Препознати резултати Црне Горе у области борбе против радикализације и насилног екстремизма

Резултати Црне Горе на плану борбе против насилног екстремизма и радикализације, који воде ка тероризму препознати су у Извјештају Европске комисије о Црној Гори за 2020. годину.

Пријетње од ових појава су на ниском нивоу у Црној Гори, али посвећеност овој теми није изостала, већ наша земља у континуитету изграђује капацитете за суочавање са овим изазовом, саопштио је национални координатор за борбу против насилног екстремизма Драган Пејановић.

Црна Гора има системски приступ проблему радикализације и насилног екстремизма. У прилог томе говори чињеница да је у Црној Гори успостављен квалитетан стратешки, законодавни и институционални оквир за препознавање, превенцију и сузбијање ових глобалних феномена. Правни оквир Црне Горе усклађен је у великој мјери с правном тековином Европске уније.

Значајан допринос у превенцији насилног екстремизма остварен је и кроз усвајање нове Стратегије за превенцију и сузбијање радикализације и насилног екстремизма за период 2020-2024. година, с пратећим Акционим планом, коју је Влада донијела почетком године.

Посебна пажња се посвећује превентивним активностима и укључености свих фактора друштва. Поред Националног оперативног тима, у мају 2019. године успостављен је мултидисциплинарни механизам (Тим за помоћ и заштиту), који окупља представнике министарстава рада и социјалног старања, здравства, образовања, унутрашњих послова, полиције, локалних власти и невладиних организација, ради праћења појединачних предмета у којима постоји ризик од радикализације која води до насилног екстремизма и тероризма и који предлаже одговарајуће одговоре.

Успостављена је бесплатна телефонска линија 080 12 12 12, као и сајт www.заједнопротивекстремизма.ме за извјештавање о ризицима од насилног екстремизма.

У новембру 2019. године Црна Гора и Европска унија потписале су Споразум за спровођење Заједничког акционог плана за борбу против тероризма за Западни Балкан, о чему је Црна Гора у августу 2020. године поднијела први полугодишњи извјештај.

Статистички гледано, 26 црногорских држављана ( 18 мушкараца, пет жена и троје дјеце) је отпутовало у Сирију, а пет у Украјину од почетка сукоба (2012. г.), док се десет вратило из Сирије, а пет из Украјине. Након измјене и допуне Кривичног законика ЦГ из 2015. године којом се учешће у страним оружаним сукобима прописује као кривично дјело, осуђена су два повратника који су се вратили након 2016. године. Сви повратници вратили су се у своје заједнице и били су под надзором.

Иако су пријетње тероризмом и насилним екстремизмом релативно мале у земљи, велика пажња се посвећује дерадикализацији, рехабилитацији, реинтеграцији и ресоцијализацији лица повратника са страних ратишта. Затворско особље обучено је за превентивни рад са осуђеним повратницима. Израђена је процјена ризика за идентификацију радикализованих затвореника и оних којима пријети радикализација. Успостављена су средства за вјерско савјетовање затвореника.

Министарство унутрашњих послова има квалитетну сарадњу са организацијама цивилног друштва у осмишљавању активности подизања свијести, посебно међу младима. Као резултат ове сарадње 2018. године установљена је и годишња конференција - Национална платформа за сузбијање насилног екстремизма и радикализације који воде ка тероризму, која окупља представнике надлежних државних институција, локалних самоуправа, медија, политичких партија, невладиних организација, вјерских заједница, академске заједнице и појединаца, који могу допринијети супростављању овим појавама.

Вјерујем да ће нова Влада Црне Горе, и у наредном периоду, наставити са активностима на повећању отпорности друштва, бољем одговору институција и снажењу међународне позиције Црне Горе у борби против радикализације и насилног екстремизма, закључио је национални координатор Драган Пејановић.