Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Предсједник Владе Душко Марковић: Реформа јавне управе је дуг процес, лоши пословни резултати у појединим државним предузећима не могу бити награђени високим примањима

Предсједник Владе Душко Марковић рекао је на Премијерском сату да реформа јавне управе није само питање рационализације, већ да је ријеч о прилагођавању администрације за ново вријеме и нове развојне потребе друштва.

„Ни у једној држави, па ни у Црној Гори, није могуће овај процес спровести преко ноћи. Из тих разлога јавна управа која је увијек била унутрашње питање држава чланица Европске уније, постала је један од важних сегмената у процесу проширења ЕУ“ – казао је премијер одговарајући на питање Посланичког клуба Социјалистичке народне партије и ДЕМОС-а о резултатима реформе јавне управе.

Премијер је оцијенио да никада није урађено више у процесу реформе јавне управе него у претходних неколико година.

„На резултате указује стање у нашим институцијама, али и извјештаји Европске комисије, у којима се из године у годину констатује напредак у овој области. Вјерујем да сте имали прилике да то прочитате. И према посљедњем Извјештају Европске комисије о напретку Црне Горе за 2019. годину, постигнути су позитивни резултати у многим сегментима функционисања јавне управе. Констатован је раст задовољства грађана и привреде пруженим услугама на централном нивоу и то са 42% у 2017. години на 66% у 2019. години. Дакле, евидентан је висок степен повјерења грађана у институције уз константан раст. Најотворенија смо влада у региону и то од 2013. године, па је тако и смањен број жалби због такозваних случајева 'ћутања администрације' за 50% у односу за планиране индикаторе у 2020. години. Број изјављених жалби на првостепена рјешења органа је на нивоу од свега 0,96%, док је Управни суд одбио 72% тужби изјављених против другостепених рјешења. Повећали смо број електронских услуга од 2016. године за 210%. У 2016. смо имали 192 услуге док је тај број у 2020. години износио 596. Ови резултати нијесу дошли сами од себе. У претходном периоду сви наши капацитети били су усмјерени на остваривање циљева из Стратегије реформе јавне управе до 2020. године, а кључни циљ је управа као сервис грађана“ – казао је предсједник Владе.

Премијер Душко Марковић је рекао да су у рационализацији донијета нова законска рјешења у области службеничког система, локалне самоуправе, државне управе, електронске управе, која су израђена у складу са најбољим европским праксама и да је прошле године спроведен процес реорганизације јавне управе и смањења броја органа.

„Увели смо и ригорозније процедуре код запошљавања високо-руководног кадра, први пут успоставили електронско тестирање приликом запошљавања у јавној управи, а успоставили смо и средњорочно кадровско планирање које је увезано са средњорочним планирањем Буџета. Да смо веома посвећени овом процесу, показује наша одлучност да реализујемо и до краја спроведемо и политику оптимизације јавне управе, као један од најсложенијих системских процеса. Процес оптимизације у Црној Гори формално је отпочео 6. јула 2018. године доношењем План оптимизације јавне управе 2018-2020. Први брзи ефекат био је заустављање тренда запошљавања. Према полазним вриједностима, 31.12.2017. године на централном нивоу је било 39.312 запослених, а на локалном нивоу 12.174. Од почетка спровођења Плана оптимизације, ограничавање запошљавања је продужавано више пута, и на снази је до 31. децембра 2020. године, што је пуне двије и по године у континуитету. У том стању ствари, било је потребно предвидјети могућност запошљавања у контролисаној процедури за јасно дефинисане изузетке и за она радна мјеста неопходна за несметано функционисање институција, као и вођење приступних преговора са Европском унијом. Мјере Плана оптимизације имале су повољан утицај на успоравање тренда раста запослености у јавној управи, што представља позитиван ефекат ако се упореди каква би динамика раста броја запослених била да нијесу уведене мјере ограничавања запошљавања. Поред тога, успјешно се спроводи мјера споразумног престанка радног односа уз исплату отпремнине, гдје смо предвидјели забрану повратка запосленог у јавни сектор на период од пет година, као и обавезу укидања конкретног радног мјеста, а све са циљем одговорног управљања јавним финансијама. На централном нивоу закључено је 282 споразума о престанку радног односе. Позитивне ефекте имамо и на нивоу јединица локалне самоуправе. Од почетка примјене Плана па до краја 2019. године, примјетан је тренд смањења запошљавања на локалном нивоу. На основу расположивих података, већи је број оних који напуштају радна мјеста, него лица која се запошљавају на одређено или пак неодређено вријеме. Тако је у 2018. години остварен нето ефекат смањења за 475 запослених, док је у 2019. години остварен нето ефекат смањења за 253 запослена. Од почетка примјене Владине Одлуке о споразумном прекиду радног односа уз исплату отпремнине, закључено је са 08.05.2020. године у 17 јединица локалне самоправе 135 споразума"- навео је премијер Душко Марковић.

Говорећи о руководиоцима у привредним друштвима која су у већинском власништву државе предсједник Владе је казао да сматра да зарада сваког појединца у привредном друштву треба да зависи од његовог доприноса у остваривању циљева друштва, и да се мора кретати у оквиру укупног резулатата тог предузећа.

„И за службенике, а посебно када је у питању руководећи кадар. Један од најзахтјевнијих изазова у управљању људским ресурсима је утврђивање адекватне зараде сразмјерне сложеношћу послова који се обављају и доприносу резултатима који се остварују. У питању је не мали изазов не само за систем јавне управе, већ и за приватни сектор. Баш зато лоши пословни резултати не смију и не требају бити награђени високим примањима, без изузетака. Ово ће бити у посебном фокусу мојих сарадника и мене лично. Од органа управљања у којима сједе представници Државе тражим да, уколико постоје такве девијације, видјели смо да и постоје, у најкраћем року оне буду исправљене које год предузеће да је у питању. Значи, свако предузеће са државним власништвом је капитал Црне Горе и њених грађана, и њиме се мора управљати одговорно и домаћински“ – рекао је Премијер.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?