Излагање помоћника министра културе за медије Жељка Рутовића на Регионалној конференцији о слободи информисања у Будви

РЕГИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА О СЛОБОДИ ИНФОРМИСАЊА
Будва, 9-10. септембар 2004. године

Увод

И Слобода информисања

Република Црна Гора прихватила је Повељу о слободи медија која је усвојена на Регионалном столу Пакта стабилности за Југоисточну Европу 8. јуна 2000. године у Солуну. Прихватањем ове повеље државни органи континуирано предузимају законске иницијативе којима се гарантује и унапређује слобода информисања, подржава развој професионалних стандарда те слободе, као и укупне трансформације информисања у складу са међународним стандардима.
Потпуна и изводљива реформа медијског система као предуслов за формирање слободног медијског простора, уопште, културе слододе информисања, јесте основни механизам за интензивирање демократског прогреса у Црној Гори. Тиме се на квалитетан начин успоставља ефиксна равнотежа између администрације и интереса јавности, а са циљем изградње грађанског друштва.
Демократске институције и слободни и одговорни медији и цивилно друштво природни су савезници на истом послу остварењу отвореног, стабилног, демократског друштва. Само уз обострану одговорност и сарадњу ових субјеката могуће је остварити циљеве отвореног и слободног друштва. Постулати таквог друштва подразумијевају централну идеју служења потребама и интересима јавности грађана. Зато су, између осталог државне институције Црне Горе на свим нивоима стандардизације и реализације концепта људских права и слобода искрено опредијељене за партнерску комуникацију и кооперацију са свим актерима овог важног процеса.
У циљу приближавања и стварања неопходних предуслова за равноправно учешће у међународним организацијама и институцијама Црна Гора ствара и развија друштвени оквир у којем ће се афирмисати слобода информисања, у свим њеним аспектима, који се примјењују у демократском друштву.
За релативно кратко вријеме Црна Гора на том пољу направила је велике кораке који значајно доприносе укупном приближавању европским интеграционим процесима. У Црној Гори се имплементира медијска легислатива која је заснована на слободи изражавања, прикупљања, ширења, објављивања и примања информација, заштите човјекове личности и достојанства, што све наравно гарантује и право за несметан рад медија.
Цивилно друштво коме тежимо увијек карактерише мноштво институција независних од државе и власти посредством којих се изражавају првенствено интереси грађана па је самим тим логичан и грађански дух и карактер медијског законодавства.
Државни органи Црне Горе са изузетном пажњом посвећени су мониторингу поштовања и потпуне примјене медијских закона сагласно принципима Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода и праксом Европског суда за људска права. На путу евроинтеграција најшире освајање грађанских права и слобода је један од приоритета те на том пројекту ваља очекивати партнерски дијалог и широки демократски консензус, састављен од демократа не по позиву већ по осјећају, професионализму и дјелу.
Отворени дијалог, сарадња и партнерство како са цивилним сектором тако и са медијским професионалцима је полазна и непромијењена константа Владе Црне Горе на путу успјешне, брзе и демократске реформе медијског система. Веома је важно да институције цивилног друштва константно врше утицај на све контролне тачке медијског система и при том аргументовано покрећу питања кодификовања професионалних права и обавеза. Досљедно опредијељена за веће демократске стандарде Влада Црне Горе и надлежно Министарство културе и медија ће се нормативно и практично и убудуће залагати за политику слободе информисања која ће бити у служби владавине закона, људских права и демократије, заштите слободе изражавања, унапређивања различитог опсега квалитетних услуга медија које ће користити све културне групе и групе са различитим језиком, повећање јавног права за информисањем кроз унапређење плурализма и широке разноликости програма о питањима од јавног интереса, спречавање стварања монопола и промовисање фер конкуренције, стимулисање производње квалитетног образовног програма, унапређења што је могуће шире географске дистрибуције услуга електронских медија, развијање и унапређења националне и регионалне културе и идентитета, развијање културе толеранције и уопште афирмације процеса активне демократије.
Сагласно наведеном, даљи демократски развој у сфери слободе информисања код нас подразумијева читав низ покренутих промјена, како у домену законске регулативе, тако и институција система које обезбјеђују њену квалитетну и потпуну примјену.


