УПРАВА ЗА ДИЈАСПОРУ НА „ ДАНИМА ЦРНЕ ГОРЕ У Р.С. МАКЕДОНИЈИ“

У оквиру редовних активности, представници Управе за дијаспору директор мр Предраг Митровић и помоћник директора мр.сц. Иван Јововић у сарадњи са црногорским исељеничким организацијама, Црногорском заједницом у Р.С. Македонији и Истраживачким центаром Монтенегрин, као и Амбасадом Црне Горе у Р.С. Македонији учествовали су у програмским активностима чији је циљ јачање и његовање идентитетских веза између матице и дијаспоре, односно интеркултурних веза Црне Горе и Р.С.Македоније. Први од догађаја односио се на презентацију „Црногорски исељеници и њихови потомци“ која је одржана је 01.03.2021. године у хотелу Панорамика у Скопљу. Управа за дијаспору је финансирала напријед наведени пројекат, који је израдио Истраживачки центар Монтенегрин из Скопља. На предметној презентацији представљени су подаци о досељавању црногорских исељеника у Македонију кроз историју, организовање Црногораца у овој земљи, али је такође дата анализа података и територијални распоред припадника црногорског народа, укључујући и правни оквир за остваривање права мањина, што се директно односи на институционални статус црногорске заједнице у Македонији.

Презентацији су присуствовали представници Управе за дијаспору директор мр Предраг Митровић и помоћник директора мр.сц. Иван Јововић, прва секретарка у Амбасади Црне Горе у Р.С. Македонији Ивана Шикмановић, те високи представници македонских институција које се баве заштитом људских права мањинских заједница у Републици Сјеверној Македонији. Предсједник „Истраживачког центра Монтенегрин“ Мирољуб – Миро Орландић, са предметне презентације послао је препоруке македонским и црногорским државним органима у циљу унапређења укупног статуса црногорске заједнице у Македонији, а што је и био циљ овог пројекта да се сагледа актуелно стање припадника црногорског народа у тој држави, те у том смислу актуелизовао захтјеве којима би се остварила мањинска права Црногораца, с обзиром да постоји евидентни тренд асимилације. У свом обраћању, Орландић је нагаласио да су Црногорци интегрисани у Македонском друштву, али да су упитна њихова колективна права, због чега је предметно истраживање основ за даље дјеловање у овом правцу.

У Скопљу 02.03.2021. године у Музеју „Македонске борбе“ одржана је изложба 105 година сјећања под називом „Од Медове до Ловћенске виле (1916-2021.)“ , која је настала као плод заједничке сарадње Управе за дијаспору и црногорских исељеничких удружења из Р. С. Македоније.
Ради се о битном историјском датуму који обједињује матицу и дијаспору, због чега је Управа за дијаспору одлучила, да предметну изложбу фотографија чија се теметика односи на Први свјетски рат, односно трагедију на Медови, презентује у свим исељеничким срединама на простору бивше Југославије. У том смислу, прва од тих изложби поводом 105-годишњице трагедије на Медови, одржана је у Скопљу.
На отварању изложбе су говорили директор Управе за дијаспору мр Предраг Митровић и амбасадор Црне Горе у Р.С.Македонији Марија Петровић. Наведеном догађају су присуствовали министар унутрашњих послова и бивши предсједник владе у техничком мандату Оливер Спасовски, амбасадор Р.Албаније Фатос Река, те предсједник Црногорске заједнице Р.С. Македоније Боро Попивода и предсједник Истраживачког центра Монтенегрин Мирољуб Орландић, а прочитано је писмо градоначелника Скопља Петра Шилегова који због раније преузетих обавеза није могао директно да се обрати присутним.

У име коорганизатора изложбе обратио се директор Управе за дијаспору мр Предраг Митровић, наводећи да је ријеч о једном најтужнијих датума у историји Црне Горе који се догодио 06. јануара 1916. године, на Бадњи дан, недалеко од албанске луке Медова гдје је живот изгубило скоро 400 црногорских ратних добровољаца (исељеника). Навео је да предметна изложба приближава сам догађај и историјски амбијент у којем се ова трагедија догодила.
„Прије пет година, 6 јануара 2016. године, тачно на стоту годишњицу медовске катастрофе, Управа за дијаспору је координирала обиљежавање овог значајног датума. Манифестација се састојала из полагања вијенца државне делегације на споменик Ловћенска вила на Цетињу и спуштања вијенца са црногорског војног брода у море код Медове, уз све војне почасти. Такође, постављена је изложба ових фотографија у холу Ректората државног универзитета Црне Горе, а у сали Ректората је одржана и свечана академија о овом догађају, најстрашнијој поморској трагедији у историји Црне Горе, о којој се до тада врло мало знало. У исто вријеме, промовисана је и сјајна монографија ‘Вијек сјећања, Медова 1916-2016.’ у издању Матице црногорске, Управе за дијаспору и два исељеничка удружења, из САД и Канаде.

А да овакви и слични догађаји не падну у заборав, обавеза је свих нас да повремено, пригодним обиљежавањима, подсјетимо нашу јавност, гдје свакако спада и наша дијаспора, на догађаје који су обиљежили историјски ход Црне Горе, њених народа и њене државе. Управа за дијаспору се труди да наши исељеници, кроз овакве манифестације, не остану ускраћени за подсјећања на нашу бурну историју.“ закључио је директор Митровић.
Универзитетски професор Далибор Јовановски осврнуо се на заједничку историју и Југословенско искуство македонског и црногорског народа и указао да демографски мали народи у сложеним историјским приликама могу бити велики губитници, као што је то био случај са Краљевином Црном Гором. Бродолом црногорских ратних добровољаца недалеко од луке Медова, примјер је патриотизма, па је ова изложба уједно и погодни медијум да се његује свијест код младих генерација да жртве нијесу биле узалудне, нити су заборављене.

У име Управе за дијаспору као један од коорганизатора изложбе обратио се помоћник директора мр.сц. Иван Јововић, који је дао кратак историјски осврт, односно приближио историјски контекст у којем се десила медовска трагедија, при чему је истакао чињеницу да су још увијек недовршена истраживања када је у питању највећа поморска трагедија у црногорској историји. Јововић је указао да је медовска трагедија била увод у нестанак Краљевине Црне Горе са историјске позорнице, и том приликом апострофирао негативну улогу савезника Црне Горе у тим догађајима. Како је у питању веома битан историјски датум савремене црногорске историје, у којем се препознаје патриотска мисија црногорског исељеништва, Управа за дијаспору у свом фокусу и дјеловању његује пијетет према тим жртвама. То је разлог да ће предметна изложба на 105-годишњицу трагедије на Медови бити током ове године организована у свим већим црногорским исељеничким срединама у земљама региона. На крају, Јововић се захвалио на сарадњи македонским установама науке и културе, те истакао да су црногорско-македонске везе дуге и садржајне, још од Владимира и Косаре.
Наведени догађај пратила је РТВ Македоније.