Свети Стефан: Уводно излагање министра финансија Игора Лукшића на Регионалној Конференцији министара финансија и гувернера централних банака Југоисточне Европе

Даме и господо,

Задовољство ми је да вам у име Владе РЦГ пожелим добродошлицу. Захвални смо на прилици да будемо домаћини овако еминентног скупа. Оваква окупљања увијек представљају добру прилику за побољшање сарадње и успостављање снажних односа измедју наших земаља.

Ова конференција се одржава само двије недјеље након демократски организованог референдума о независности, који свакако представља прекретницу у насој историји. Слиједеци вољу својих градјана нова независна Црна Гора обиљежава модерну историју региона, доприносећи његовој стабилности и економском просперитету.

На самом почетку нагласио бих да је раније остварена економска независност и самоодрживост Црне Горе дозивјела свој логичан наставак у стицању и формалне независности. Питање државно правног статуса Црне Горе је ријешен и очекујемо да ће ово значајно утицати на даљи развој наше економије. Позиционирајуци се као један од европских центара, умјесто као дио нефункционалне заједнице омогућава насој држави да потпуно равноправно учествује и подстиче економске интеграционе процесе. На тај начин, биће једноставније промовисати бројне ресурсе који ће бити у функцији економског развоја.

Општи утисак о томе да је црногорска економија изашла из рецесије дефинитивно је потврђен. Повољни макроекономски индикатори остварени у посљедњих неколико година, увјерљиво говоре о макроекономској стабилности неопходној за даљи раст и развој. Већ трећу годину за редом макроекономска ситуација је стабилна уз растући БДП, уз процјену да би ове године могао достићи реални раст од око 5%. Снажан је тренд пада стопе незапосљености која је послије дуго времена око 17%. Захваљујући еуру, инфлација је прошле године задржана на ниском нивоу од 1,8%, уз очекивање да ће се ове године задржати у оквирима од око 3%. Веома охрабрујући су растући буџетски приходи, од чега порески приходи 2005. године показују раст у односу на 2004 годину од око 17%. Наплата пореза током 2006 је још боља и изнад плана.

Дефицит је задржао снажну опадајућу тенденцију уз спровођење значајне фискалне консолидације у 2005. години, кроз смањивање свих облика јавног дуга, односно дуга општег владиног сектора. Ово се посебно огледа у смањивању унутрашњег дуга кроз смањивање неизмирених обавеза из претходног периода, обавеза по банкарским кредитима и државним записима, што је утицало и да каматна стопа на државне записе на посљедњим аукцијама 2005. године буде око 1%. Генерално гледано каматне стопе показују постепени пад, што говори о смањивању опште стопе ризика у Црној Гори.

Таква политика и резултати довели су до нове процјене кредитног рејтинга који утврђује Стандард & Поорс. Већ у првој години оцјена кредитног рејтинга, која је износила ББ стабилно, побољшана је на ББ позитивно, а то је базирано на значајном прогресу у економским и политичким реформамама, као и јачању макроекономске стабилности. Одличне најаве туристичке сезоне, позитивни ефекти реструктурирања и приватизације банкарског сектора, снажан прилив страних директних инвестиција итд, говоре у прилог одрживости и напретку црногорског економског система.

Посебно се радујем успјешном окончању трогодишњег аранжмана са ММФ-ом што је поред позитивног ефекта на имиџ Црне Горе довело и до додатног отписа обавеза према Париском клубу. Потпуно смо спремни за будућу сарадњу независне Црне Горе са ММФ-ом, свјетском банком, Европском банком за обнову и развој, Банком за развој Савјета Европе и тако даље. Одмах након проглашења независности отпочећемо посао на успостављању пуних односа са свим тим институцијама, као и тражити наставак интеграционих процеса са ЕУ и СТО.

Након регулисања чланства Црне Горе у међународним финансијским институцијама слиједи нам обликовање новог програма сарадње са ММФ-ом. Прије свега у сфери даљих структурних реформи. Поред уобичајених елемената програма, више пажње ће бити потребно поклањати финансијама локалних самоуправа, али и цјеловитом јавном сектору, укључујући државна предузећа. Поред јачања средњорочног буџетског планирања, у наредном периоду једна од кључних реформи биће и увођење ИИ пензијског стуба и наставак реформи у сиситему здравства.
У међувремену реформски изазови не јењавају. Ради јачања црногорске инвестиционе атрактивности посебно важне активности током ове године су довршетак сета имовинских закона који су у завршној фази. Не треба изоставити ни наставак процеса пореских реформи, у циљу стварања повољног бизнис амбијента. Додатно ће се анализирати порески оквир, како на нивоу државе тако и општина, што би требало да резултира даљим пореским редукцијама у складу са буџетским оквиром и пројекцијама, прије свега код пореза на доходак напуштање прогресивног опорезивања и увођењем једне стопе. Све досадашње пореске реформе су успјешно реализоване. Смањено је пореско оптерећење на рад за 10%, а од 2006. године примјењује се стопа пореза на добит од 9%. Увођење линеарног опорезивања доходка изнаг одређеног прага, учиниће од Црне Горе једну од порески најатрактивнијих земаља земаља.

Даме и господо,

Снажна конкуренција у Европи, посебно она коју развијају нове чланице ЕУ, поставља пред нас задатак даље либерализације нашег тржишта. Ову шансу треба да искористимо јер наш регион постаје једно од најинтересантнијих тржишта не само у Европи, већ И глобално. Напори који се улажу у успостављање слободне трговинске зоне јасно говоре о прихватању те прилике. Наша порука свим земљама региона је да су основни изазови за будућност отвореност, приватна иницијатива, низак ниво бизнис регулације, медјународна сарадња и свакако пуна заштита власничких права.

Надам се да ће већ успостављена традиција ових годисњих састанака, за коју можемо да захвалимо напорима и ентузијазму насих пријатеља из ЦЕФ, бити настављена и у будућности. Желим вам успјешан рад и пријатан боравак у Црној Гори.