Авијарна инфлуенца: Очекују се нова жаришта у Европи до краја зиме

Током посљедњих мјесеци 2025. године у Европи је забиљежен значајан пораст случајева авијарне инфлуенце (птичјег грипа), узрокованог високо патогеним вирусом инфлуенце птица (ХПАИ), првенствено међу дивљим птицама.

Оваква ситуација довела је до бројних избијања болести код живине, као и до повећаног броја потврђених случајева код појединих врста сисара. Међутим, и поред широке распрострањености вируса у популацијама животиња, процијењени ризик за општу популацију и даље се сматра ниским.

Према посљедњем тромјесечном извјештају Европске агенције за безбједност хране (ЕФСА), Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ) и Референтне лабораторије Европске уније (ЕУРЛ), у периоду од 6. септембра до 28. новембра 2025. године пријављена су 442 избијања авијарне инфлуенце код домаћих птица, као и 2.454 случаја код дивљих птица у 29 европских држава.

Број обољелих и угинулих дивљих птица достигао је највиши ниво у овом периоду од 2016. године. Посебно су погођене дивље птице, укључујући патке, гуске и лабудове, док су забиљежена и масовна угинућа ждралова. Готово сви потврђени случајеви у Европи повезани су са новоуведеном варијантом генотипа вируса ХПАИ А(Х5Н1), који је и раније био присутан у региону.

Нагли пораст броја забиљежених случајева се може довести у везу са ограниченим нивоом претходно стеченог имунитета у популацијама дивљих птица, као и са повећаном ефикасношћу преноса тренутно циркулишуће варијанте вируса.
На основу доступних епидемиолошких показатеља, очекује се да ће интензивна циркулација вируса међу дивљим птицама бити присутна и током наредних седмица, уз постепено смањење учесталости случајева у завршници зимског периода.

Избијања авијарне инфлуенце на фармама широм Европе углавном су посљедица уношења вируса путем дивљих птица, најчешће индиректним путем. Посебно су погођене ћурке, док је забиљежен и пораст броја случајева код вакцинисаних патака. Појави нових жаришта доприноси пренос вируса са дивљих птица, висок степен контаминације околине у близини објеката за држање живине, као и одређени метеоролошки услови, нарочито повећана влажност ваздуха.

Надлежне ветеринарске службе и стручњаци препоручују држање домаћих птица у затвореним објектима у подручјима гдје је потврђена циркулација вируса авијарне инфлуенце код дивљих птица или гдје је забиљежено масовно угинуће дивљих птица.

Досљедна примјена биосигурносних мјера и појачан ветеринарски надзор од кључног су значаја за рано откривање болести и смањење ризика по здравље животиња.

Током извјештајног периода забиљежен је благи пораст потврђених случајева инфекције вирусом авијарне инфлуенце код дивљих сисара, нарочито лисица, што је повезано са интензивном циркулацијом вируса међу дивљим птицама. Након дужег периода без пријављених случајева, вирус је поново потврђен и код домаћих мачака у двије европске државе.

Вјероватни извор инфекције код мачака био је директан или индиректан контакт са дивљим птицама, при чему нема доказа о преносу вируса путем контаминиране сирове хране за кућне љубимце. Ипак, стручњаци савјетују да се кућни љубимци не хране сировим месом или другим сировим производима животињског поријекла. У подручјима са интензивном циркулацијом вируса авијарне инфлуенце препоручује се држање кућних љубимаца у затвореном простору или под контролом приликом извођења.

Током наведеног периода у Европи нијесу забиљежене нове врсте сисара погођене вирусом авијарне инфлуенце.

Више информација је доступно на сљедећем линку: хттпс://www.ефса.еуропа.еу/ен/ефсајоурнал/пуб/9834

Ситуација у Црној Гори

Када је у питању епизоотиолошка ситуација у вези са авијарном инфлуенцом у Црној Гори, истиче се да након априла 2022. године нијесу регистровани нови случајеви ове болести. Посљедња појава авијарне инфлуенце забиљежена је код дивљих птица, конкретно пеликана, након чега су надлежни органи без одлагања спровели све законом прописане мјере ради контроле и сузбијања болести.

До данас, на територији Црне Горе није евидентиран ниједан случај авијарне инфлуенце код домаће живине.

Надлежни органи подсјећају да је пријављивање угинућа дивљих птица у природним стаништима и на воденим површинама, као и сваке сумње на појаву болести или повећаног угинућа код живине на газдинствима, законска обавеза, те да се такви случајеви морају без одлагања пријавити надлежној ветеринарској амбуланти или ветеринарском инспектору.

У континуитету се обезбјеђују средства из буџета и спроводе програми надзора ради праћења присуства вируса авијарне инфлуенце код домаће живине, са циљем раног откривања евентуалне појаве болести. Паралелно са тим, реализује се и мониторинг дивљих птица, мочварица, при чему се узорковање доминантно врши на подручју Скадарског и Шаског језера, као кључних станишта миграторних врста.

Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове редовно прати развој епизоотиолошке ситуације у вези са авијарном инфлуенцом и, у складу са спроведеним процјенама ризика, предузима све потребне превентивне мјере како би се ризик од уношења болести у Црну Гору свео на минимум, као и да би се умањиле евентуалне посљедице у случају њеног појављивања.

Досљедном примјеном препоручених мјера ризик од појаве болести значајно се смањује, због чега се држаоци живине позивају да на својим газдинствима спроводе све прописане биосигурносне мјере и поступају у складу са принципима доброг домаћина.

У случају било каквих промјена здравственог стања у јатима живине или уочавања угинућа већег броја дивљих птица, неопходно је одмах обавијестити надлежну ветеринарску службу или ветеринарског инспектора.