Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Ријешено преко 2,5 милиона управних предмета у 2019. години

Објављено: 11.06.2020. 21:50 Аутор: мју

MJU

Влада Црне Горе је на данашњој сједници усвојила Извјештај о поступању у управним стварима за 2019. годину, који је припремило Министарство јавне управе.

,,Органи на централном и локалном нивоу у протеклој години ријешили су преко 2 и по милиона (2.610,695,00) управних предмета на централном и локалном нивоу, саопштила је Данијела Недељковић-Вукчевић, генерална директорица Директората за државну управу, на конференцији за медије током представљања извјештаја.

Она је казала да се, када су у питању управни предмети, ради о поступцима у којима су органи, било по захтјеву странке или по службеној дужности, доносили рјешења или друге одлуке којима су одлучивали о правима, обавезама и правним интересима грађана и правних лица.

,,Посматрано просјечно по органу ова бројка показује да су органи у раду имали близу 4.000,00 предмета годишње, што би на мјесечном нивоу износило око 325 предмета'', саопштила Недељковић-Вукчевић.
 

Она је нагласила да су, осим квантитативних показатеља, у Извјештају анализе ефикасности, законитости и квалитета рада првостепених органа (који одлучују, прије свега, о захтјевима грађана), као и другостепених органа у чијој надлежности је да одлучују о жалбама изјављеним против рјешења донијетих у првом степену.

,,Подаци нас охрабрују, имајући у виду да је проценат ријешених предмета у прошлој години код органа на централном нивоу био 96,82%, док на локалном нивоу тај проценат износи 89,98%. Анализирајући благовременост рјешавања управних предмета, односно да ли органи одлучују у законом прописаном року, утврдили смо да је проценат предмета ријешених у року код органа на централном нивоу 97%, док је на локалном нивоу тај проценат чак 99%'', саопштила је генерална директорица.

Она је казала да подаци показују и да су грађани у високом проценту задовољни одлукама наше администрације, јер је ,,евидентан мали број изјављених жалби у односу на укупан број ријешених предмета. Наиме, проценат изјављених жалби на централном нивоу је 0,54%, док је на локалном нивоу тај проценат нешто већи и износи 1,65 %''.
Према њеним ријечима, са аспекта ефикасности поступка и смањења трошкова, веома је значајна чињеница да је у односу на ранији период знатно повећан број тзв. мериторних рјешења (то су одлуке којима другостепени орган сам ријеши управну ствар, нпр. по жалби грађанина призна право на пензију и њену висину, а не да поништи рјешење и наложи да о захтјеву поново рјешаваи првостепени орган), те је таквим поступањем омогућено брже и ефикасније остваривање права грађана.

,,О квалитету рада другостепених органа говори и податак да је проценат жалби које су ријешили у законском року на централном нивоу 77%, док је код органа на локалном нивоу тај проценат 80,42%. Осим благовременог одлучивања, њихове одлуке су у поступцима по тужбама пред Управним судом Црне Горе у високом проценту оцијењене као законите. Ово потврђује податак да је у односу на укупан број одлука Управног суда Црне Горе, проценат одбијених тужби код органа на централном нивоу 77%, док је тај проценат код органа на локалном нивоу 71,51%'', закључила је Недељковић-Вукчевић.

Говорећи о изазовима, она је навела да пред администрацијом и даље стоје одређени изазови и прилагођавање савременом друштвеном окружењу, те да фокус у наредном периоду мора бити на електронској комуникацији између органа и странака, као и размјени података између органа по службеној дужности како би створили амбијент за једноставнију, бржу и још ефикаснију комуникацију грађана и управе.

Осим тога, навела је и да су органи указали на недостатак кадрова који учествују у поступку управног рјешавања, правне струке, али и кадрова техничких струка (архитекте, грађевински инжењери, порески инспектори итд.), што представља изазов због актуелних мјера оптимизације, а нарочито у сусрет припреми новог стратешког докумената у области реформе јавне управе.

,,Препознато је да органи на централном и локалном нивоу не мјере редовно задовољство грађана пруженим услугама и немају повратне информације од грађана на основу којих би требало предузети мјере на унапређењу пружања услуга, што би допринијело још бољим резултатима рада јавне управе'', закључила је Недељковић-Вукчевић.

mju



МИНИСТАРСТВО ЈАВНЕ УПРАВЕ
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?