Информација о Предлогу закона о рачуноводству и ревизији

Предлог Закона о рачуноводству и ревизији РЦГ

- Информација -

Област регулисања

Предлог Закона о рачуноводству и ревизији уређује услове и начин вођења пословних књига, састављање и презентацију финансијских исказа, као и услове и начин спровођења поступка и вршења ревизије финансијских исказа.

На кога се односи
Одредбе Предлога Закона примјењују се на правна лица регистрована за обављање привредне и друштвене дјелатности и дјелове страних друштава. Овај Закон се не односи на субјекте који се финансирају из буџета и ванбуџетских фондова.

Сертификација рачуноводја
Овлашћене рачуновође
Нови Предлог Закона не ускраћује статус и права постојећих овлашћених рачуновођа. Овлашћене рачуновође које су то звање стекле по ранијем програму могу наставити да обављају рачуноводствене услуге под тим звањем.
Сертификоване рачуновође
Уколико неко жели међународно признато звање сертификовани рачуновођа онда мора доказати познавање међународних рачуноводствених и ревизорских стандарда тако што ће положити испите по програму који је по стандардима Међународне федерације рачуноводја (ИФАЦ). Нови Предлог Закона прописује да сертификат рачуноводје може стећи лице које, поред тога што је положило наведене испите, испуњава и сљедећа три услова:

а) има високу стручну спрему,
б) има три године радног искуства на рачуноводственим пословима,
ц) није осуђивано за кривично дјело које га чини недостојним за обављање
послова из области рачуноводства.

Институт рачуновођа и ревизора Црне Горе утврђује испуњеност услова и издаје сертификат рачуновође.

Лиценцирање ревизора:
У складу са Предлогом Закона о рачуноводству и ревизији, да би неко лице добило лиценцу ревизора мора испунити сљедеће услове, и то:
а) да је сертификовани рачуновођа;
б) да је најмање двадесет четири мјесеца под надзором ревизора обављало дјелатност ревизије правних лица из члана 12 става 2 овог Закона; и
ц) да није осуђивано за кривично дјело које га чини недостојним за обављање послова из области рачуноводства и ревизије.
Предлогом Закона о рачуноводству и ревизији, који је тренутно у скупштинској процедури, потврђена је обавеза коју прописује вазећи Закон о рачуноводству и ревизији када је у питању лиценцирање ревизора. Према важећем Закону, ревизори са привременим лиценцама, које им је раније издало Министарство финансија, морају положити испите утврђене програмом сертификације како би доказали познавање међународних рачуноводствених стандарда. У супротном, привремене лиценце ревизора бице поништене.

У скалду за Предлогом Закона, ревизори са привременим лиценцама имају обавезу да до 31. марта 2006. године потврде своје лиценце кроз полагање четири додатна испита предвиђена програмом Института у складу за ИФАЦ-овим стандардима едукације. У складу са важецим Законом, Министарство финансија је
издало 21 лиценцу (током 2005. године јос 18) стручњацима са дугогодисњом праксом у области рацуноводства и ревизије, под условом да имаоци ових привремених лиценци у прописаном периоду положе стручни испит и тиме стекну трајне ревизорске лиценце (цлан 22 став 1). У супротном, издате лиценце ће
бити одузете.

Дакле, одредбе новог Закона не намећу додатне обавезе пред црногорске ревизоре, вец их, напротив, ослобађају захтјева за континуираним потврђивањем знања путем полагања испита и, умјесто тога, дефинишу сертификацију као услов добијања сталних лиценци.
Институт рачуноводја и ревизора Црне Горе
Законом о рачуноводству и ревизији из 2002. године основан је Институт рачуновођа и ревизора Црне Горе (цлан 17 19) као самостална, независна, професионална организација којој су делегирана јавна овлашћења из области рачуноводства и ревизије, што подразумијева:

- усвајање и објављивање Међународних рачуноводствених стандарда (МРС) и Међународних стандрда ревизије (МСР) и одговарајућих објашњења,
- издавање поједностављених рачуноводствених правила за мала и средња предузећа која су сагласна са Међународним рачуноводственим стандардима,
- утврђивање услова у погледу стручне спреме и радног искуства за стицање стручних звања књиговођа, рачуновођа и ревизора,
- утврђивање програма полагања испита за стицање стручних звања рачуноводја и ревизора, као и потребног искуства кандидата који ће полагати испит,
- спровођење програма обуке за рачуновође и ревизоре,
- вођење регистра стручних звања итд.

Оснивањем Института рачуноводја и ревизора на Инстутут је делегирана обавеза оспособљавања стручних кадрова потребних црногорској економији.

