Потпредсједник Владе РЦГ Бранимир Гвозденовић:ЦРНА ГОРА ИЗАЗОВ ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ

ЦРНА ГОРА ИЗАЗОВ ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ
Будва, 17. јун 2003. године




Поштоване даме и господо,
Уважени учесници Бизнис и Инвестмент самита,
Добродошли у Будву,
Добродошли у Црну Гору изазов за инвестиције,

По својој комплексности, реформски концепт Црне Горе представља радикалну и обухватну трансформацију друштвеног и економског система државе. Ниједан параметар који може допринијети у достизању развојних циљева Црне Горе није заобиђен. У креирању реформских путева, посебна пажња је посвећена међузависности цјелина у троуглу: привредни развој административно/управни систем и фискална равнотежа. Управо због наглашеног односа реформских компоненти, Влада Црне Горе је, у сарадњи са цивилним сектором, међународним институцијама и кључним друштвеним субјектима, свој реформски програм преточила у Агенду економских реформи. Овај стратешки документ Владе изводљивост реформи дефинише кроз рокове, прецизне задатке и препознавање њихових носилаца.

Свијест о стварном стању и проблемима, први је услов за креирање путева који то стање могу учинити бољим. Циљеви реформе почивају на свијести о високим природним, економским и интелектуалним капацитетима Црне Горе и на афирмисаном опредјелјенју да Црна Гора мора достићи европске демократске и економске стандарде. Таква мотивација, с друге стране, захтијева суочавање са актуелним слабостима и низ рестриктивних и политички непопуларних потеза. Ова Влада неће, зарад очувања актуелног нивоа популарности, стварне промјене замијенити козметичким, а реформе амортизовати жмурењем пред императивом нужних промјена. Та одлучност Владе да се, без резерве, сучели са проблемима који стоје на реформском курсу, узрокована је високим степеном повјерења добијеног на посљедњим парламентарним и предсједничким изборима, али и на све уочљивијој спремности црногорске јавности да Владин реформски програм прихвати као свој програм трансформације друштва у цјелини, у коме ће активно партиципирати.

Агенда економских реформи препознала је неколико кључних претпоставки обезбјеђења привредног раста Црне Горе:
- трансформација својине са интензивном приватизацијом, мотивисаном чињеницом да непосредни власнички интерес представља покретач пословне заинтересованости за даљу оплодњу капитала;
- стимулација предузетништва као масовног покретача привредног раста;
- либерализација економије уз изградњу макрорегулаторне улоге Владе која искључује протекционизам;
- изградња ефикасног административно-управног система, са упрошћеним процедурама комуникације грађана и привредних субјеката са државом, државним и управним органима;
- оптимизација и уравнотежење фискалног система кроз ширење базе пореских обвезника и смањење пореских стопа. Преусмјеравање трошковних позиција буџета на развојну подршку и одрживу социјалну политику;
- изградња правно-стабилног окружења, примјереног европским стандардима, са досљедним механизмима примјене закона и регулативе;
- апсолутна заштита власништва, уз спроведен процес реституције;
- инвестициона атрактивност - стварање услова за привлачење иностраних и домаћих улагања, на основу профитне логике и гарантовања стабилних услова пословања;

Мора се нагласити да реформски процес није започео са овом Владом. Монетарна стабилност, обезбијеђена увођењем њемачке марке, а затим еура, спроведена масовна ваучерска приватизација, значајан степен спољнотрговинске либерализације, смањење царинских стопа, доношење цијелог сета нових системских закона, побољшана фискална контрола представљају значајно позитивно полазиште за рад ове Владе. Чињеница је да би и на крају претходног мандата резултати започете реформе били још значајнији да политичке турбуленције и опструкције нису ангажовале силну енергију црногорског друштва и кључних развојних субјеката.

Иако предстоји још читав низ базичних реформских корака, може се рећи да пројекат добија и екстерно видљиву форму ту су значајни пројкети стратешке приватизације, подстицаја предузетништва, запошљавање, стабилизација финансијског система, усаглашавање приходних и расходних ставки у буџету, спровођење донијетих закона, сузбијање сиве економије.

