Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Четири пресуде у односу на Црну Гору и једна одлука у корист Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру

Објављено: 05.03.2020. • 17:58 Аутор: Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) донио је четири пресуде у предметима Глушица и Ђуровић против Црне Горе (бр.34882/12), Марковић против Црне Горе (бр.6978/13), Синановић и други против Црне Горе (бр.45028/13) и Пилетић против Црне Горе (бр.53044/13) у којима је утврдио повреду члана 6 став 1 (право на правично суђење) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Конвенција“) због прекомјерне дужине трајања поступка, као и једну одлуку у предмету Куљић против Црне Горе (бр.24431/11) у којој је одлучио да одбаци представку као очигледно неосновану у складу са чланом 35 ставови 3 (а) и 4 Конвенције.

Предметне представке су поднијете Европском суду у периоду од 2011.године до 2013.године и ријеч је о старијим предметима. У представкама су изнијете притужбе по више конвенцијских чланова, нарочито по основу члана 6 и 13 Конвенције и члана 1 Протокола бр. 1. Европски суд је одлучио да испитује представке искључиво у односу на члан 6 Конвенције, то јест због дужине трајања поступака. Свих пет предмета су Канцеларији заступника комуницирани као „WЕЦЛ“ предмети („wелл естаблисхед-цасе лаw“). У „WЕЦЛ“ предметима за чињенични и правни основ представке Европски суд има добро установљену судску праксу и мало је вјероватно да ће доћи до одступања од те праксе.

У предмету Глушица и Ђуровић против Црне Горе, шест подносилаца представке су се жалили на прекомјерну дужину трајања парничног поступка који је покренут пред Основним судом у Никшићу. Наведени поступак је трајао укупно 7 година, 9 мјесеци и 19 дана на три нивоа надлежности. Европски суд је утврдио да се дужина трајања поступка у конкретном предмету има рачунати од 3.марта 2004.године, то јест од дана када је Конвенција ступила на снагу у односу на Црну Гору. Европски суд је у наведеном предемету поновио да разумност дужине трајања поступка мора бити процијењена у свијетлу околности предмета и у односу на сљедеће критеријуме: сложеност предмета, понашање подносилаца представке и релевантних органа, као и од каквог је значаја предмет спора за подносиоце представке. Приликом испитивања цјелокупног материјала који му је достављен, Европски суд није нашао ниједну чињеницу или аргумент који би га могао убиједити да донесе другачији закључак о прихватљивости и основаности ове жалбе. Имајући у виду своју судску праксу о овом питању, Европски суд је сматрао да је у конкретном предмету дужина трајања поступка била прекомјерна и да није испунила захтјев „разумног рока”, због чега је утврдио повреду члана 6 став 1 Конвенције и досудио сваком подносиоцу представке новчани износ од по 2.100,00 еура на име нематеријалне штете, трошкова и издатака и одбацио остатак захтјева подносилаца представке за правичним задовољењем.

У предмету Марковић против Црне Горе, подносилац представке се жалио на дужину трајања парничног поступка од 7 година, 7 мјесеци и 9 дана на два нивоа надлежности. Поступак је започет 30. априла 2004. године пред Основним судом у Котору, а окончан 9. децембра 2011.године, одлуком Вишег суда у Подгорици. Европски суд је утврдио да је дужина трајања парничног поступка пред домаћим судовима у конкретном случају довела до повреде члана 6 Конвенције. У том смислу, Европски суд је досудио подносиоцу представке 2.100,00 еура на име нематеријалне штете и 100 еура на име трошкова и издатака и одбацио остатак захтјева подносиоца представке за правичним задовољењем.

У предмету Синановић и други против Црне Горе три подносиоца представке су се жалили на прекомјерно трајање оставинског поступка пред Основним судом у Подгорици, који је само у првом степену трајао 10 година. Цијенећи околности предмета, Европски суд је сматрао да је толика дужина оставинског поступка очигледно прекомјерна, због чега је досудио подносиоцима представке правично задовољење у износу од по 2.900,00 еура на име нематеријалне штете и 500,00 еура на име трошкова поступка.

У предмету Пилетић против Црне Горе подноситељка представке се жалила на прекомјерну дужину парничног поступка који је покренут 20.марта 2000.године пред Основним судом у Подгорици ради утврђења и повраћаја непокретности, а окончан је пресудом Врховног суда Црне Горе од 
18. октобра 2011.године. Европски суд је утврдио да се у конкретном предмету, дужина поступка има рачунати од 3. марта 2004.године, тј. од дана ступања на снагу Конвенције у односу на Црну Гору. Испитујући околности предмета, Европски суд је сматрао да је дужина парничног поступка у трајању од 7 година и 7 мјесеци на 3 нивоа надлежности била очигледно прекомјерна, због чега је утврдио повреду члана 6 став 1 Конвенције. Европски суд је подноситељки представке досудио правично задовољење у износу од 1.200,00 еура на име нематеријалне штете и 100,00 еура на име трошкова поступка.

У предмету Куљић против Црне Горе представка је поднијета због дужине парничног поступка ради повјеравања дјетета на издржавање, који је покренут пред Основним судом у Котору. Предметни поступак је започет у септембру 2006.године и окончан је пресудом од 22. априла 2014.године. Поступак је трајао преко 6 година и 6 мјесеци на три нивоа надлежности. Прихватајући аргументе Канцеларије заступника, Европски суд је примијетио да је током трајања парничног поступка против подносиоца представке покренуто неколико поступака извршења, као и кривични поступак. Имајући у виду наведено, Европски суд је утврдио да је прекомјерна дужина парничног поступка била проузрокована понашањем подносиоца представке, а не кривицом надлежних државних органа, због чега је прогласио представку очигледно неоснованом и донио одлуку о неприхватљивости.

Наведене пресуде и одлука су постале правоснажне даном доношења и против њих није дозвољена жалба.


Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права,

Валентина Павличић

Везани чланци:

Бечић за „Дан” о безбједносним изазовима: Пријетње и притисци неће зауставити борбу... 02.05.2024.
Захвалан свима који храбро обављају новинарски посао, без слободе медија нема демократије 03.05.2024.
Бечић честитао Међународни дан слободе медија 03.05.2024.
Честитка потпредсједника Бечића поводом Првог маја 01.05.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?