Питали сте о интелектуалној својини: Одговори на питања пристигла током онлине форума – Право интелектуалне својине – шта је потребно да знамо прије уласка у ЕУ?

Сектор за информисање јавности о Европској унији и процесу приступања Европској унији објављује одговоре на питања која су пристигла током онлине форума – Право интелектуалне својине – шта је потребно да знамо прије уласка у ЕУ?

Онлине форум је, поводом свјетског дана интелектуалне својине - 26. априла, а с циљем квалитетног и ефикасног информисања јавности о овој области, организовао Генерални секретаријат Владе у сарадњи са Министарством економије од 21 - 23. априла.

Сви заинтересовани су имали прилику да електронским путем доставе питања из области права интелектуалне својине, на која су одговарали представници Министарства економије и преговарачке структуре за вођење преговора о приступању Црне Горе ЕУ.

У наставку се налазе одговори на најчешћа питања која су пристигла.

ПИТАЊЕ 1 - Као дугогодишњи активиста у цивилном сектору питање интелектуалне својине ме је посебно занимало, али са друге стране до сада нијесам успио да добијем одговарајући и конкретан одговор шта то заправо овај појам представља. Овим путем Вад молим да ми појасните овај појам.


ОДГОВОР: Појам “право интелектуалне својине” обухвата више правних грана, које се традиционално групишу у двије, и то: ауторско право и сродна права и право индустријске својине. Групи ауторских и сродних права припадају: ауторско право аутора књижевних, научних и умјетничких дјела, сродна права, и то: права интерпретатора, произвођача фонограма, филмских продуцената, радиодифузних организација и издавача и посебна (суи генерис) права произвођача база података. У право индустријске својине спадају: патентно право, право жига, право заштите индустријског дизајна, право заштите ознаке географског поријекла, право заштите топографије интегрисаног кола, право заштите биљне сорте, право сузбијања нелојалне конкуренције и пословна тајна.

Оно што ове двије групе права чини јединственим, она тачка везивања која их обједињује у цјелину од посебног значаја јесте, с једне стране нематеријални карактер предмета заштите (духовни, интелектулни), а с друге стране економска функција која обезбјеђује да субјект правне заштите, тј. носилац права присваја материјалну корист од експлоатације предмета заштите.

ПИТАЊЕ 2 - Када ће се реализовати активност на обуци и цертфикацији патентних савјетника?

ОДГОВОР: Министарство економије донијело је Правилник о стручном испиту за заступника за патенте, заступника за жигове и заступника за дизајне, којим је утврђен програм и начин полагања стручног испита за заступника, састав комисије и висина накнаде трошкова за полагање стручног испита, као и садржај регистара заступника за патенте, жигове, односно за дизајне. У складу са наведеним, Министарство економије ће образовати Комисију за полагање испита за заступнике, одредити изворе, односно литературу за полагање стручног испита и објавити их на својој интернет страници, о чему ће благовремено обавијестити заинтересоване кандидате.


ПИТАЊЕ 3 - Мене занима на који начин је могуће заштитити блог и остали садржај бесплатног типа који пласирамо онлине, који је моје лично ауторско дјело и који је настао у процесу рада прије више од двије године, и сматра се дијелом бренда? Да ли је потребно називу блога дати одређени жиг / лого и исти заштитити на тај начин, или се он може заштитити на неки други начин нпр кроз copyright?

ОДГОВОР: Живимо у дигиталном добу у којем су знатно ограничене могућности ефикасног дјеловања против лица која крше ауторска права. Зато, када се пласира он лине блог и остали садржај, важно је процијенити и јавни интерес за објаву тог садржаја, односно интерес корисника садржаја да сазна за одређени садржај и, у том свјетлу, треба тумачити сваки конкретан случај.

Један од начина заштите јесте да се израде и поставе на видном мјесту на вебсајту услови и правила преузимања садржаја, којима ће се упутити заинтересована лица на који начин, у коју сврху и у ком обиму могу преузети садржај. Уколико је лице које је преузело садржај поштовало услове, сматраће се да је претходно прибављена сагласност за коришћење постављеног садржаја.

Имајућу у виду брзину којом се развија тржиште, потпуно је јасно да је пред модерним законодавством и праксом све тежи задатак балансирања интереса аутора и корисника њихових дјела, док паралелно имају обавезу очувања суштинских вриједности у друштву, али и здравог и мотивишућег тржишта.

Даље, назив блога и лого се може штитити као жиг. У том смислу, може се штитити као вербални или фигуративни жиг или се могу поднијети два одвојена захтјева, један за вербални, а други за фигуративни знак-жиг. Поступак је једноставан, неопходно је попунити захтјев за регистарцију жига Ж1, уз захтјев доставити списак роба и услуга, доказ о плаћеној администартивној такси и пуномоћје, уколико се захтјев подноси преко пуномоћника. Ближе информације, упутство за попуњавање захтјева за регистарцију жига и обрасци могу се наћи на нашем сајту, а можете нас и директно контактирати.

ПИТАЊЕ 4 - Пошто већ 10 година радим у невладином сектору који се највећим дијелом финансира путем пројеката, да ли се написан и реализован пројекат и његова сама идеја може третирати као интелектуална својина? Да ли ја, у случају промјене посла, могу ту идеју "понијети" са собом и на новом послу је прилагодити, а да на тај начин не вршим плагијат и не сносим одређене санкције?

