Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Премијер Душко Марковић - Премијерски сат: Тврдња ДФ да Влада ради на „унијаћењу“ Црногораца је бесмислица која се могла родити само у главама оних који би Црногорце да преведу у Србе

Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић оцијенио је данас у Парламенту на Премијерском сату апсолутном бесмислицом тврдњу посланичког Клуба Демократског фронта да Влада наводно ради на „унијаћењу Црногораца“ и да се она могла појавити само у главама оних којима је превођење Црногораца у српски национални корпус главна идеја водиља.

„Морам Вам признати да сам више пута морао да прочитам Ваше питање, да се увјерим да ме заиста питате да ли ова Влада интензивно ради на унијаћењу црногораца, односно да жели да промијени идентитет православног становништва на простору данашње Црне Горе. Настојећи да аргументујете ову Вашу тврдњу, збунили сте ме до краја. Јер то шта сте све навели у прилог Вашој тези, заиста је без икаквог утемељења у чињеницама. Разумијем да смо ми већ у предизборној кампањи и да је то вријеме када политичари знају да “забораве” на чињенице, али Ви сте, овога пута, баш претјерали… Скоро три четвртине становништва Црне Горе су, као што знамо, православци. Тврдити да ова Влада интензивно ради на њиховом превођењу у католичанство је апсолутна бесмислица, која се могла родити само у главама оних којима је превођење Црногораца у српски национални корпус главна идеја водиља. Па кад то превођење не успијева, онда ваља исконструисати постојање неке невидљиве силе која нас вуче у бездан, овај пут назван унијаћењем“ – казао је предсједник Владе на Премијерском сату одговарајући на питање Будимира Алексића из Клуба посланика Демократског фронта.

Премијер је рекао да Влада нити кога преводи, нити ће кога преводити било у вјерске, било у националне корпусе и да се сваки грађанин Црне Горе о свом вјерском и националном идентитету изјашњава слободно и по сопственом осјећају.

„Не постоји никаква одлучност Владе Црне Горе да из ове земље елиминише Српску православну цркву, а понајмање о томе може да свједочи усвајање Закона о слободи вјероисповјести. Нити је Закон усмјерен, како Ви кажете искључиво против СПЦ, нити на одузимање њене имовине, нити на промјену њеног статуса. О томе смо се као Влада изјаснили прекјуче и јуче, нудећи потпуну заштиту имовине СПЦ, и то кроз хитне измјене и допуне Закона, па је и то одбијено! Ја сам сигуран да је све то Вама веома добро познато, бас као и чињеница да Српска православна црква, као институција под тим именом, у Црној Гори постоји стотинак година, а не осамсто, како Ви кажете. Држава Црна Гора има обавезу да на ваљан начин уреди питање слободе вјероисповијести, као и сва друга питања која се у вези са тим намећу, у складу са највишим стандардима европских демократија. Са огромним стрпљењем и толеранцијом настојали смо да разјаснимо недоумице са челницима СПЦ у Црној Гори око новог Закона“ – казао је предсједник Владе.

Премијер Душко Марковић је, осврнувши се на свој недавни ауторски текст у „Побједи“ да потпуна незнавеност, или зла намјера, стоје иза покушаја изједначавања лика Светог Саве, који је своју мисију имао у XИИИ вијеку, и светосавља које је као политичка идеологија настало тридесетих година прошлог вијека.

„Дакле, светосавље је само „позајмило” име од српског свеца, а утемељили су га у тадашњој Краљевини Југлославији, као што знате, српски епископ Николај Велимировић и српски профашистички политичар Димитрије Љотић, у предвечерје Другог свјетског рата.