Новим Предлогом Закона се Институту потврђују делегирана овлашћења и установљава формални надзор над његовим активностима.

Програм Едукације
Увођењем обавезе примјене важећих Међународних рачуноводствених стандарда (МРС) и Међународних стандарда ревизије (МСР), као и пријемом наше земље у Међународну федерацију рачуновођа (ИФАЦ), било је неопходно усагласити програм едукације Института рачуновођа и ревизора Црне Горе, као тијела које је у име Републике члан ИФАЦ-а, са програмом едукације те организације.
У складу са стандардима ИФАЦ-а лица која се први пут укључују у програм сертификације имају обавезу да положе 14 испита. За овлашћене рачуновође, Институт је, у складу са међународним стандардима едукације, усвојио модификовани програм едукације којим се овлашћеним рачуновођама даје могућност да полагањем 4 "кодензована" испита, која обухватају градиво 6 испита, стекну међународно признато звање "сертификовани рачуновођа." Обавеза дефинисана чланом 22, Закона о рачуноводству и ревизији из 2002. године односи се управо на та 4 испита.
Новим Законом о рачуноводству и ревизији Министарство финансија делегира јавна овлашћења из ове области Институту рачуноводја и ревизора Црне Горе, чиме се даје сагласност на програм едукације Института који је у складу са образовним захтјевима ИФАЦ-а.
Раније стечена звања (рачуноводја, самостални рачуноводја и овлашћени рачуновођа) остају на снази и уколико њихов носилац одлучи да се не подвргне процесу сертификације, чиме се штите њихови интереси и потврђује валидност раније издатих сертификата. Овлашћене рачуновође могу наставити да обављају послове из ове области независно од жеље да своје знање унаприједе комплетирањем цјелокупног програма. Потреба за сертификацијом ће се развити, на тржишту, уколико послодавци буду давали предност рачуноводјама са звањем сертификованог рачуноводје у односу на овлашћене рачуновође.
До доношења Закона из 2002., рачуновође које су комплетирале програм едукације од 8 испита стекле су звање "овлашћени рачуновођа". До доношења тог закона у Црној Гори није постојала обавеза примјене МРС и МСР, те самим тим ни тадашњи програм едукације није садржао испите из наведених области.

Резиме о Предлогу Закона о рачуноводству и ревизији
- у знатној мјери смањује трошкове пословне заједнице путем либерализације тржишта ревизије и тиме смањења цијене ревизорских услуга
- резултира из потребе да се додатно уреди и усагласи регулатива из области рачуноводства и ревизије;
- не ускраћује статус и права постојећих овлашћених рачуноводја и не прописује обавезу сертификације овлашћених рачуновођа,
- не ставља пред постојеће ревизоре додатна оптерећења, већ потврђује обавезу дефинисану постојећим Законом која је била услов издавања лиценци;
- не поништава и не деградира постојећа звања и не одузима, већ ствара простор за развој бизниса у Црној Гори; те
- у потпуности уважава директиве и препоруке Европске Уније, као и стандарде који регулишу ову област.
Оправданост доношења новог Закона
Законом из 2002. године ("Сл. Лист РЦГ" бр. 06/02) уводе се одређене новине у области рачуноводства и ревизије, којим се по први пут уводи обавеза примјене Међународних рачуноводствених стандарда (МРС) и Међународних стандарда финансијског извјештавања (МСФИ) које је прогласио Одбор за међународне рачуноводствене стандарде (тхе Интернатионал Аццоунтинг Стандардс Боард ИАСБ). Такође се прописује да се ревизија и презентирање финансијских исказа спроводи по Међународним стандардима за ревизију (МСР) које је усвојио и објавио Институт рачуновођа и ревизора.
Наведени закон је у прелазном периоду дефинисао обавезу примјене 18 Стандарда, а од 1. јануара 2004. године обавезна је примјена свих Стандарда и одговарајућих појашњења Стандарда које доноси ИАСБ.
Такође, Законом је основан Институт рачуновођа и ревизора Црне Горе као самостална, независна, професионална организација којој су делегирана јавна овлашћења из области рачуноводства и ревизије.

Након ступања на снагу Закона о ревизији и рачуноводству уочене су одређене мањкавости и непрецизности. Због тога је Министар финансија морао, у два наврата (у марту и новембру 2002. године), да интервенише са подзаконским актима упутствима, у којима је детаљније разрађиван начин обављања ревизорских послова у Црној Гори.