Процесом приватизације за 2003. годину предиђена је тендерска приватизација за предузећа гдје држава има своје власништво: Комбинат алуминијума Подгорица у току је тендер за прерађивачке капацитете, који траје до 30. јуна, Жељезара Никшић, Дувански комбинат, дрвну индустрију и хотелска предузећа и хотеле.

У припреми су тендери за Јадранско бродоградилиште Бијела, Плантаже, Електропривреду Црне Горе, Жељезнице Црне Горе, Луку Бар итд, а актуелан је тендер за Телеком Црне Горе.

Планом приватизације за 2003. годину предвиђена је продаја свих акција које држава и државни фондови имају у већ дјелимичноприватизованим предузећима, и то берзанском продајом или тражењем стратешког партнера.

И ту можете потражити ваш изазов за инвестирање.



Пројекти - Инфраструктура:

А сада ми дозволите да укратко представим пројекте у које се конкретно можете укључити, који показују да је Црна Гора инвестициони изазов изазов за вас.

У оквиру путне инфраструктуре реализујемо капиталне пројекте, као што је тунел "Созина", који ће спојити море са континентом, Подгорицу са Луком Бар и бити исходиште новог живота и за овај крај, познат по виноградима и риболову, али и за читаву Црну Гору и регион. Рок завршетка комплетног пројекта тунела, заједно са приступним путевима, је крај наредне године, а кроз овај тунел, урађен по највишим свјетским стандардима и туристима који посјете наше приморје биће омогућено да за тили час оду до бисера свјетске флоре и фауне Скадарског језера, Подгорице, Цетиња и наших лијепих планина. Ту је и пројекат моста Вериге, преко Бококоторског залива,

Регионално развојно уравнотежење сјеверног и јужног дијела Црне Горе планирано је кроз низ подстицајних пројеката примјерених амбијенту. Пут Рисан Жабљак спаја море и највиши град у Европи - Жабљак, врхове Дурмитора са вратима Боке Которске. Пут ХерцегНови Требиње је пројекат који показује нашу сталну амбицију да будемо добри домаћини, али и учесници свих регионалних повезивања и реализатори правих идеја. Заобилазница око Подгорице омогућиће да туристи који долазе својим аутомобилима брже и једноставније долазе до својих дестинација.

Жељезницом у Црну Гору сада долази 1,5 милиона посјетилаца. Амбиција је да их буде 3 милиона. Зато улажемо у инфраструктуру, позивамо вас да нам у томе помогнете, а кроз набавку Интер цитy возова подижемо квалитет наше услуге.

Црногорски аеродроми Подгорица и Тиват, од прије пар мјесеци су коначно власништво државе Црне Горе. Ово није било политичко питање, већ питање економског интереса. Због тога вас позивам, да, ако сматрате да имате економског интереса, преговарате са нама око инвестиција у аеродроме. То је најбоља веза са Црном Гором и посао који се мора исплатити.

Црна Гора има вјековну поморску традицију. Пловили су наши очеви, дједови, прадједови. Вријеме које је иза нас оставило је итекако трага на поморску привреду. Зато је сада ми уздижемо оснивамо компанију "Црногорска пловидба", и ту тражимо партнера. Основу имамо дио финансијских средстава, искусне, школоване и високо професионалне поморце. Доста очекујемо од Луке Бар, чији природни положај, стручан кадар и капацитети обећавају високу конкурентност у региону, као и од Јадранског бродоградилишта "Бијела",

Међуопштински пројекат водоснадбјевања и одводјења отпадних вода црногорског приморја је у фази квалитетне анализе и обећава да ће, послије неколико неуспјеха, условљених и нашим пропустима, коначно бити реализован на прави начин.


