Тирана: Говор потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, на регионалној конференцији о реформи пословног амбијента у југоисточној Европи

Поштоване даме и господо,

Побољшање услова пословања није и не треба да буде изоловани циљ креатора економске политике. На кратак рок, земље које томе посвећују више пажње од осталих могу остварити одређене бенефите, али већ у средњем и дугом року временски координирани напори земаља у региону да раде на стварању услова за лакше пословање, чине укупан регион конкурентнијим и визибилнијим на глобалном тржишту. Тек тада се остварују прави бенефити за грађане наших земаља.

Било би ми необично данас да се не осврнем на хронологију и узроке кризе. Чини ми се да се ријеч криза у говорима министара финансија готово одомаћила и да је и данас тешко, након врло неизвјесне године, пронаћи прави одговор. Да ли је кризу проузроковао крах тржишта Или се ради о непромишљеним економским политикима које су претходно имплементиране? Или су, ипак сви наши национални планови, ипак одређени глобалним финансијским и економским трендовима. То је питање на које ће тек каснија економска историја моћи да да одговор, уколико се имајући ранија искуства буде око тога могао постићи елементарни консензус.

Како год, сматрам да су кључни дугорочни изазови за лијечење посљедица кризе управо у побољшању пословног амбијента и даљим напорима на успостављању система слободне трговине, односно слободне размјене. Афирмација принципа олакшаног пословања у времену економске кризе говори да елементи институционалне економије постепено постају дио мејнстрим економије, што је прије само десетак година било за многе незамисливо.

Сматрам, стога, да економски систем треба ослободити свих могућих стега, а да је буџетска политика оквир којим уз што мање дисторзивног дјеловања према тржишту треба утицати на побољшање благостања сваког појединца у друштву. Упоредо с тим ми се чини да је потребно у будућем периоду много више пажње посвећивати неортодоксним мјерилима економских трендова који се неће толико заснивати на кретању БДП-а, или БДП-а пер цапита и који ће много више пажње посвећивати мјерама расположивог дохотка домаћинстава да би се до краја освијетлиле економске тенденције друштва.

Поред готово највећег догађаја у новијој црногорској историји, обнове независности, црногорска економија је посљедњих неколико година остварила рапидан раст и ушла у завршну фазу транзиције коју, прије свега, карактерише примјена новог законодавства својинских односа у циљу елиминисања преосталих рецидива социјалистичког система у земљишним књигама.

Вјерујем да је у претходном периоду кључни задатак наставак реформе здравственог и система образовања, као и даља реформа државне управе што су, међутим, изазови са којима се и најразвијеније земље суочавају. Такво опредјељење иде руку под руку са реализацијом политичких приоритета какви су напори да постанемо чланица НАТО и ЕУ, што ће у крајњем афирмисати напоре на успостављању кредибилног демократског система владавине права.

Претходних година усмјерили смо наше напоре и приватизовали скоро 90% државног власништва. Након процеса реструктурирања државних компанија у области саобраћаја, очекујемо да ћемо затворити приватизациони круг. Државна енергетска компанија, једна од кључних компанија економског развоја је докапитализована, чиме је окончана прва фаза приватизације и остварен значајан прилив свјежег новца за ликвидност црногорске економије, који је један од најважнијих пројеката у години економске кризе познатој по уздржаности од инвестирања.

У функцији остваривања конзистентног економског раста и продуктивност економије, Црна Гора ће се фокусирати на структурне реформе и креирање адекватне инфраструктуре у циљу даљег развоја економије након кризе, односно приближавању претходно оствареном расту.

Спровођењем мјера пореске политике у правцу успостављања фискалне равнотеже у пореској структури, политиком једноцифрених пореза, крерали смо атрактиван амбијент за међународне и домаће инвеститоре у функцији акцелерације раста и развоја.

