Умјесто манипулација, грађани требају да знају истину и чињенице

С обзиром на то да је на Анкетном одбору било ријечи о пореским приходима државе од пројекта Можура, умјесто манипулација, грађани требају да знају истину и чињенице.

Прво, фантомска фирма "Spic Ronghe International Montenegro limited" из Подгорице, која је Можури wинд парк упумпала 40 милиона еура, од које је ова вратила позајмице за куповину турбина, генератора и друге опреме за вјетроелектрану, избјегла је 2018. године, послујући управо у пројекту Можура, да плати чак 7.183.634,25 еура на име ПДВ-а. Пореска обавеза јој је утврђена, жалбе су легално одбијене, а поменута пореска обавеза никад није плаћена, рачун је блокиран, а фирма нема имовину иако је располагала са невјероватних 40 милиона еура у једној трансакцији. Једина трансакција коју је та фирма обавила је управо та у пројекту Можура и у вези које је избјегла да плати поменути износ ПДВ-а. Класична превара и енормна штета држави, коју браниоци корупције бивше власти, не помињу када говоре о "ефектима" пројекта Можура. Грађани требају да се запитају колико је јавних добара могло да се финансира на основу толике суме новца. Та фирма је и данас заузима 3. мјесто на Црној листи пореских дужника, а укупан неплаћени дуг према држави са каматама је нарастао на 12,8 милиона еура. Чињенице о штети начињеној држави најбоље свједоче о квалитету и успјеху тог пројекта, али и о намјерама и преференцијама оних који га бране.

Друго, пошто се брани "учинак" фирме Можура wинд парк и њено плаћање пореза, о кредибилитету и успјешности требају грађани да знају да је та фирма покушала да утаји 6.942.447 еура на име ПДВ-а, који је плаћен након вођења поступка пред другостепеним органом, Управним судом и Врховним судом, и то тек након смјене бивше власти су донијета дефинитивна и ваљана пореска решења и наплаћен новац. Кредибилан инвеститор не избјегава да плати порез, не излаже државу трошковима вођења дуготрајних поступака, и у стању је да плати порез из приноса од пројекта, уколико је исти економски оправдан.

Да је скривање стварне цијене по којој се и коме се продају удјели у предузећу Можура Wind Park, не само супротно правном поретку, штетно из угла урушавања повјерења у институције, већ и директно економски штетно за државу Црну Гору једноставно је објаснити ономе коме је јавни интерес изнад свега.

Скривањем стварне цијене продаје удјела у вјетропарку Можура нанијета је директна пореска штета Црној Гори. Умјесто да као основ за обрачун пореза буде коришћена стварна вриједност трансакције од 10,3 милиона еура, надлежним органима је приказана вишеструко нижа цијена од 3,5 милиона еура. На тај начин је умањена пореска основица и омогућено да милионска добит буде преусмјерена преко посредничке оффсхоре компаније, ван домашаја црногорских пореских власти. Разлика од готово седам милиона еура није само питање скривене коруптивне пословне трансакције, која је супротна уговору, већ и питање ускраћених јавних прихода који су припадали грађанима Црне Горе. Овај случај показује како прикривање стварне вриједности послова може довести до озбиљне штете по државни буџет и захтијева потпуно утврђивање одговорности свих учесника у трансакцији.

Управо се у Извјештају интерне ревизије на Малти, а који сам доставио Анкетном одбору, како би схватили сви посланици размјере коруптивне мреже, јасно наводи да је адвокатска канцеларија Вујовић истакла у мејлу од 17.12.2015 године да се "ово такође може тумачити од стране Пореске управе као покушај избјегавања пуног плаћања пореза на капиталну добит." И то је управо и учињено наношењем штете држави Црној Гори, по перфидно осмишљеном плану, па чуди како поједини посланици, додуше у жару одбране корупције бившег режима, исто не примјећују или пак дезинформишу јавност у циљу заштите корифеја корупције из бившег режима, потврђујући свој континуитет са тим друштвено штетним опредјелјенјима.

Такође, тај Извјештај, поред много тога релевантног, садржи и податке о скривеним приходима и кршењу уговора од стране домаће компаније "Челебић" чији је власник уједно пословни партнер бившег премијера Ђукановића, а посланици ДПС-а желе, супротно елементарној логици, убиједити јавност Црне Горе, да је пословни партнер Мила Ђукановића, истоме иза леђа склапао послове, са шпанским и оф-шор фирмама, изигравајући уговор потписан са Владом на чијем је челу био управо Мило Ђукановић.

Осим тога у поменутом Извјештају су подаци о скривеним приходима компаније Адриатиц Цапитал Адвисорy д.о.о, која упркос изостанку реалних привредних активности има енормне приходе и атрактивне локације у катастарској општини Доња Ластва, о чему су чињенично писали бројни црногорски новинари.

Посебно забрињава што поједини политичари и протагонисти бивше власти више енергије улажу у релативизацију и одбрану штетних послова него у захтјев да се до краја утврди пуна истина и сагледа штета нанијета Црној Гори. Умјесто да инсистирају на транспарентности, одговорности и заштити јавног интереса, они наступају као адвокати структура и интереса који се судионици корупције у пројекту Можура.

Грађани имају право да знају гдје је завршио сваки еуро и да ли је државни буџет оштећен за милионске износе. Свако ко покушава да скрене пажњу са тих питања или да унапријед аболира одговорне шаље поруку да су приватни и политички интереси важнији од интереса државе. Црна Гора не смије бити талац ћутања, оправдавања корупције и штетних послова и политичке заштите оних који треба да одговарају за своје друштвено штетне поступке.