- Влада Црне Горе
Министарство финансија "Влада припремила субвенције плата за 100.000 радн...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
"Влада припремила субвенције плата за 100.000 радника" - интервју министра Кемала Пуришића за Портал Стандард
Објављено: 02.05.2020. • 18:19 Аутор: мрсс
Црна Гора дочекује 1. мај 2020. без радника на радним мјестима. Пандемија ЦОВИД 19 учинила је положај радничке класер још тежим. Епидемија је битно промијенила досадашње обрасце понашања и генерално начин живота грађана у свим областима, па дакле и у свијету рада. То је разлог што се Међународни празник рада у многим државама свијета обиљежава у атмосфери страха од заразе, губитка радног мјеста, смањења зарада и генерално бриге за социјалну егзистенцију. С друге стране, послодавци су забринути и за своје компаније и перспективу бизниса. Министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић је у разговору за Стандард рекао да не смијемо изгубити из вида разлоге због којих су многи радници у својим домовима, а не на радним мјестима.
Колико и на који начин Министарство може помоћи у овој ситуацији?
Пандемија је свијет рада натјерала да бира између бриге о здрављу и бриге о бизнису и средствима за егзистенцију. Логично је да се у тим околностима и наша држава опредијелила да најприје заштити здравље и животе грађана, ограничавајући кретање становништва и пословање неких привредних субјеката, а након тога да помогне привреди и грађанима да смање посљедице настале кризе.
Дакле, мислим да се исправно поступило, да смо се као друштво добро носили са овим изазовом, да су бројне институције оправдале очекивање, а неке и више од тога.
Влада и Министарство рада и социјалног старања су и прије појаве заразе у Црној Гори предузели бројне активности да се олакша функционисање привреде и умање посљедице епидемије с једне стране и очува елементарни ниво животног стандарда радника и социјално угрожених грађана с друге стране.
У оквиру Социјалног савјета, са социјалним партнерима смо постигли договор да заједно апелујемо на послодавце да очувају свако радно мјесто, прије свега да продуже све уговоре о раду на одређено вријеме који истичу у периоду трајања мјера Владе за сузбијање пандемије.
Влада Црне Горе је благовремено припремила два пакета економских мјера, како би на адекватан нацин помогла привреди да се избори са новим околностима на тржишту због смањене активности, прекинутих ланаца снабдијевања и других изазова, а самим тим помогла да се очувају постојећа радна мјеста и постојећи ниво животног стандарда запослених и грађана.
Министарство рада и социјалног старања је издало више стотина тумачења и препорука која су била у тој функцији и активно учествовало у конципирању оба пакета мјера помоћи привреди и грађанима.
Како заштити раднике од отпуштања, а евидентно је да ће их бити, јер је пандемија зауставила све и угрозила ликвидност предузећа?
У овим околностима најважнији су међусобно разумијевање и солидарност између социјалних партнера, посебно послодаваца и запослених. Они зависе једни од других и требају у овој ситуацији разумјети потребе и потешкоће оних других, како би заједнички умањили штете од пандемије ЦОВИД 19.
Већ сам казао да су Влада и Социјални савјет апеловали на послодавце да сачувају свако радно мјесто и своје запослене. То је у најбољем интересу послодаваца, с обзиром на то да нашем тржишту рада недостаје велики број адекватне радне снаге, која у овим околностима неће моћи да се увезе из околних држава. Са своје стране, Влада је припремила други пакет помоћи привреди кроз субвенције зарада за око 100.000 радника, који раде у компанијама којима је одлуком државног органа забрањен рад или су због ограничене тражње имали битно смањен промет. Држава ће за те намјене ангажовати значајни дио буџетских средстава, а послодавцима су обезбијеђене и бројне друге повољности у пословању, како би се изборили са неликвидношћу, задржали постојеће раднике и сачували свој бизнис.
Надамо се да ће послодавци искористити све своје унутрашње резерве да очувају радна мјеста и досадашњи ниво зарада, а да ће запослени у временима која слиједе, надокнадити то својим послодавцима.
Институције државе треба да заштите запослене од самовоље оних другачијих послодаваца, за шта имају бројне правне институте и могућности на располагању.
Да ли је Црна Гора довољно урадила на законским рјешењима која штите права радника?
