Брисел: Излагање Предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на Састанку Сјеверно-атлантског савјета

МИЛО ДЈУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ:
(Састанак Сјеверно-атлантског савјета, Брисел, 09.03.2009.)



Господине предсједавајући,
Екселенције,
Даме и господо,

Све вас поздрављам у име делегације Црне Горе, у којој су и министри иностраних послова и одбране. Изузетно ми је задовољство да се данас обратим високим представницима једне од најзначајнијих медјународних политичких и безбједоносних организација у свијету. Као што вам је познато, интеграција у евро-атлантске структуре је приоритет спољне политике моје земље. За Црну Гору европске и евро-атлантске интеграције се неодвојиве. Реформске активности које спроводимо на путу интеграција у ЕУ и НАТО су јединствене и незаустављиве. Зато овај сусрет са вама и могућност да вам се обратим за Црну Гору, и за мене лично има изузетну важност. То је својеврстан доказ да је Црна Гора на добром путу да постане пуноправан члан организације коју ви представљате.

Учинићу на самом почетку малу историјску дигресију. Прије 131 годину Црна Гора је призната као 27 независна европска држава. Од Берлинског конгреса, до сада, она је прошла дуг, трновит, врло неизвјестан пут. Од независности 1878., до брисања са географске карте свијета 1918., мимо своје воље, иако је била држава савезница побједничке коалиције у Првом свјетском рату, и припајања Србији и Краљевини Југославији до Другог свјетског рата. Након тога била је једна од шест равноправних република Титове Југославије, све до њеног распада почетком 90-тих година прошлог вијека. Од тада, до стицања независности на демократском референдуму 2006. године била је у заједници са Србијом. Била је колатерална штета санкција УН, и у вријеме НАТО интервенције 1999. Прошла је, дакле, пут од слободне, независне земље, етапу поништења њеног идентитета, кроз систем комунизма, који је доживио крах, да би почетком овог вијека поново постала независна, слободна земља, и нашла свој идеал у европским демократским принципима. Те поменуте 1999. године, на Самиту НАТО у Вашингтону створен је МАП, и у чланство су примљене три нове државе, што је био кључни политички искорак Алијансе у односу на процес проширења. Данас, када смо поново на европској сцени, наш је стратешки циљ да се укључимо у заједницу демократских држава Европе, тамо гдје смо одувијек припадали. Ми у потпуности дијелимо ваше идеале. Поштујемо ваше вриједности и принципе и чинимо све да их што боље спроведемо у пракси. Као и многи медју вама, ције су дрзаве просле слично искуство, и које су не тако давно постале чланице Алијансе, ми вјерујемо да НАТО пружа демократски одговор на бројне изазове са којима се суочава Европа и савремени свијет, као и наш регион, и Црна Гора.

Са поносом могу да истакнем да је Црна Гора посљедњих година направила велике искораке на путу демократског развоја. Након стицања независности постали смо политички стабилна и економски динамична заједница. Процес демократских реформи је убрзан. Усвојен је нови Устав и велики број реформских закона. Убрзано радимо на прилагодјаванју законодавства и имплементацији европских стандарда. Као резултат тога потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и примјењује се Привремени споразум. Коначно, Црна Гора је у децембру прошле године предала захтјев за чланство у ЕУ.

Желимо да створимо правни, политички и друштвени основ за јачање демократије у мултикултуралној и вишенационалној Црној Гори, коју смо сачували од рата и ратних разарања у вријеме југословенске трагедије. Једино демократска, европска Црна Гора, гдје на малом простору, равноправно, уз увазавање, зиве представници три велике свјетске религије, има смисао свог постојања и представља кљуцни мотив због којег смо обновили своју државност.

Водјена истим, демократским, реформским мотивима, Црна Гора је новембра прошле године поднијела захтјев за улазак у Акциони план за чланство НАТО-а. Ово је био логичан сљедећи корак Црне Горе на путу у НАТО. Корак који ће нам донијети консолидацију активности и помоћи да убрзамо реформу у цјелокупном друштву. Уласком у Акциони план за чланство имаћемо јасније временске оквире, као и задатке који су пред нама, те самим тим и мониторинг процеса реформе друштва и напретка који постижемо.

Процес реформе није лак и праволинијски. Он захтијева стрпљење, одлучност, политичку мудрост и спремност да се доносе и тешке политичке одлуке. Једна од таквих одлука била је и признање Косова. Учинили смо то водјени мотивима да се призна политичка реалност у нашем сусједству, и жељом да се отворе врата за нову врсту регионалне сарадње, базиране на једнакости свих актера, уз пуно уважавање заједничких интереса, али и појединачних разлика. Наш циљ је развијање добрих односа са свим сусједним земљама, уз узајамно поштовање и сталну изградњу политичких, економских, безбједносних, културних контаката и сарадње, те изузетно важног инфраструктурног повезивања. Црна Гора са својим сусједима не дијели само заједнички географски простор, него и већину спољнополитичких циљева, што је веома значајно и за свеукупну стабилност региона, а тиме и Европе.

Такав начин повезивања, размјена искустава и медјусобна координација, један је од путева који гарантују чланство у Алијанси. Ми смо спремни да учимо од наших сусједа који су корак испред нас у НАТО интеграцијама. Зато је један од наших циљева било укључивање у Јадранску повељу, која је, несумњиво, играла и играће значајну улогу у промоцији сарадње, солидарности и високих стандарда који чине основу ваше организације. Сада, као пуноправни члан, Црна Гора је спремна да се активно укључи у даљу промоцију принципа на којима Јадранска повеља почива.

