Ауторски текст потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, објављен у публикацији Подгорица Инфо

Глобална финансијска и економска криза оставила је дубок ожиљак у свјетској економји и оно што је извјесно да будући оправак неће бити лак. Можда ће, ипак, највише времена требати да се поврати повјерење свих учесника у економским и финансијским токовима. Претходну годину обиљежио је, прије свега, скептицизам и страх како грађана, тако и банкара, а можда, понајвише инвеститора, који су у 2009. години гледали из прикрајка и бојажљиво анализирали своје даље инвестиционе планове.

Ипак, Црна Гора, је на том плану, можда издвојена из глобалног контекста и успјела да реализује готово најважније пројекте и инвестиције да изда у дугорочни закуп полуострво Луштицу, докапитализује и дјелимично приватизује ЕПЦГ, започне изградњу ауто пута Бар-Бољаре, а прије свега, настави са започетим инвестицијама у инфраструктуру из преткризног периода.

За Црну Гору ова година је била, можда, економски и политички најизазовнија у посљедњој деценији, ако изузмемо годину у којој су грађани изгласали независности. Ипак је ово била година да се сублимира урађено и направи резиме дугорочне економске политике.

Није нимало претенциозно рећи да је ово, ипак, била година која је показала оправданост доношења појединих институционалних рјешења. Криза је показала да само стабилни системи опстају. У том смислу, без потребе да се хипеболишу поједина рјешења, мислим да је у години у којој се свака економија суочила са смањеном размјеном незапослености, смањеном продуктивности, Црна Гора осјетила кризу, али не у оноликој мјери у којој су то осјетили грађани у појединим и развијеним дјеловима свијета.

Свакако да је криза захватила и дјелимично оштетила, прије свега, наше приоритене секторе и носиоце развоја економије, што је посљедица и већих система. Али, чини ми се да су наши напори, прије свега, у банкарском систему, привреди, индустрији, финансијске инјекције и гаранције које смо као Влада обезбједили допринијели да се премости један тежак, можда, најтежи период за нашу економију.

Оно што, свакако, охрабрује и што је добар сигнал за све економије на крају 2009. године су посљедње прогнозе међународних институција и оправак највећих економских система из посљедњег квартала. Ово улива наду и малим економским системима, какав је црногорски, да ће наредна година бити година припрема за потпуни економски опоравак који мора услиједити.

Економски амбијент који смо креирали и приоритети које смо идентификовали у претходном периоду у години кризе показали су се као добар индикатор спровођења даље економске полтике. Криза је управо показала да треба размотрити тренутна рјешења на плану оптимизације државне администрације, здравства, као и система социјалне заштите. Ту постоји додатан простор за растерећење државне администрације, развој малог и средњег бизниса, нова запошљавање а, прије свега, за ефикаснија и квалтитетнија рјешења у домену услуга за грађане Црне Горе.

Такође, криза је била добар лакмус да се устврди да ли су наши индустријски системи одрживи дугорочно. На том плану увидјели смо да ови системи морају преживјети одређена реструктурирања и оптимизацију и колико год да је социјални трошак тих прилагођавања велики, да је то једино одрживо рјешење за црногорску економију.

У том правцу, и у години крзе, нашим активним мјерама структурирали смо на нашу економију ка малим и средњим предузећима. Чини ми се да је ово њаважнија компонента будућег развоја црногорске економије.

Кризе је још једном потврдила да је у будућем периоду неопходно додатно радити на либерализацији економије, подстицању тржишних принципа, прогамима лакоће пословања и слободне трговине. Можда, ће у овом дијелу од највећег значаја бити разумијевање двије администрације локалне и националне, на плану прилагођавања беспотребно дугих процедура издавања разних дозова, тврдих законских рјешења и у тој области видим шансу за постизања консензуса од националног значаја.

У прилог овоме говори чињеница да су и неке регионалне Владе ово препознале као приоритет и да ће у 2010. години бити оштра трка ко ће понудити што боље услове за повратак успаваних инвеститора.

Пред нашом економијом су бројни изазови, очекују нас бројни задаци и нема опуштања да је најгоре прошло. Колико год да је тежак период иза нас и да смо сви позитивни што је црногорска економија, упркос околностима, остала здрава, чека нас још већи посао и постизање најважнијег ција: вратити се онамо гдје смо били крајем 2008. године.


др Игор Лукшић, потпредсједник Владе и министар финансија