У претходних неколико година, у циљу хармонизације нашег са европским законодавством, усвојили смо сет закона који обезбјеђују највише стандарде у застити права запослених. Сви они су припремљени уз помоћ домаће и стране памети и у стрпљивом социјалном дијалогу, дакле уз сагласност репрезентативних синдиката, послодаваца и Владе. Ове године ћемо усвојити још четири важна закона из области радног законодавства и тако потпуно усагласити наше законодавство из ове области са европским и створити услове за затварање поглавља 19- Запошљавање и социјална политика у дијалогу са ЕУ. Крајем прошле године је припремљен и усвојен и Закон о раду, најважнији закон из области радних односа. Он је и примјерен нашим потребама, с обзиром на то да је резултат сагласности сва три социјална партнера и на нивоу је европских стандарда, јер је усаглашен са свим релевантним директивама ЕУ и конвенцијама МОР-а.
Да ли је Закон о раду постигао оно што је била интенција – заштита права радника на већем нивоу?
Један од значајних домета новог Закона о раду је боља заштита права запослених, кроз активнију улогу Управе за инспекцијске послове – Инспекцију рада, Агенције за мирно рјешавање радних спорова, као и надлежних судова.
Запослени који сматра да су му повријеђена права из радног односа има право да се обрати послодавцу, с тим што независно од тога може се обратити и Инспекцији рада у циљу додатне заштите права запослених. Новим законом ојачана је улога Агенције за мирно рјешавање радних спорова, на начин да запослени прије покретања поступка пред надлежним судом, дужан је покрене поступак пред агенцијом у ком случају је и послодавац дужан прихвати поступак мирног рјешавања радног спора. Наведено све из разлога што су поступци пред агенцијом бржи, ефикасни и економични.
Додатна заштита права запослених постигнута је и кроз рад судова, којима је дата посебна улога кроз нови закон, којим је предвиђена могућност доношења привремене мјере одлагање од извршења одлуке о престанку радног односа до правоснажности судске одлуке у случају да је очигледно повријеђен закон. Ово је врло значајна новина Закона о раду, јер омогућава судовима да ако оцијене да је очигледно повријеђен закон, односно да је отказ запосленом незаконит, могу да донесу привремену мјеру – да запосленог врате на посао, до правоснажности судске одлуке.
Сматрамо да ће нови Закон о раду одговорити свим актуелним изазовима и да ће на адекватан начин заштити права запослених.
Критичари кажу да је Закон о раду по укусу послодаваца, будући да они сада пуно лакше могу отпустити запосленог? Да ли ће због овог закона доћи до још већег одлива радне снаге?
Наравно, чуо сам такве оцјене и мислим да не стоје. Такође, мислим да овај закон неће подстицати већи одлив радне снаге. Важно је напоменути да, у принципу, флексибилнији односи на тржишту рада повећавају мобилност и запошљивост радне снаге, што је суштински интерес управо запослених. То опет омогућава брже прилагођавање компанија промјенљивим односима на тржишту и тиме омогућава њихов раст и развој, што води отварању више и боље плаћених радних мјеста, што је опет заједнички интерес послодаваца и запослених. Дакле, овај закон би требао да подстакне запошљавање и тако смањи одлив домаће радне снаге из државе. И коначно, да је овај закон штетан за запослене, зашто би га препоручила ЕУ, МОР и подржали оба репрезентативна синдиката.
С друге стране, неки послодавци сматрају да закон није довољно флексибилан и да им то ствара проблеме у пословању.
Међутим, доминантно је мишљење да је закон примјерен актуелним потребама и односима у нашој економији, управо јер је нашао одрживу равнотежу различитих интереса социјалних партнера, али и отворио додатни простор за развој економије, ново запошљавање и обезбиједио боље механизме сузбијања сивог тржишта и ефикаснију контролу примјене закона.
Подсјећам да је један од основних циљева Закона о раду био да обезбиједи више флексибилности на тржисту рада у поступку заснивања, трајања и прекида радног односа, али и у омогућавању нових облика рада, флексибилнијег уређења питања зарада и низу других питања важних за развој бизниса. Институти рада од куће, распоређивања на друго радно мјесто, обрачун и исплата зарада и бројни други институти су показали корисност у времену ове кризе.
Исто тако, у погледу прекида радног односа закон прописује када послодавац може запосленом дати отказ уговора о раду, без обавезе вођења поступка за утврђивање одговорности. У случају спора око престанка радног односа, терет доказивања оправданости разлога за отказ је на послодавцу, што је повољност за запосленог.
Битно је напоменути да у свим другим случајевима послодавац не може дати отказ уговора о раду запосленом, без законом прописане процедуре.
Дакле, Закон о раду подржава интересе добрих радника и одговорних послодаваца.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?