Пројекти Енергетика

Електро-енергетска будућност Црне Горе почива на еколошкој, здравој енергији. За постојеће капацитете Електорпривреде Црне Горе урађени су програми ревитализације и одржавања и ту очекујемо конкретне понуде и помоћ инвеститора. Црна Гора располаже са највећим хидро-потенцијалом по глави становника у Европи и наша амбиција је да од сталног дефицита, који ће ове године износити 1,3 милијарде кWх (килоВат сати) постанемо извозници струје, произведене на принципима одрживог развоја и заштите животне средине.

Црна Гора располаже са око 10 милијарди кWх/год. (килоВат сати годишње) хидроенергетског потецијала, од којег се сада користи 17%.

Управо видите неке од могућих нових извора електричне енергије, заснованих на принципу малих хидро-електрана. Желим да напоменем, иако су ови пројекти студиозно рађени, спремни смо чути сваку корисну сугестију и усмјерење које нам може користити да донесемо праве одлуке.

У склопу тога, поред хидропотецијала, спремни смо да размотримо коришћење рудних богатстава, соларне енергије и енергије вјетра, али смо, као што сам рекао, расположени да саслушамо све корисне предлоге, јер од правих одлука зависи наша будућност.

Зашто сам оволико говорио о инфраструктури. Зато, јер нам ова улагања омогућавају да развијамо два наша стратешка сектора туризам и пољопривреду.






Пројекти Пољопривреда


Вриједност пољопривредне производње у Црној Гори је 250 милиона ЕУР у пољопривреди + 202 милиона ЕУР у агоиндустрији, што износи 680 ЕУР по глави становника годишње.

Аграрне зоне које смо дефинисали су:
Приморска у којој се производе: маслине, смокве, цитруси, поврће, со, риба
Централна која даје: млијеко, месо, грожђе, воће, поврће, мед, риба, дуван
Планинска за коју су карактеристични: сточарство, шумарство, мед, љековито биље и риба

Компаративне предности Црне Горе у пољопривреди су: Повољни агроклиматски услови за специфичне производње; Потпуна очуваност земљишта, воде и ваздуха од загађења; Расположиве површине за повећавање производње по једници површине; Постојање тржишта локалног и туристичке тражње; Специфични производи и Органска пољопривреда.

Циљеви нове политике подстицаја производње хране у Црној Гори су: Стварање повољног економског амбијента; Развој пољопривреде путем кредитирања и Стављање у исти економски положај домаћих произвођача са иностраним.

Подстицај за домаћа и страна улагања чине и наша настојања да: Остваримо прелаз од донација ка комерцијалним пројкетима; Афирмисање препознатљивог црногорског производа МАДЕ ИН МОНТЕНЕГРО; Модернизација сектора у биљној и сточарској производњи; Изградња нових прерађивачких капацитета и већи степен финализације производа и Органска производња хране.

Ово су разлози да инвестирате у пољопривреду, у нове плантаже и прерађивачке погобе јер Црна Гора јесте изазов за инвестиције у пољопривреди.


Пројекти Туризам

Данас се налазимо у Будви, престоници нашег туризма. Један од великих потенцијала Црне Горе из области туризма лежи управо у чињеници што на релативно малој географској површини, имамо могућност за развој разноврсних туристичких производа за нове циљне групе и што смо у могућности да обогатимо туристичку понуду за све госте који свој одмор желе провести на мору, језеру, планини или комбиновано.

У новембу 2001. године наша Влада усвојила је Мастер план развоја туризма који је настао у сарадњи Министарства туризма и једног од наших иностраних партнера ДЕГ-а, а под покровитељством Владе СР Њемачке. Од тада, Влада је усвојила низ прописа који се односе на туристичку политику и законску регулативу у циљу стварања амбијента погодног за стране инвестиције, које ће побољшати укупну инфраструктуру, модернизовати наше хотеле и подстаћи развој нових дестинација.

Тренутно смо свјесни да не можемо задовољити растућу тражњу европских тур-оператера за хотелима са три и четири звјездице. Зато планирамо да модернизујемо наше хотеле и позивамо вас да инвестирате у јединствене бисере Медитерана.