Таква политика је искристалисала сегменте економије са компаративним предностима у области туризма, енергетике и укупно сектора услуга, док ће наши напори у наредном периоду бити усмјерени на квалитетнију валоризацију ресурса и у другим областима. Захваљујући до сада спровођеној економској политици, Црна Гора је у претходном периоду остваривала просјечну стопу раста од око 8% у годинама прије кризе.

Иако смо претходних година спороводили низ реформи у области јавних финансија и пореске политике, Црна Гора ће и у будућности бити посвећена имплементацији препорука међународних финансијских институција, као и размјени искустава развијених земаља у спровођењу мјера за превазилажење негативних посљедица глобалне финансијске кризе.

Као мала и отворена економија, Црна Гора, можда, је више од великих система, директно зависна од кретања на глобалном финансијском тржишту и од опоравка финансијских тржишта развијених земаља Европске уније.

Имајући у виду све реформе и напоре које улажемо у опоравак наше економије, као и, претпостављам, све земље региона, очекујем да и политике међународних финансијских институција према земљама западног Балкана буду усмјерене ка остваривању развојних циљева наших економија. Овакав приступ, свакако, подразумијева флексибилнији и нашим приликама ближи приступ у дефиинисању будућих уговорних односа и аранжмана. Сваког дана све више се увјеравам да не постоји ниједан разлог за било какав осјећај инфериорности, када су наше земље у питању, већ је потребно успоставити дијалог кроз који сви учесници остварују непосредну корист.

Све земље западног Балкана у наредном периоду ће бити фокусиране на креирање одрживе фискалне политике и дугорочно смањење инфлаторног притиска, чему Црна Гора тренутно није изложена, али и ефикаснијем процесу структурног прилагођавања. Криза је са собом донијела опасности, али и велику шансу. Током 2009. године били смо фокусирани на опасности, али и активно радили на идентификовању шанси. Није ствар само у томе да се ријеши проблем ликвидности без дјеловања на пољу структурних реформи. На тај начин шаљемо отворени позив новој економској кризи да нас затекне на спавању. То није само изазов за наше земље. Очекивани спори опоравак земаља ЕУ указује на исте изазове у тим земљама.

Такође, вјерујем да је наше заједничко настојање да, упркос кризи, све наше политике прилагодимо потребама и бржим интеграцијама у евроатланске структуре.

Свјесни чињенице да ће свеукупни економски амбијент у Црној Гори у наредним годинама у великој мјери бити зависан од глобалних економских дешавања, Влада Црне Горе је је своју фискалну, економску и монетарну политику прилагодила санирању посљедица удара кризе и даљем реструктурирању система које је криза хаварисала.

Наш приоритет је, прије свега, унапређење пословног амбијента, уз елиминисање бизнис баријера, подстицај предузетништва и развој малих и средњих предузећа. Оптимизација великих индустријских система ће само краткорочно дати ефекат уколико то не буде и шанса низу малих и средњих предузећа за реализацију предузетничких идеја. Значајан допринос на овом пољу, дала је сарадња са Свјетском банком, односно експертска помоћ Међународне финансијске корпорације у спровођењу реформи за олакшано пословање.

Креирање и имплементација мјера за санирање посљедица кризе биће окосница будућег раста наше економије, при чему ћемо се, фокусирати на извођење најзначајнијих инфраструктурних пројекта у области саобраћаја, рјешавања питања отпадних вода, водоснабдијевања и рјешавања третмана чврстог отпада.

Увјерен сам да ће регионална сарадња и подршка међународних институција, допринијети да се узајамним мјерама превазиђе негативни утицај глобалног економског удара, као и да ће се снажним политикама националних влада креирати нова покретачка снага развоја нашег региона.

На крају, изражавам своју наду да ће и закључци ове конференције, уз сет политика и мјера, које предузима Црна Гора, али и све земље региона, у сарадњи са Свјетском банком и другим међународним институцијама, допринијети бржем опоравку наших економија у наредним годинама.

Захваљујем на пажњи.

др Игор Лукшић, потпредсједник Владе и министар финансија