У овом процесу, од пресудне вазности је да наши напори добију васу подрску. Експертиза НАТО и искуство земаља чланица је нешто што је у Црној Гори више него добродошло. Наша сарадња није од јуче, она траје већ неколико година, али је снажно интензивирана у протеклој години. Кроз Интензивирани дијалог у пет поглавља: безбједност и одбрана, економска питања, заштита података, правна питања и комуникациона стратегија успјели смо да дефинишемо које активности Црна Гора треба да спроведе, одредили временске оквире за спроводјење задатака, пројектовали приоритете... Упоредо, Црна Гора је амбициозно спроводила обавезе из ИПАП-а и ПАРП-а.

Истовремено, Црна Гора је наставила с реформама и унапређењем сектора безбједности. Спремни смо да учествујемо и у активностима Алијансе и дијелимо одговорност у најтежим задацима, као партнер и земља која жели да буде савезник и дјелује активно. Желим зато да вас обавијестим да ће наш медицински тим у августу бити упућен у Авганистан, а Скупштина ће ускоро одобрити и упуцивање пјешадијског вода који би у догледној будућности постао дио ИСАФ-а.

За нас је веома охрабрујуће да су ови позитивни трендови препознати у Извјештају о спроводјењу Индивидуалног партнерског акционог плана. То нас увјерава да смо на добром путу и пружа додатни мотив да наставимо спроводјење обавеза које произилазе из овог процеса. Желим да вас обавијестим да ће Влада Црне Горе, као одговоран партнер, посебну пажњу посветити дјеловима извјештаја који указују на области гдје је даљи напредак и интензивирање наших активности неопходно. Ваше препоруке и савјети биће уградјени у планове наших предстојећих активности. Влада Црне Горе своју пажњу усмјерава на имплементацију мјера против корупције и организованог криминала и изградњу административних капацитета, у чему перманентно постижемо све боље резултате.

Говорећи о овим активностима, имам задовољство да вас обавијестим да је, у медјувремену, након посјете експертског НАТО тима Црној Гори, завршен рад на тексту новог Закона о кривичном поступку. Закон је у редовној процедури, и биће усвојен у Парламенту. Истичем да је Закон припремљен у блиској сарадњи са медјународним експертима и да слиједи европске стандарде у том погледу.

Наредних дана се планира потписивање Меморандума о разумијевању између црногорских државних органа: Врховног државног тужилаштва, Управе полиције, Управе царина, Пореске управе и Агенције за спрјечавање прања новца, у циљу формирања Заједничког истражног тима за организовани криминал и корупцију. Тим има задатак да омогући сарадњу различитих државних органа, координира њихове активности и ојача државни капацитет у овом, за нас важном сегмету. Тим такодје треба да оствари сарадњу са медјународним експертима и сличним тимовима у региону.

Као што сам истакао, процес о коме говорим тражи континуирану активност са јасним циљем, подјелом одговорности и објективном процјеном постигнутог. Ми смо свјесни да су стално потребни нови резултати као доказ посвећености Владе испуњењу свих обавеза које проистичу из евроатлантских интеграција. Управо стога, парламентарни избори су расписани за 29. март 2009. како би нова Влада добила четворогодишњи мандат за реализацију обавеза у процесу европских и евроатлантских интеграција, и за водјење економске и укупне унутрашње политике, која ће учврстити стабилност Црне Горе и обезбједити бољи стандард свих наших градјана. Таква Црна Гора је важан чинилац у очувању регионалне стабилности.

Господине предсједавајући,

Желим још једном да укажем да Црна Гора види НАТО као најбољи безбједности оквир и гарант стабилности у региону. То доказује и озбиљност којом смо приступили реализацији ИПАП-а и Интензивираног дијалога, квалитетом спровођења ових механизама. Вјерујем да ће наше приближавање Савезу и будуће чланство бити на добробит не само Црне Горе, него ће промовисати стратешке циљеве НАТО и допринијети стабилности и миру у Југоисточној Европи. Стога нас и радује чињеница што ће два наша сусједа, Албанија и Хрватска на предстојећем Самиту бити примљене у чланство НАТО. Вјерујемо да ће се и за Македонију ускоро створити услови за такав статус. Као што се надамо да ће и Босна и Херцеговина направити даљи прогрес ка чланству. Важно је да је отворена могућност и за Србију, ако то жели, да брже напредује на том путу. Ми вјерујемо да регион којем припадамо има јасну евро-атлантску перспективу и велики политички, економски и друштвени потенцијал и да ће процес проширења на Балкан бити заокружен, као и да ће се вредновати појединачни учинци земаља, како би се процес интеграције убрзао за оне који покажу да су постигли добре резултате. Зато очекујемо да ће сљедећи Самит НАТО, који прославља вриједан јубилеј, 60 година од свог настанка, бити прилика да се још једном потврди политика отворених врата. Посао на Балкану још није завршен, и зато наш дио Европе треба да остане један од приоритета Алијансе.

Иако смо увјерени да је имплементација преузетих обавеза и стандарда на којима су утемељени евроатлантски процеси далеко важнија од наметања рокова, очекујемо да ће савезници током Самита у Стразбуру и Келу препознати све досадашње учинке Црне Горе и дати јасну и конкретну поруку охрабрења Црној Гори да настави на свом путу интеграције у НАТО.

Још једном дозволите ми да захвалим на вашој пажњи и прилици да се обратим овако важном скупу. Увјеревам вас да у Црној Гори имате одговорног партнера, спремног да стрпљиво ради у наредном периоду и још ближе сарадјује са вама. Наши напори биће инспирисани вашим савјетима, искуством и ефикасношћу. Несумњиво, то ће нам помоћи да убрзамо наш напредак и да се потпуно интегришемо у евро-атлантске институције.

Хвала на пажњи!