ОДГОВОР: Ауторско дјело је индивидуална духовна творевина из области књижевности, науке и умјетности, која је изражена на одређени начин и као такво оно ужива ауторско правну заштиту. Ова заштита не обухвата идеје. Дакле, потребно је постојање духовне творевине.

У складу са одредбама Закона о ауторском и сродим правима, ако сте у току радног односа и извршавања својих радних обавеза или слиједећи инструкције свог послодавца створили ауторско дјело (у овом случају пројекат), сматра се да су сва имовинска и друга права неограничено и искључиво уступљена послодавцу на период од пет година, уколико уговором не дефинишете другачије. Морална права (којима се штите духовне и личне везе аутора са дјелом) у сваком тренутку припадају аутору. Након истека рока од пет година, имовинска и друга права на том дјелу стиче аутор. Међутим, аутор је дужан да, на захтјев послодавца, поново искључиво уступити имовинска ауторска и друга права на том дјелу, уз плаћање примјереног хонорара од стране послодавца. Иста ситуација је и у случају да у року од ових пет година аутор промијени посао.

Напомињемо да постоји могућност да се међусобни односи, закључењем уговора између аутора и послодавца, уреде на другачији начин.

ПИТАЊЕ 5 - Која је разлика између ауторског дјела и интелектуалне својине?

ОДГОВОР: Под појмом ауторског дјела традиционално се подразумијевало дјело у области књижевности, умјетности или науке. Ипак, непотпуност ове дефиниције изискивала је објективнији критеријум за одређивање предмета заштите, па се у правној литератути појам ауторског дјела дефинише као људска творевина која има духовни садржај, која има одређену форму и која је оригинална. Тако се у ауторска дјела убрајају: књиге, часописи, музичка дјела, слике, фотографије, скулптуре, компјутерски програми (у земљама англосаксонске правне традиције компјутерски програми се штите патентом), базе података, видео игре и сл. Ауторско дјело предмет је ауторско правне заштите, тј. једног од два сегмента заштите права интелектуалне својине. Поред ауторког и сродних права другу грану права интелектуалне својине чине права индустријске својине у које спадају: патентно право, право жига, право заштите индустријског дизајна, право заштите ознаке географског поријекла, право заштите топографије интегрисаног кола, право заштите биљне сорте, право сузбијања нелојалне конкуренције и пословна тајна. Укупност ове двије правне гране чини право интелектуалне својине.

ПИТАЊЕ 6 - Да ли Црна Гора има механизме да заштити ауторска дјела на интернету?

ОДГОВОР: Црна Гора врши заштиту ауторског и сродних права на основу Закона о ауторским и сродним правим. Сходно Закону, сва ауторска дјела и дјела сродних права су заштићена једнако, без обзира на медијум на којем се налазе. С друге стране, јасно је да је интернет као медијум несагледиво комплекснији и пространији од осталих медијма, па је, у складу са тим, теже обезбиједити и заштиту. Ово није случај само са Црном Гором већ са цијелим свијетом, па гдје год постоји приступ интернету, ту је и могућност за повреду ауторског и сродних права већа.


ПИТАЊЕ 7 - Која је процедура за остваривање заштите интелектуалне својине и коме се могу обратити аутори који сумњају да је њихово дјело злоупотријебљено?

ОДГОВОР: Процедура за остваривање заштите интелектуалне својине, конкретно ауторског и сродних права, утемељена је и детаљно уређена Законом о ауторском и сродним правима, с тим што се у значајној мјери примјењују и одредбе закона којим се уређује парнични поступак, закона којим је регулисан извршни поступак и општим правилима о накнади штете. Сходно Закону о ауторском и сродним правима, ауторско дјело самим чином стварања од стране аутора постаје заштићено Законом. У погледу процесне заштите, за потребе суда и доказног поступка, дјело се може депоновати и унијети у евиденцију ауторских дјела и дјела сродних права код надлежног органа, односно Министарства економије. Уколико аутор сматра да је његово ауторско дјело повријеђено, може се обратити надлежном суду - Привредном суду Црне Горе, подношењем тужбе.


ПИТАЊЕ 8 - Који је кључни услов за затварање поглавља које се бави интелектуалном својином и да ли га је Црна Гора испунила?

ОДГОВОР: Европска комисија је Црној Гори поставила четири мјерила за затварање овог поглавља, од којих се три односе на усаглашавање законодавства, а четврто на обезбјеђивање довољних административних капацитета за поступак признавања и спровођења права интелектуалне својине и обезбјеђивање евиденције биланса остварених резултата о истражним поступцима, кривичним гоњењима и судским поступцима у случају кршења права. Сматрамо да је Црна Гора испунила услове за привремено затварање преговора у овом поглављу, али ће коначна одлука о томе завити од процјене Европске комисије, нарочито у погледу испуњености четвртог мјерила.

Свјетски дан интелектуалне својине се обиљежава у оквиру пројекта ЕУ4МЕ, који финансира Европска унија и дио је Стратегије информисања јавности о приступању Црне Горе ЕУ 2019-2022.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