- Влада Црне Горе
Министарство финансија Реаговање поводом објављеног у дневном листу "Дан"...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање поводом објављеног у дневном листу "Дан" 19.10.2005. године под насловом "Лукшић око дуга како вјетар дува"
Објављено: 19.10.2005. • 22:01 Аутор: Насловна страна
Р Е А Г О В А Њ Е
Поводом текста објављеног у дневном листу "Дан" 19.10.2005. године под насловом "Лукшић око дуга како вјетар дува".
Новинар Јадранка Рабреновић је на крајње тенденциозан начин интерпретирала податке везане за јавни дуг, на одређеним мјестима изостављајући појашњења која су дата уз приказане табеле или додајући свој коментар базиран на произвољним подацима. Напомињемо да Међународни монетарни фонд, као и инострани кредитори: Свјетска банка, Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој, као највећи кредитори, изузетно помно прате све макроекономске показатеље Црне Горе од 2000. године, на начин што, између осталог, врше унакрсно поређење података добијених из разних извора везаних за дуг Црне Горе. Перманентно позитивне оцјене које Црна Гора добија од ММФ-а о напретку економских реформи, гдје је укључена и дугорочна одрживост домаћег и иностраног дуга Црне Горе, говори у прилог томе да су презентирани подаци о јавном дугу тачни и да су урађени у складу са међународним стандардима. У прилог томе говори спремност Европске инвестиционе банке да са Црном Гором потпише кредитни аранжман намијењен обнови друмске инфраструктуре и рјешавању питања чврстог отпада као и извјештај Свјетске банке да Црна Гора испуњава све услове за наставак повлачења финансијске помоћи за структурно прилагођавање буџета и интересовање бројних других кредитора и инвеститора да уложе новац у Црну Гору. Уз то, ММФ је дао позитивну оцјену на Стратегију управљања дугом Црне Горе 2005.-2007. године. Да је закључна оцјена новинарке Рабреновић тачна и да постоји могућност да "Црна Гора банкротира 2007" године, Влада Републике Црне Горе не би имала приступа међународном финансијском тржишту и оцјене ММФ-а и Свјетске банке о економској ситуацији у Црној Гори би на неки начин указивале на то. Оцјене ових реномираних институција говоре управо супротно - да је Црна Гора остварила у претходном трогодишњем периоду изузетан напредак на плану економских реформи.
У циљу правилног информисања грађана Црне Горе, дајемо следећа појашњења везана за поменути текст:
1. Према предлогу Завршног рачуна буџета Црне Горе за 2004. годину консолидовани износ заосталих буџетских обавеза, односно дуговања централног буџета и државних фондова (Фонд ПИО, Фонд Здравства и Завод за запошљавање) на дан 31.12.2004. године, износи 61,8 милиона еура.
2. Према Мастрихтском критеријуму у обрачун јавног дуга НЕ УЛАЗЕ дугови јавних предузећа као ни издате гаранције и контрагаранције Владе за потребе кредитног задуживања јавних предузећа. Министарство финансија је ипак дало информативни приказ повлачења кредитних средстава од стране јавних предузећа на крају 2004. године и са тим износом ино дуг је износио 502,4 милиона еура, док је без јавних предузећа ино дуг 488,3 милиона еура.
3. Према Закону о ино дугу и старој девизној штедњи (Сл. Лист 55/03) Република Црна Гора је преузела "обавезе овлашћених банака према иностраним повјериоцима по основу ино дуга гарантованог од стране СФРЈ или СРЈ до краја 1992. године" што значи да је инострани дуг Комбината алуминијума и Жељезаре Никшић већ укључен у обрачун ино дуга који је презентиран у табели.
4. Дуг Југооцеаније, као и одређени број других ино дуговања али и потраживања Србије и Црне Горе, је предмет разговора на Комисији за подјелу заједничке имовине Србије и Црне Горе и коначан статус тог дуга ће бити познат након завршетка рада Комисије.
5. Влада Репулике Црне Горе није планирала кредитно задужење од 250 милиона еура до краја 2007. године већ се ради о исказаним потребама субјеката јавног сектора за иностраним кредитима. Планирани износ годишњег задужења Црне Горе по пројектним кредитима износи 12 милиона еура за 2006. годину и 35 милиона еура за 2007. годину што је укупно 47 милиона еура.
6. Подаци о висини бруто друштвеног производа који су наведени у тексту представљају грубо мијешање планских и остварених величина, при чему истичемо да су подаци о оствареном БДП-у у тексту стратегије преузети од званичних институција и не постоје разлози за сумњу да нијесу тачни. У случајевима када подаци о оствареном БДП-у нијесу доступни ради се са планским величинама које се касније коригују у складу са оствареним величинама.
Напријед наведена појашњења су прецизно изложена у документима Владе Црне Горе: Извјештај о јавном дугу за 2004. годину и Стратегија управљања јавног дуга 2005.-2007. године, који се налазе на сајту Министарства финансија: www.министарство-финансија.влада.цг.yу.