ИИ Слободан приступ информацијама

Право на слободу информисања, које се обично разумије као право на приступ информацијама којима располаже јавна власт, данас је широко признато као основно људско право.
Изражен је глобални тренд у правцу правног признавања овог права, јер су земље широм свијета које теже ка демократији усвојиле или су у процесу усвајања Закона о слободном приступу информацијама.
Демократизација друштва у савременим условима нарочито се односи на земље у транзицији и она је заснована на принципима правне социјалне државе, транспарентности отвореног друштва, што подразумијева реафирмацију значаја јавне сфере. Јавност рада државних органа и других носилаца власти и слобода приступа информацијама чине суштинска обиљежја савремене правне државе.
Зато корак даље у демократизацији слободе информисања и уопште друштва у Црној Гори значиће Закон о слободном приступу информацијама чије ће усвајање правно заокружит цјелину информативног система и створити боље услове за његову даљу демократизацију.
Остваривање реформи правног система, као услова за остваривање демократије у Црној Гори, не може се остварити без демократизације друштва и увођење промјена у области слобода и права грађана и остваривања општег права слободе приступа инфромацијама. Слобода информисања и право грађанина да зна се темељи на праву грађанина да поднесе захтјев органу за пружање информација, а да при томе не мора образлагати разлоге тражења те информације. То је темељно људско право и угаони камен темељац свих слобода којима је човјечанство посвећено. Један од основних услова демократизације друштва је стварање предуслова и услова да грађани могу самостално одлучивати о својим правима и обавезама и својим правом за приступ информацијама којима располажу органи државне управе, јединице локалне самоуправе и друга правна лица која врше јавна овлашћења.
Нова модерна концепција државне управе и локалне самоуправе захтијева промјену структуре, функција, циљева и метода одлучивања грађана и органа код којих се налази информација и намеће обавезу држави да омогући приступ информацијама и право грађанина да зна шта власт ради у његово име, чиме се шири сфера јачања функција повјерења грађана у функције система. Ограничењем слободе приступа, учешће грађана у вршењу и контроли власти би било формално или фрагментално.
Закон о слободном приступу информацијама у савременим условима представља основ отворености и транспарентности рада државних органа. Право на добијање информације биће у црногорском закону препознато као опште право свих грађана, а не привилегија одређених структура и појединаца. Најкраће речено, уз помоћ овог закона проширује се слобода информисања и употпуњује граница људских права која омогућава да грађани дођу до информација од којих зависи формирање и исказивање њихове суверене политичке воље.
Право на слободан приступ информацијама у посједу Владе или других јавних тијела представља нови корак у афирмацији улоге грађана у вршењу сложених јавних послова. Уз законодавну, извршну и судску власт грађанин, односно јавност постаје четврта власт која контролише оне којима је на слободним и демократским изборима повјерена управљачка функција. Зато, када се постави питање коме треба да послужи оваква правна норма, важно је истаћи да она није првенствено због медија и новинара. Смисао доношења оваквих закона у земљама које нам служе за узор било је управо јачање принципа грађанства. Дакле, ради се о томе да се грађанима омогући да уз помоћ овог закона искажу, заштите и задовоље своје интересе на тековинама људских права и слобода. Јер многе ствари које ће њих интересовати као појединце или асоцијације грађанског друштва не морају да буду шире социјално релевантне информације. Према томе, многе од њих неће у исто вријеме бити интересантне и за медије.
Доношењем овог закона у Црној Гори уредиће се основна питања приступа информацијама, начин и поступак за остваривање општег права на доступност свим информацијама које су од интереса за јавност, односно грађане. Овај закон ће својом примјеном обезбиједити битне захтјеве владавине права и бити тест провјере функционисања правне државе. Уз помоћ овог закона проширују се слободе информисања и остваривања грађанских слобода и права и омогућава да грађани добију информацију и на тај начин остваре своју улогу у учешћу и вршењу контроле власти.
Дакле, основни циљ доношења овог закона биће стварање обавеза за носиоце власти, државну управу, јавне сервисе и појединце који располажу јавним овлашћењима да увијек одговоре да ли информацију тражену од стране грађанина или другог заинтересованог лица односно субјекта посједују или не. Наравно свака слобода која се реализује у заједници са другим има своје границе. И ово право је само једно у низу оних за које важи добро позната максима: "Ни својим се правом служити не можеш тек другом на штету или досаду". Другим ријечима, речено право приступа није апсолутно.
Актуелне реформе слободе информисања у Црној Гори обезбиједиће максималну отвореност и транспарентност рада државних органа, а тиме и могућност грађана да добију информације о свим питањима од јавног интереса. Зато држава Црна Гора води и водиће рачуна о законским условима за остваривање права да појединац слободно саопштава своје мисли и ставове и да буде ваљано обавијештен.
Ресорни орган за питање медијске политике биће истрајан и досљедан на активностима које промовишу важност плуралног јавног мишљења, уважавање и потребу медијске различитости и слободног приступа информацијама, као предуслова отвореног грађанског друштва. На том плану, Влада Црне Горе ствара и жели партнерске односе са цивилним сектором и свим структурама које су недвосмислено кренуле путем остваривања демонополизације, слободе медија, афирмације грађана, људских права и широке културе плурализма.
Стога ће наши циљеви у остваривању медијске политике бити демократски медијски плурализам, транспарентност, лојална конкуренција, остваривање и заштита истинских медијских слобода и права човјека да се слободно изражава и информише у складу са високим стандарима међународне заједнице.


