјећа од 10 година и каматом од 2,55 одсто. Но, ако знамо да око 10 одсто овог дуга представља депозит на крају 2019, можемо сматрати да је реални јавни дуг 69,5 одсто БДП-а.
Након што достигне номинални максимум од 79,6 одсто у 2019, од 2020. се очекује постепено опадање дуга, са пројекцијом да ће, крајем године, износити 73,1 одсто БДП-а процијењеног за2020. Већ крајем 2021. јавни дуг ће бити на нивоу од 65,8 одсто БДП-а, док ће на крају 2022. бити 63,2 одсто БДП-а што је већ на граници Мастрихтских критеријума.
ПОБЈЕДА: Да ли у овој години можемо очекивати додатно повећање зарада у полицији, војсци и у осталом јавном сектору и у ком периоду године би то могло бити извјесно?
МИНИСТАР РАДУНОВИЋ: Буџетом за 2020. створили смо претпоставке за повећање зарада у области здравства и просвјете, с обзиром да се ради о важним секторима у којима ради највећи број запослених у јавној управи. Предложено повећање представља мјеру коју буџет може да издржи.Наравно, и зараде осталих упосленика у јавној управи сматрамо значајним, те ћемо се, свакако, бавити могуцношћу повећања. За сада, то није реално обећати јер се не смије угрозити начело одрживости буџета.
ПОБЈЕДА: Одлагање електронске фискализације по многима је сигнал да ће и наредне године моћи много тога да ,,провуку" кроз сиву зону и да ће и даље бити лабава борба против сиве економије. Има ли утемељења у тој тези?
МИНИСТАР РАДУНОВИЋ: Одлагање примјене Закона о фискализацији у промету роба и услуга је првенствено посљедица незавршености процедуре по тендеру који се спроводи под надзором Свјетске банке.Систем електронске фискализације није једина метода коју Пореска управа користи у борби против сиве економије. Дакле, одлагање његове имплементације не значи "омекшавање" примјене стандардних и других метода откривања пореских превара.Министарство финансија и Пореска управа ће у периоду до почетка примјене електронске фискализације још наглашеније спроводити инспекцијски надзор, интензивирајући припрему за увоðење система електронске фискализације. Поред осталог, покренули смо иницијативу за израду програмског рјешења које ће омогућити граðанима да пријаве неиздавање фискалних рачуна или да провјере да ли је издати рачун заиста фискалан.
На тај начин ће се и граðани укључити у подизање нивоа регуларности економских токова, односно у процес сузбијања сиве економије.
ПОБЈЕДА: Какве приходе очекујете у овој години, односно постоји ли опасност да подбаци нека од пројектованих ставки у буџету?
МИНИСТАР РАДУНОВИЋ: На основу пројектованих стопа раста, оцекујемо стабилан раст прихода буџета, што це, уз наставак спровоðења мјера фискалне консолидације, унапреðење пореске дисциплине и борбу против сиве
економије допринијети редовном сервисирању свих јавних функција.
Изворни приходи буџета за 2020. планирани су у износу од 2,054 милијарди еура или 40,9 одсто процијењеног БДП-а и у односу на планиране за 2019. веци су за 220,3 милиона еура или 12 одсто.
Поред наведених фактора, раст прихода у овој години укључује и наплату пореског дуга од Аеродрома Црне Горе који је зависан од измирења обавеза Монтенегро ерлајнза према овој компанији. Очекујемо и приход од планираног концесионог аранжмана за Аеродроме Црне Горе, као и ефекте имплементације пројекта економског држављанства. Ради се о једнократним, али свакако значајним буџетским приходима.
Апсурдне тезе о колапсу финансија
ПОБЈЕДА: Из ДФ-а су и у парламенту често тврдили да су финансије пред колапсом и да се вјештацки држе. Има ли истине у томе?
МИНИСТАР РАДУНОВИЋ:Тезе о претколапсном стању наших финансија нијесу од јуче. Да су оне биле утемељене онда када су, низ година раније, пласиране, већ одавно не бисмо имали прилику да говоримо о константном расту
БДП-а, о стабилном сервисирању јавне потрошње, о значајним капиталним буџетима, о расту кредитног рејтинга...