Циљ је да са садашњих 4 милиона ноћења дођемо на 11 милиона ноћења 2010. године, а да нам приходи од туризма са садашњих 115 милиона ЕУР, порасту на 600 милиона ЕУР. Сада у хотелском смјештају имамо око 30.000 кревета, а план је да их 2010. буде 70.000. Наравно, у собама веће категорије. Ту очекујемо да сарађујемо са вама. Тиме ћемо учешће туризма у БДП-у повећати са 10% на 30% за наредних 6 година.

Црна Гора, као туристична дестинација може се подијелити на 5 различитих област: Бока Которска - идеална за развој наутичког туризма, Будванска ривијера укључујући обалу од Будве до Бара, национални паркови Скадарско језеро, Биоградска Гора, Дурмитор и Ловћен, подручје за скијање, и Улцињска ривијера гдје се преплићу западни и орјентални дух и гдје се уједно налази и најдужа и најшира нетакнута плажа на Јадранском мору, имајући у виду све плаже, почев од Словеније до Албаније.



У том дијелу желим само да вас обавијестим да су близу 100 хотела у Црној Гори, са око 26.000 кревета, спремни за приватизацију, у транспарентној процедури и прецизно дефинисаном законодавном и институционалном оквиру. Сигуран сам да су ово пројекти интересантни за вас.

Желим да вас увјерим да ће на сваки исказани интерес за инвестицоним аранжманом у туризму у Црној Гори бити одговорено у најкраћем року и да ћете у Влади Републике Црне Горе имати сигурног и поузданог партнера.

Влада Црне Горе предузима активности на плану проналажења повољних кредитних средстава са повољним финансијским терминима који би се користили за реконструкцију, модернизацију и подизање квалитета економски исплативих хотелских комплекса који би по мишљењу гостију требало да се налазе на градским и многим другим занимљивим локацијама, како би побољшали конкурентску позицију стратешки важне туристичке индустрије и учинили да хотелски комплекси постану атрактивнији за стратешке инвеститоре у току процеса приватизације који је већ отпочео.

Пројекат, који нам је веома значајан, укључује реновирање 19 хотела са 4139 соба и 7873 кревета. Прелиминарно се процјењује да ће укупан буџет за пројекат износити 46 мил. еура; Износ је базиран на претходним прорачунима највећих хотелских компанија и ЦАПЕX студији. За овај пројекат већ имамо изражено интересовање инвеститора, спремни смо да дјелујемо брзо и ту очекујемо ваше интересовање, јер од оваквих пројеката очекујемо мулти-ефекте и у пољопривреди и шире. И у овом дијелу Црна Гора је инвестициони изазов!

Од пројеката које видите и који су прецизно дефинисани можемо рећи нешто о Туристичком насељу Велика плажа Улцињ.

Кроз неколико "Греенфиелд"- еколошких пројеката који се тичу нових љетњих и зимских комплекса за одмор, намијењених директним страним инвестицијама, мишљења смо да ће Велика плажа у Улцињу, највећа, нетакнута, пјешчана плажа (12 км), побудити значајно интересовање инвеститора.

Развојни план предвидја изградњу 6 развојних јединица од којих ће свака обезбиједити 5.000 нових кревета. Измедју зграда планира се велики зелени појас и еколошки заштићена природна зона. Укупна могућа инвестиција за имплементацију плана развоја процјењује се да ће износити преко 1 милијарде еура. Детаљнији планови пројекта могу се добити од стране Министарства туризма и ДЕГ-а (њемачког инвестиционог и развојног фонда), који су наши партнери у овом послу.

Напомињем и да Црна Гора значајан акценат ставља на наш образовни систем, који се мијења, јер треба да генерише радикално другачији профил стручњака који, без обзира на непосредну специјалност, морају стећи основна знања из савремених пословних дисциплина (менаџмент, маркетинг, ИЦТ...). Црна Гора је инвестициони изазов и за област образовања везано за универзитете, високе школе, образовне институције.