„Познато је да је суштина светосавске идеологије у концепту – један народ, једна религија, једна држава. У том концепту нити има црногорског народа, нити црногорске државе. Све је - српско! Толико о односу ове идеологије према Црној Гори и Црногорцима. Кад сте ме већ Вашим питањем вратили у ове историјске теме, морам Вас такође подсјетити на историјске чињенице о односу идејних твораца и протагониста светосавског национализма према антифашистичком покрету, односно на њихову колаборацију са фашистима. Вјерујем да Вам је познато да је Адолф Хитлер још прије почетка Другог свјетског рата одликовао епископа Николаја Велимировића, кога радо називају и владиком. Цитираћу нешто што Ви, вјерујем, као историчар, такође знате – а то су ријечи епископа Велимировића о Хитлеру. Цитирам: „Мора се одати поштовање садашњем њемачком вођи који је као прост занатлија и човек из народа увидео да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево, у двадесетом веку, он је дошао на идеју светог саве и као лаик подузео је у свом народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју“, крај цитата. Крај цитата, господине Алексићу. Дозволите и да Вас подсјетим да су антиевропејство и антисемитизам такође снажно присутни у иначе обимном и неким сегментима значајном дјелу епископа Велимировића за српску цркву и српски народ. Такође, и на чињеницу да је блиско сарађивао са неспорним сарадником фашиста Димитријем Љотићем, чије су јединице у служби Вермахта, између свега осталог, учествовале и у масакру над ђацима и свим мушким особама у Крагујевцу 1941. године. Скоро три хиљаде људи је тада стријељано! Посмртни говор Љотићу одржао је управо епископ Велимировић 1945. године, када га је назвао, цитирам: „Идеологом хришћанског национализма и правим репрезентом српске политике“, завршен цитат. Кад смо се већ дотакли ових великих антифашиста, посланиче Алексићу, морам Вас подсјетити и на то да сте Ви лично иницирали да се у Беранама подигне споменик четничком војводи Павлу Ђуришићу. Такође, Ви бисте рекли 'истакнутом антифашисти' којег је Хитлер у мају 1944. године, на предлог њемачке команде за Југоисток, одликовао Орденом гвозденог крста!? Испада да је Хитлер – тај светитељ, геније и херој, како га је видио идејни творац светосавља – практиковао да значајна одликовања додјељује антифашистима! А знамо да није, јер је одликовао искључиво своје ратне савезнике. Историју свако може да тумачи на свој начин, може и да настоји да је уподоби својим интересима, али историјске чињенице су – једне и неспорне. Ја сам само подсјетио на те чињенице, и то конкретним поводом обиљежавања Тринаестојулског устанка. Дакле, антифашизмом се не могу китити сарадници фашиста. То је све што сам на ту тему саопштио, ништа ново и ништа епохално нијесам открио, а понајмање – антисрпско. Наравно, међу Србима, то знамо сви, био је велики број бораца за слободу, партизанских команданата, народних хероја, и МИ АНТИФАШИСТИ увијек ћемо се дивити њиховој величанственој борби, руку под руку са црногорским и свим осталим антифашистима“ – казао је предсједник Владе.

Премијер је одбацио тврдње да Влада помаже само принца Николу Петровића јер је католик.

„Чињенице су сљедеће: тачно прије девет година Скупштина Црне Горе је донијела Закон о статусу потомака династије Петровић Његош. У члану 1 тог Закона стоји: „Ради историјске и моралне рехабилитације династије Петровић Његош, овим Законом се уређују питања од значаја за статус потомака династије Петровић Његош, која је детронизована противно Уставу за Књажевину Црну Гору, актом насилне анексије државе из 1918. године“. Крај цитата. Према овом Закону, потомке династије представља најстарији мушки потомак, а то је праунук краља Николе, принц Никола Петровић. Влада Црне Горе је у претходне скоро четири године само спроводила у живот обавезе из поменутог Закона, не бавећи се вјерским и вјероисповиједним опредјелјенјем потомака династије Петровић Његош. Нити знам, нити се интересујем ко је каквог вјерског опредјелјенја. То на крају и нема никакве везе са садржајем Закона који је усвојен у овој Скупштини прије девет година, а који је Влада дужна да спроводи. Тако да је бесмислено доводити у везу вјерско опредјељење принца Николе са измишљеним настојањем Владе да ради на унијаћењу Црногораца. А то се једном ријечју зове – подвала!“ – казао је Премијер.

Предсједник Владе је рекао да је тек у самосталној и демократској Црној Гори могла да буде исправљена велика неправда учињена династији Петровић Његош на крају Првог свјетског рата.

„Неправда према династији, али и према држави Црној Гори, и према свима који у њој живе. Зато ћу ову прилику искористити да подсјетим да је принц Никола Петровић прије три године примио највише одликовање Француске Републике: Национални орден Легије части. Том приликом представник Министарства вањских послова Француске пренио је сљедећу поруку, и опет морам цитирати: 'Ми смо овдје, међу овим зидовима, у побједничкој еуфорији 1918. године због Југославије жртвовали Краљевину Црну Гору ономе што смо сматрали вишим интересима. Ваш прадјед је од самог почетка рата 1914. био савезник који се храбро борио против надмоћног непријатеља, али је на версајској мировној конференцији то заборављено.' Крај цитата. И ми смо, посланиче Алексићу, чекали скоро цио вијек да исправимо неправду учињену тада Црној Гори. Исправили смо је на мирном и демократском референдуму 2006. А убрзо потом и неправду према династији Петровић Његош. Тако ради држава и тако ради Влада која је одговорна према црногорској историји, али и према нашој будућности. Не трачари и не пребира по вјерским опредјелјенјима. Напротив, одговорна је према грађанском концепту савремене црногорске државе! Одговорна је за стабилност нашег друштва и за његов свеукупни напредак“ – закључио је предсједник Владе Душко Марковић.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
   
        

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?