Ново истраживање јавног мњења даје увид у перцепцију безбједности хране у Црној Гори

Еуробарометар представља инструмент истраживања јавног мишљења који Европска комисија редовно спроводи од 1973. године. Ова истраживања се баве широким спектром актуелних питања која се тичу Европске уније у државама чланицама. Резултате Еуробарометра објављује Генерални директорат за комуникације. То је уједно једна од највећих база података.

„Наша сарадња са претприступним земљама током година расте и завршетак овог истраживања означава још једну важну прекретницу. Од велике је важности увид у перцепцију безбједности хране из ових пет земаља.“ изјавила је Барбара Галлани, шеф Одјељења за комуникације, ангажман и сарадњу ЕФСА-е.

У јулу 2019. ЕФСА је тражила студију Еуробарометра у свим државама чланицама ЕУ (укључујуц́и Велику Британију), испитујуц́и теме попут интересовања за безбједност хране, свијест и перцепција ризика као и повјерења у различите изворе информација.

Иста студија поновљена је у пет претприступних земаља у сарадњи с Генералним директором за комуникације Европске комисије.

ЕФСА Еуробарометар даје увид у:

•  Свеукупно интересовање Европљана за безбједност хране, укључујуц́и факторе који утичу на одлуке везане за храну, главне канале информисања о ризицима везаним за храну, промјене у понашању и ставове о комплексности комуникационих стратегија о ризицима повезаним са храном.

•  Свијест и перцепција ризика када су у питању теме безбједности хране, повјерење у различите изворе информација и разумијевање ЕУ система безбједности хране

Истраживање је спровела Кантар мрежа у 28 држава чланица ЕУ између 9. и 26. априла 2019. године. Око 27.655 испитаника из различитих друштвених и демографских група анкетирано је лицем у лице на матерњем језику. Додатни подаци прикупљени су током новембра 2019. године у претприступним земљама.

У компаративној анализи потрошача, четвртина испитаника је лично заинтересовано за питања безбједности хране у Црној Гори (23%), док је у ЕУ заинтересовано 41%.

Истраживањем је утврђено да је најважнији критеријум потрошача у Црној Гори када купују храну њена безбједност (53%), поријекло хране (44%) и садржај хранљивих састојака (40%), док су приоритети становника ЕУ поријеко хране (53%), цијена (51%), безбиједност (50%) и укус (49%).

Запажена је и већа свијест потрошача у Црној Гори о етичким увјерењима којим се воде при куповини у 35%, док је у ЕУ тај број 19%.

Као главни извор информација о безбједности хране становници Црне Горе и ЕУ наводе телевизију (ЦГ 40%, ЕУ 69%), породицу и пријатеље (ЦГ 37%, ЕУ 42%). Становници ЕУ као главне изворе наводе и интернет (46%, у Црној Гори је 28%) и новине и часописе (38%, дој је у Црној Гори 23%).  Важан извор информација за становнике у Црној Гори су и љекари и специјалисти (34%) док је у ЕУ тај број свега 18%.

Међу темама које изазивају највећу забринутост код становника, најзначајније су тровање храном због присуства бактерија у храни (ЦГ 26%, ЕУ 30%), адитиви, као што су боје и конзерванси који се користе у храни и пићу (ЦГ 20%, ЕУ 36%), остаци антибиотика, стероида и хормона (ЦГ 19%, ЕУ 44%), генетски модификовани организми (ЦГ 19%, ЕУ 27%) хигијена хране (ЦГ 18%, ЕУ 32%), супстанце које загађују животну средину (ЦГ 17%, ЕУ 37%),  алергијске реакције (ЦГ 17%, ЕУ 20%), материјали који су у контакту с храном (ЦГ 16% и ЕУ 16%), болести животиња (ЦГ 14% и ЕУ 28%) и остаци пестицида (ЦГ 12%, ЕУ 39%).

Када је ријеч о повјерењу потрошача када се ради о информацијама о ризицима везаним за храну, највеће повјерење имају у научнике (ЦГ 68%, ЕУ 82%), фармере (ЦГ 66%, ЕУ 69%), организације потрошача (ЦГ 65%, ЕУ 79%), институције ЕУ (ЦГ 63%, ЕУ 53%), невладине организације (ЦГ 62%, ЕУ 56%) и национална државна тијела (ЦГ 59%, ЕУ 60%).

Истраживање даје увид у мишљење и трендове који доминирају код становништва, те дају добар основ за даље стратегије и комуникације у области безбједности хране.