Поред тога што је еколошка држава Црна Гора ће посебним стратешким документом одредити смјернице и динамику изградње информатичког друштва, као услова за пуну интеграцију у савремене развојне процесе у свијету. Већ почиње реализација пројеката везаних за производњу ИТ услуга и софтвера. Иницијативе су добродошле. Црна Гора може бити изазов за ИТ инвестиције.



Црна Гора Инвестициони изазов

Дуго смо живјели у увјерењу да љепота наше обале, импресивна гордост црногорских планина, разноврсност пејзажа, историјска постојаност, богато културно насљеђе и наше традиционално гостољубље, јесу довољни да страни инвеститор пожели да овдје реализује своје пословне идеје. Сада знамо да логика бизниса поставља потпуно другачија питања. Капитал долази тамо гдје неће стрепити од нетржишних околности, гдје ће се оплодити онолико колико то знање и конкуренција допусте, гдје се пословни људи не дијеле на "наше" и "њихове", гдје држава досљедно поштује своје обавезе и примјењује законе, гдје није теже добити неки папир него направити профит, гдје је и демократија пословна категорија. Када су ови и слични услови испуњени, инвеститор ће разматрати пословне опције и могућности и опредјелити се. Тек на крају, ако је његово опредјељење позитивно, биће му драго што је започео бизнис баш овдје у Црној Гори, због њене љепоте и гостопримне традиције!

Низом практичних корака и прагматичних мјера, Влада Црне Горе покушава да слиједи речену логику и то: кроз припрему и доношење закона о афирмацији власничких права, смањење пореских стопа и ново радно законодавство. Релизујемо програме елиминисања бизнис баријера и антибирократски програм. Стварамо услове за уговорни менаџмент, а оснивамо и проктни тим за праћење пројекта Црна Гора . инвестициони изазов. Страним држављанима дајемо национални третман, а припремамо пројекте пореских и царинских олакшица за озбиљне инвеститоре у Црну Гору. Примјер Индустријски парк у Бару!

Ако смо нешто пропустили, то није посљедица неспремности да се отклоне инвестиционе баријере, већ чињенице да пуни модел атрактивне пословне дестинације може бити направљен само уз Вашу помоћ.



Реализацијом Агенде економских реформи бруто друштвени производ ће порасти, у апсолутном износу, са 1.221 Еура (милијарду и двеста двадесет један милион) у 2002. години на 1.618 (милијарду и шесто осамнаест милиона) Еура у 2006. години. План за инвестиције за ову годину је 90 милиона ЕУР, уз вашу помоћ, 2006. године биће 100% више.

Наша је обавеза да све што чинимо на плану анимирања инвеститора учинимо доступним спознаји. Између осталог, и овај скуп треба да демонстрира што смо све предвидјели као стимуланс за улагање у Црну Гору. Као што сте видјели, постоје конкретни пројекти, али и спремност да се чују и друге идеје. Најзад, Влада је ту управо због тога да ти пројекти и идеје не застану због било каквих административних или ограничења која нису суштинска. Дакле, желимо да на успјех пословног подухвата у Црној Гори утиче само зрелост пословне идеје и способност оних који је спроводе.

Нема сумње да ће Црна Гора наставити реформским путем. Разумијемо да нам, за успјех у достизању циљева, треба подршка међународне заједнице, али подршка која почива на чињеници да је Црна Гора схватила да је дио те исте међународне заједнице, да разумије и прихвата њена правила као цивилизацијско достигнуће. Црној Гори су потребне инвестиције и инвеститори који ће поспјешити наш привредни раст и омогућити ново запошљавање. Црна Гора жели да буде пословно занимљива свима који слиједе бизнис-логику и да им докаже своју спремност и отвореност да потенцијали ове земље што прије буду стављени у функцију развоја.

Ви сте на потезу.