ПР СЛУЖБА МИНИСТАРСТВА
Поводом текста објављеног у дневном листу "Дан" 19.10.2005. године под насловом "Лукшић око дуга како вјетар дува".
Новинар Јадранка Рабреновић је на крајње тенденциозан начин интерпретирала податке везане за јавни дуг, на одређеним мјестима изостављајући појашњења која су дата уз приказане табеле или додајући свој коментар базиран на произвољним подацима. Напомињемо да Међународни монетарни фонд, као и инострани кредитори: Свјетска банка, Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој, као највећи кредитори, изузетно помно прате све макроекономске показатеље Црне Горе од 2000. године, на начин што, између осталог, врше унакрсно поређење података добијених из разних извора везаних за дуг Црне Горе. Перманентно позитивне оцјене које Црна Гора добија од ММФ-а о напретку економских реформи, гдје је укључена и дугорочна одрживост домаћег и иностраног дуга Црне Горе, говори у прилог томе да су презентирани подаци о јавном дугу тачни и да су урађени у складу са међународним стандардима. У прилог томе говори спремност Европске инвестиционе банке да са Црном Гором потпише кредитни аранжман намијењен обнови друмске инфраструктуре и рјешавању питања чврстог отпада као и извјештај Свјетске банке да Црна Гора испуњава све услове за наставак повлачења финансијске помоћи за структурно прилагођавање буџета и интересовање бројних других кредитора и инвеститора да уложе новац у Црну Гору. Уз то, ММФ је дао позитивну оцјену на Стратегију управљања дугом Црне Горе 2005.-2007. године. Да је закључна оцјена новинарке Рабреновић тачна и да постоји могућност да "Црна Гора банкротира 2007" године, Влада Републике Црне Горе не би имала приступа међународном финансијском тржишту и оцјене ММФ-а и Свјетске банке о економској ситуацији у Црној Гори би на неки начин указивале на то. Оцјене ових реномираних институција говоре управо супротно - да је Црна Гора остварила у претходном трогодишњем периоду изузетан напредак на плану економских реформи.
У циљу правилног информисања грађана Црне Горе, дајемо следећа појашњења везана за поменути текст:
1. Према предлогу Завршног рачуна буџета Црне Горе за 2004. годину консолидовани износ заосталих буџетских обавеза, односно дуговања централног буџета и државних фондова (Фонд ПИО, Фонд Здравства и Завод за запошљавање) на дан 31.12.2004. године, износи 61,8 милиона еура.
2. Према Мастрихтском критеријуму у обрачун јавног дуга НЕ УЛАЗЕ дугови јавних предузећа као ни издате гаранције и контрагаранције Владе за потребе кредитног задуживања јавних предузећа. Министарство финансија је ипак дало информативни приказ повлачења кредитних средстава од стране јавних предузећа на крају 2004. године и са тим износом ино дуг је износио 502,4 милиона еура, док је без јавних предузећа ино дуг 488,3 милиона еура.
3. Према Закону о ино дугу и старој девизној штедњи (Сл. Лист 55/03) Република Црна Гора је преузела "обавезе овлашћених банака према иностраним повјериоцима по основу ино дуга гарантованог од стране СФРЈ или СРЈ до краја 1992. године" што значи да је инострани дуг Комбината алуминијума и Жељезаре Никшић већ укључен у обрачун ино дуга који је презентиран у табели.
4. Дуг Југооцеаније, као и одређени број других ино дуговања али и потраживања Србије и Црне Горе, је предмет разговора на Комисији за подјелу заједничке имовине Србије и Црне Горе и коначан статус тог дуга ће бити познат након завршетка рада Комисије.
5. Влада Репулике Црне Горе није планирала кредитно задужење од 250 милиона еура до краја 2007. године већ се ради о исказаним потребама субјеката јавног сектора за иностраним кредитима. Планирани износ годишњег задужења Црне Горе по пројектним кредитима износи 12 милиона еура за 2006. годину и 35 милиона еура за 2007. годину што је укупно 47 милиона еура.
6. Подаци о висини бруто друштвеног производа који су наведени у тексту представљају грубо мијешање планских и остварених величина, при чему истичемо да су подаци о оствареном БДП-у у тексту стратегије преузети од званичних институција и не постоје разлози за сумњу да нијесу тачни. У случајевима када подаци о оствареном БДП-у нијесу доступни ради се са планским величинама које се касније коригују у складу са оствареним величинама.
Напријед наведена појашњења су прецизно изложена у документима Владе Црне Горе: Извјештај о јавном дугу за 2004. годину и Стратегија управљања јавног дуга 2005.-2007. године, који се налазе на сајту Министарства финансија: www.министарство-финансија.влада.цг.yу.
ПР СЛУЖБА МИНИСТАРСТВА
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?