Ми смо апсолутно транспаренти у презентовању свих макроекономских података и свих сегмената јавних финансија. У том смислу, не треба пуно економске експертизе да би се, на бази јасно презентованих чињеница, констатовала апсурдност теза о предстојећем колапсу државних финансија. Због тога, такве тезе сврставам у домен политикантства, а не у сферу озбиљне економске аналитике. Јасно је да наше финансије нијесу сјајне, али су трендови позитивни, а одлучност и способност Владе да такве трендове учини трајним - дефинитивна.
Не очекује се значајнији раст цијена
ПОБЈЕДА: Има ли бојазни од јаче инфлације у овој години јер је примјетно да цијене помало стално "расту"?
МИНИСТАР РАДУНОВИЋ: Монстат мјесечно објављује лндекс потрошачких цијена, што је најегзактнија мјера инфлације. Према овом параметру, ми смо у првих 11 мјесеци прошле године имали изузетно ниску просјечну стопу инфлације од 03 одсто, док смо у току 2018. имали 2.6 одсто. Наравно, свјестан сам да статистика упросјечује улазне податке, док граðанин кретање цијена прати само у односу на одреðену групу производа за које је заинтересован. Негдје у тој дискрепанци јавља се чак и сумња у тачност статистичких приказа.
Примјера ради, на инфлаторна кретања у Црној Гори значајно утиче кретање цијена производа од којих смо, у мањој или већој мјери, увозно зависни. У текућој години највећи утицај је имало кретање цијена хране и нафтних деривата на екстерном тржишту, што се кроз "увозну Инфлацију" преливало на цијене у Црној Гори. Током 2019. цијене хране су расле, док су цијене нафтних деривата, у просјеку, биле ниже него претходне године. Дакле, јефтинији деривати су статистицки "прикрили" раст цијена хране који свакако надилази просјецну инфлаторну стопу.
Очигледно је да само повећањем обима производње и конкурентности домаћих пољопривредних производа можемо смањити увозни инфлаторни утицај у овој категорији. Код утицаја који индукују цијене нафтних деривата на свјетском тржишту смо немоћни. С друге стране, задовољан сам што није било инфлаторних притисака са домаћег тржишта због промјене пореске регулативе. Штавише, рекао бих да је у потпуности неутралисан ефекат повећања стопе ПДВ-а које смо имали 2018.
У овој години не очекујемо знацајнији раст цијена. Предвидјели смо да це просјечна стопа инфлације износити један одсто и то, првенствено, по основу "преливања" инфлације кроз увоз хране и енергената. У обзир смо узели и пројекцију Европске комисије која, за земље Европске уније, предвиðа просјецну инфлацију од 1,2 одсто на годишњем нивоу.
Вјерујем да ће Монтенегро ерлајнз оправдати улагања
ПОБЈЕДА: Ове године, како сте већ најавили, нећемо ући у зону суфицита због Монтенегро ерлајнза, повећања плата у просвјети и здравству... На који начин ће се то одразити?
МИНИСТАР РАДУНОВИЋ: Прије директног одговора, подсјетићу да смо и током 2019. постигли баланс текућег буџета, односно уравнотежења текуће буџетске потрошње са буџетским приходима.
Економским растом и примарном стабилизацијом фискалне позиције створили смо услове за повећање текуце буџетске потрошње, усмјеравајући је и на унапреðење стандарда запослених у просвјети и здравству, као важним сегментима јавног сектора. У истом простору је и наша потентност да допринесемо пољуљаној финансијској одрживости националне авио-компанље, имајући у виду њену улогу фактора дестинационе доступности у туристицком "репроланцу".
Наравно, ради се о озбиљним буџетским издацима, по оба основа, али циљеви наше фискалне политике неће бити угрожени, имајући у виду планирани наставак тренда пада дефицита.Наиме.ове године очекујемо значајан суфицит текуће буџетске потрошње, као и примарног суфицита, Што ће допринијети успостављању опадајућег тренда Јавног дуга поцевши од 2020. Раст плата и санирање финансијске слике Монтенегро ерлајнза ће, свакако, благо успорити стратешке консолидационе планове, али це, увјерен сам, позитивни ефекти у пословању националног авио-превозника оправдати то успорење.
363 милиона еура је мањи дуг кроз рефинансирање обвезница издатих 2014,2015 и 2016. године
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?