Медјутим, Упутства за спровођење важећег Закона нијесу допринијела ефикаснијем уређењу ове области. Недостатак већег броја ревизора са лиценцом у Црној Гори довео је до тога да су финансијски искази достављани Привредном суду без ревизорских извјештаја или су ревизорске извјештаје потписивали ревизори без лиценце. Такође, непрецизности и нејасноће око услова и рокова сертификације, односно стицања трајне лиценце за бављење ревизорским пословима условили су неуређеност овог тржишта, што је утицало на квалитет услуга и цијену, као и поузданост и вјеродостојност финансијских извјештаја и података. Постојеће "нормативне празнине" служиле су за стицање и коришћење монополских позиција.

Стога се, у фебруару 2004. године, приступило изради новог Закона, с циљем да се отклоне непрецизности претходног текста и законски уобличе новине у области рачуноводства и ревизије. Нови Предлог Закона је припремљен с обзиром да би измјене и допуне биле нецјелисходне, јер би обухватале више од 50% постојећег текста Закона. Приликом израде Предлога Закона водило се рачуна о најбољим међународним стандардима и пракси и о чињеници да треба створити улсове да се рачуноводствена и ревизорска професија развије. У изради Предлога Закона учестовали су представници Министарства финансија РЦГ, УСАИД/БеарингПоинт, као и стручњаци Централне банке Црне Горе, Комисије за хартије од вриједности Црне Горе, Монтенегро бизнис алијансе, Уније послодаваца Института рачуновођа и ревизора Црне Горе и других стручних и професионалних тијела. Иако је Предлог Закона резултат компромиса измедју многих, често и опречних ставова, водило се рачуна да су нове одредбе на линији са најбољом међународном праксом и стандардима који у свијету регулису ову област. Током редовне процедуре, добијени су коментари и потребна сагласност Министарства правде и Секретаријата за законодавство.

Предлагач је од Министарства за економске односе са иностранством и европске интеграције добио мисљење о дјелимичној ускладјености Нацрта са директивама Европске уније, због критеријума којим су дефинисана правна лица која подлијежу обавези годишње ревизије финансијских исказа (цлан 12 Предлога). Ставом 2 дефинише се да обавези годишње ревизије подлијежу сва акционарска друштва, као и друштва са ограниченом одговорношћу која испуњавају два од слиједећа три критерија:
а. износ укупних средстава (актива) изнад 2 милиона еура
б. остварени годишњи приход изнад 4 милиона еура и
ц. просјечан број запослених у току пословне године изнад 50 радника,

док Директива предлаже најмање милион еура активе, годишњи приход он најмање 2 милиона еура и просјечан број запослених изнад 50 радника.

Предлагач је дефинисао нешто строжије ктиреријуме од оних сугерисаних Директивом руководећи се праксом земаља чланица ЕУ и земаља кандидата за пријем у ЕУ из региона (у Хрватској је усвојено 8 и 16 милиона, респективно). Намјера је била да се донекле редукује број обвезника ревизије, имајући у виду лимитирани број ревизора са лиценцом. Са друге стране, већина друштава са ограниченом одговорношћу у Црној Гори су правна лица са малим бројем власника који могу, ако то желе, да прибаве мишљење независног ревизора, а наметањем обавезне ревизије само се повећавају трошкови пословања. Тако је одређени број малих предузећа ослобођен, између осталог, и додатног финансијског оптерећења.

У свим осталим аспектима Предлог је усаглашен са захтјевима ИВ и ВИИИ Директиве ЕУ.

Осим наведених, једна од важнијих измјена која представља значајан уступак Владе са циљем демонополизације тржишта јесте увођење категорије ревизора предузетника, као и могућност оснивања ревизорског друштва од стране само једног ревизора са лиценцом (цлан 15). Предвиђено је и увођење Комисије за контролу ревизорске праксе која би требало да ријеши проблем ангажовања ревизора без лиценце од стране предузећа.
Намјера Владе је да подстакне стране инвестиције и економски развој, а један од начина на који се то може постићи је динамично тржишта за рачуноводствене и ревизорске услуге, гдје постоји конкуренција цијена, која ће довести до смањења трошкова пословне заједнице везано за ову врсту услуга. Основна интенција Предлога закона је да кроз дерегулацију и демонополизацију у овој области створи институционалне претпоставке за смањење цијена ревизорских услуга, а самим тим и за смањење трошкова пословне заједнице. Осим тога, смањење наведених трошкова и боља контрола кроз увођење Комисије за контролу ревизорске праксе требало би да ријеши проблем ангажовања ревизора без лиценце од стране предузећа. Пошто се Закон односи на привреду, важно је осигурати да корисник од пружалаца услуга добија услуге које и захтијева, како у погледу квалитета услуга, тако и вриједности које добија за свој новац.