Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТ ОБЈАВЉЕН 22.07.2020. ГОДИНЕ НА ПОРТАЛУ ИН4С ПОД НАЗИВОМ: „УРА: УШТЕДЕ НЕ ПРАВИТИ НА УШТРБ ОНИХ КОЈИМА ЈЕ ПОМОЋ НАЈПОТРЕБНИЈА“

Објављено: 24.07.2020. 22:06 Аутор: мрсс
Поводом навода Грађанског покрета УРА- е објављених на порталу Ин4с у којима тврде да се предложеним измјенама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању уштеде праве на уштрб оних којима је помоћ најпотребнија, а тиме се мисли на родитеље дјеце са сметњама у развоју, у Министарству рада и социјалног старања осјећамо потребу да реагујемо и прије свега јавности и грађанима појаснимо како ствари стоје. 

Наиме, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању се темељи на принципу да сви осигураници остварују права из пензијског и инвалидског осигурања под истим условима.

Предвиђено је да се постојећи посебни услови пензионисања за родитеље дјеце са тешким сметњама у развоју и запослене у рудницима, који раде на радним мјестима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, примјењују до 31. децембра 2021.

Подсјећамо да су права из пензијског и инвалидског осигурања, права по основу старости, инвалидности, смрти и тјелесног оштећења.
С тим у вези, у пензијском систему не би требало да се регулишу питања везана за његу дјеце, старих лица, дјеце са тешким сметњама, особа са инвалидитетом или било којих других лица. Та питања нијесу ризици пензијског и инвалидског осигурања и не спадају у предмет регулативе пензијског закона, а таква су и упоредна искуства земаља Европске уније, као и региона. 

Приједлогом закона о измјенама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању остављен је рок од око годину и по (до 31. децембра 2021. године) у којем ће се примјењивати важећи посебни услови пензионисања.
Такође, подсјећамо да је током претходне године, Министарство рада и социјалног старања, кроз секторске анализе за област заштите лица са инвалидитетом финансирало 12 пројеката са 390.000 еура, а међу њима и 6 пројеката удружења родитеља дјеце и омладине са сметњама у развоју. Овим организацијама је за њихово дјеловање и рад просле године опредијељено 168.000 еура.
Када говоримо о бризи државе о рањивим и угроженим категоријама друштва треба саопштити и сљедеће:

Накнаду родитељу или старатељу корисника права на личну инвалидину остварује 2.279 лица за шта се мјесечно издваја 448.000 еура, а на годишњем нивоу око 5.380.000 еура. Ова накнада износи 200,14 еура и као право које их сљедује препознато је измјеном Закона о социјалној и дјечјој заштити из 2017.године. 
Број дјеце која примају личну инвалиднину, која износи 184, 79 еура је 754.

Такође, родитељи корисници накнаде родитељу или старатељу корисника права на личну инвалиднину имају право на субвенцију за струју, увећани додатак за дјецу у износу од 41,02 еура, као и повластице на путовања у саобраћају, право на љетовање и зимовање дјеце и боравак у дневним центрима за дјецу са сметњама у развоју.

Дакле, кумулативно посматрано, по основу свих неведених права, родитељи или старатељи дјеце са сметњама у развоју мјесечно примају од државе висе стотина еура, што у Министарству рада и социјалног старања сматрамо добрим „компензационим правом“ за ове породице, у нашим економско-социјалним околностима.

Такође, до краја наредне године, до када је гарантовано ово право, Влада и Парламент ће размотрити потребу и могућност да се право на пензију родитељима дјеце са тешким сметњама у развоју компензира кроз неку другу владину политику. 

Претходно наведено потврђује да су Влада Црне Горе и Министарство рада и социјалног старања посвећени бризи о рањивим групама становништва и да држава издваја велика новчана средства за остваривање права која им припадају, као и за финансирање пројеката НВО које су партнери државе у бризи о дјеци са сметњама у развоју.

Треба напоменути да је новим Законом о раду родитељима дјеце са сметњама у развоју, односно лицу које се стара о особи са тешким инвалидитетом, у складу са посебним прописима, обезбијеђено право на рад са половином радног времена, а такво радно вријеме сматра се пуним радним временом за остваривање права из рада и по основу рада. (члан 133 Закона о раду)

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?