ИИИ Закључак

Министарству културе и медија, као правном сљедбенику бившег секретаријата за информације, почетком априла ове године од стране Радне групе, састављене од представника НВО и Владе РЦГ, достављен је текст Нацрта закона о слободном приступу информацијама. Министарство културе и медија, по устаљеној процедури, је доставило Републичком секретаријату за законодавство и Министарству правде нацрт овог закона на давање мишљења о његовој усклађености са Уставом Црне Горе и правним системом Републике.
Министарство културе и медија, након приспјелих примједби и сугестија, предложило је да Радна група размотри исте и сагледа могућност побољшања постојећег текста Нацрта закона, како би он добио позитивна мишљења, неопходна за његово процесуирање. Реално је очекивати да се ово усаглашавање заврши до краја септембра, а усвајање самог закона у Скупштини РЦГ до краја године, што је и предвиђено Програмом рада Владе за 2004. годину.
Желим посебно да нагласим да ће и након усвајања овог законског текста у Скупштини РЦГ, Министарство културе и медија иницирати наставак сарадње између Владиног и невладиног сектора у циљу његове пуне и досљедне имплементације.
Иначе, искуства говоре да и у земљама са дужом демократском традицијом и праксом овог закона постоје објективни проблеми и дилеме у његовој примјени. Имајући то у виду, као и укупне процесе демократизације друштва, Влада Црне Горе искрено је опредијељена да на бази сарадње и консензуса свих демократских субјеката у друштву, а у циљу усвајања и примјене овог закона, поспјеши, унаприједи и на међународним стандардима гарантује слободу информисања грађана Црне Горе.
На крају ова конференција, по мом мишљењу има изузетно велики значај за напредак активности на коначном уобличењу текста предлога Закона о слободном приступу информацијама и његовом процесуирању према Скупштини. Размјена мишљења и искустава уз консултације са иностраним и домаћим експертима изузетно је од великог значаја.
Вјерујем да ће укупни рад ове конференције понудити велики број одговора свим заинтересованим субјектима и уопште јавности за изазовно питање културе слободног приступа информацијама.
Желим Вам успјешан рад уз наду да ће конференција додатно поспјешити процес даље демократизације и унапређења слодобе информисања у земљама Југоисточне Европе.




ПОМОЋНИК МИНИСТРА КУЛТУРЕ ЗА МЕДИЈЕ Жељко Рутовић