Економски раст настављен у 2019. години – 3,8% за првих девет мјесеци

Влада је на данашњој сједници усвојила Програм економских реформи 2020-2022. година.

„Ријеч је о документу који Црна Гора ради у оквиру економског дијалога са Европском унијом. Дакле, Европска комисија сваке године позива Црну Гору да изради овај документ, предложи одговарајућу форму, да одговорајуће препоруке и преко овог документа оцјењује о економским реформама које постиже Црна Гора“, саопштила је на конференцији за медије генерална директорица Директората за финансијски систем и унапређење пословног амбијента у Министарству финансија, др Бојана Бошковић.

„У претходном периоду је била карактеристика да је Црна Гора правила одређен прогрес било у формалном или суштинском смислу приликом припреме овог документа“, истакла је ГД Бошковић и додала да је очекивање ове године било да се постигне већа транспарентност у процесу припреме документа што је подразумијевало да се све потенцијалне стране консултују у процесу припреме документа, а не само на крају процеса када се спроведе поступак јавне расправе.

Такође, на такав начин Министарство финансија је спровело консултације већ на почетку процеса, организовало више консултација и округлих столова и можемо да будемо задовољни са солидним бројем добијених сугестија које су доставили Привредна комора Црне Горе, Унија послодаваца, представници синдиката, представници Савјета страних инвеститора и представници неколико општина, прије свега Мојковца и Бијелог Поља. Инсистирање је било да у процесу учествују представници локалне заједнице и представници академске заједнице, приватног сектора и невладиног сектора.

Напредак у односу на прошлогодишњи поступак израде јесте и да је поглавље о структурним реформама припремљено раније и послато Европској комисији на давање коментара чиме су показани унапријеђени административни капацитети.

„У току децембра је организована јавна расправа поводом овог документа и на том округлом столу је констатовано да је већина препорука коју је заинтересована јавност дала заиста и уврштена у документ“, информисала је ГД Бошковић заинтересовану јавност и присутне.

Документ се састоји из три кључна поглавља: макроекономски оквир, фискални оквир и поглавље о структурним реформама.

Поглавље које се тиче макроекономског оквира се у суштини базира на пројекцијама макроекономских индикатора.

Поглавље о фискалном оквиру се заснива на недавно усвојеном Закону о буџету и средњорочно фискалном оквиру који је дат Законом о буџету.

Што се тиче поглавља о структурним реформама, Европска комисија је дала три кључне препоруке на чему би требало да се базира ово поглавље и оне се односе на мјере реформи на тржишту рада, на мјере борбе против сиве економије и на мјере за унапређење пословног амбијента.

Документ до 31. јануара треба да буде послат Европској комисији након чега Комисија у фебруару даје оцјену документа да би у мају на Економско-финансијском савјету Савјет и Европска комисија дали препоруке за израду документа за наредну годину и у јуну 2020. године Црна Гора званично била позвана да учествује у сљедећем циклусу припреме документа.

„Јавност је упозната да смо раније припремили Анализу међународног окружења и Анализу реализације унутрашње економске политике која је била основа за даље пројектовање и то је све детаљно представљено у Јесењој анализи макроекономских кретања и структурних реформи 2019, али и у документу Програм економских реформи“, изјавила је генерална директорица Директората за економску и развојну политику у Министарству финансија, мр Ива Вуковић.

Међународно окружење је карактерисао већи степен неизвјесности и даље снижавање стопа за свјетску економију, ЕУ и Кину.

Реализацијом економске политике унапријеђена је макроекономска позиција, уз доношење читавог сета нових законских рјешења, који стварају предуслове за даљи и бржи напредак.

Такође, ГД Вуковић је презентовала остварене резултате - економски раст настављен у 2019. – 3,8% за првих девет мјесеци – 3,0% у првом кварталу, 3,2% у другом и 4,7% у трећем кварталу.

Процијењени раст од 3,1 % у 2019. могао би бити премашен.

„Модел раста Црне Горе ће се у периоду 2019-2022 базирати на наставку инвестиционе активности, диверзификацији домаће привреде уз јачање производње и извоза, умјереном расту приватне и државне потрошње и стабилизацији увоза“, рекла је ГД Вуковић и саопштила да ће снажан раст приватне потрошње уз наставак инвестиционе активности опредијелити раст у прве двије године средњег рока, да би потом нето извоз остварио највећи позитиван допринос расту БДП-а.

Економска политика Владе у средњем року остаје фокусирана на развој приоритетних привредних грана дефинисаних свим стратешким документима.

Унапријеђена законска регулатива омогућиће побољшање институционалног оквира и створиће додатан простор за нове инвестиције.

Развојна компонента буџета (капитални буџет) ствара претпоставке за снажнији економски раст, јачање конкурентности и повећање отпорности на екстерне шокове.

Наставак високог повјерења страних инвеститора уз завршетак започетих пројеката и уз значајне планове за нове инвестиције.

Презентација - Програм економских реформи 2020-2022