Говор потпредсједника Владе и министра финансија др Игора Лукшића на презентацији пројекта Регулаторна реформа - Гиљотина прописа

Поштоване даме и господо,


С обзиром да је крај године, у свим ресорима Владе, се ових дана подвлаче рачуни, раде анализе постигнутих резултата у 2009. години, сагледавју посљедице глобалне економске кризе по црногорску економију дакле, анализира се претходна година. Посебно ми је задовољство што смо се данас окупили овдје да говоримо о нашим плановима за наредни период на плану унапређења пословног амбијента.

Црној Гори, као земљи у завршној фази тразиције предстоји пут ка даљем развијању успостављеног у претходне двије фазе, са посебним задатком на јачању инстутуција система и владавини права. Да би се постигао већи степен функционисања институција система у једној земљи, неопходно је да постоје јасно утврђена регулатива и правила, те да се та правила досљедно спроводе. Може се констатовати да у овом тренутку, Црној Гори не недостаје регулације и правила. Међутим, поставља се питање да ли смо поставили оптимум регулације, који треба да доведе до повећања ефикасности наше економије, посебно у дијелу јачања предузетничке иницијативе.

Сматрам да, у овом тренутку, овај оптимум регулације у Црној Гори не постоји. Такође, сматрам да је таква ситуација посљедица историјског тренутка и развојног пута у коме се Црна Гора налази. На том путу смо, у метежу испуњавања захтјева, који су се постављали пред нама, у првом реду, прелазак са централно планске ка тржишној економији, као и потреба усклађивања система са европским стандарима и најбољим међународним праксама, дошли у ситацију да имамо, слободно речено, вишак регулације.

Питање пререгулације је, посљедњих деценија двадесетог вијека, постало посебно актуелно и у развијеним земљама, посебно чланицама Организације за економску сарадњу и развој. Владе већине ових држава су се нашле у ситуацији да су посредно трпиле посљедице, односно упадале у замку сопствених, лоших или неодмјерених одлука у погледу обима регулације. Зато се наметнула потреба за тражењем техника које би доприњеле повећању квалитета доношења одука са аспекта увођења нове и анализе оправданости постојеће регулације.

Данашња презентација је, управо, посвећена техникама које Влада Црне Горе планира да примјени како би унаприједили наш реглаторни оквир, посебно онај који се односи на обављање бизниса.

С тим у вези, кључне активности, које нам у наредних осамнаест мјесеци предстоје се односе на реализацију Пројекта регулаторне реформе и унапређења пословног амбијента, које ће Савјет, односно Влада Црне Горе реализовати у сарадњи са Свјетском банком, односно Међународном финансијском корпорацијом. Овај пројекат подразумијева имплементацију активности предвиђених Акционим планом, који се састоји од три компоненте: тзв. гиљотине прописа, индикатора Извјештаја о лакоћи пословања и увођења Анализе ефеката прописа, тзв. РИА, односно Регулаторy Импацт Ассессмент.

Прва компонента подразумијева јачање бизнис окружења кроз ревизију прописа којом би се из правног и економског система искључиле компликове, дуготрајне и скупе административне процедуре. У том смислу Савјет је формирао оперативно тијело чији ће задатак бити предлагање мјера за спровођење ове компоненте. Друга компонета ће се реализовати кроз активности предвиђене Акционим планом за реформу лакоће пословања, док трећа компонента подразумијева имплементацију техника, које се базирају стандардима ОЕЦД-а, којима ће се детаљно анализирати ефекти доношења нових и измјене постојећих прописа на систем. Може се сматрати да је реализација ове компонете већ започела оснивањем Одјељења за унапређење пословног амбијета у Министарству финансија.

Очекујем да ћемо, по реализацији овог пројекта, у области регулације бизниса моћи да се похвалимо чињеницом да смо поред стабилне валуте, слободе кретања капитала, јединствено ниских пореских стопа и релативно једноставног процеса регистрације бизниса, успјели да елиминишемо администаративне баријере бизнису. Овим би се за Црну Гору, као малу и отворену економију, обезбиједио додатан ресурс, који би био стабилан извор економске активности и привлачења страних директних инвестиција.

Истовремено, искористио бих ову прилику и да вас, у контексту очекиваних резултата, укратко, подсјетим на најважније, досадашње активности Владе Црне Горе, односно Министарства финансија на стварању институционалних и реформских предуслова у циљу унапређења регулације пословног амбијента.

Основали смо Савјет за елиминисање бизнис баријера, у оквиру Министарства финансија је формирано посебно Одјељење за унапређење пословног амбијета, са задатком анализе предлога нових и измјене постојећих прописа које Влада доноси, са аспекта њиховог утицаја на пословни амбијент. Влада Црне Горе је, на предлог Савјета, утврдила Акциони план за реформу лакоће пословања, а Министарство финансија континуирано остварује сарадњу са Свјетском банком у овој области.

Оно што бих истакао посебно важним и највећом додатом вриједности коју смо постигли у досадашњем раду је почетак мијењања начина размишљања. Познато је да су највеће баријере, прије свега, у главама људи, а реформу начина размишљања сматрамо једном од најзначајнијих у транзиционом процесу Црне Горе.

Имајући у виду претходно, могу да констатујем да смо, од момента када смо постали посвећенији питању унапређења пословног амбијента, реализовали значајне активности, што је и препознато од стране Свјетске банке, која је рејтинг Црне Горе у Извјештају о лакоћи пословања за 2009. годину побољшала за шест позиција.

Пред Владом Црне Горе, пословном заједницом и осталим партнерима у овом пројекту је један озбиљан и нимало једноставан посао, који ће захтијевати мобилизацију свих капацитета у државној управи, као и детаљан и систематичан приступ реализацији предвиђених задатака. Вјерујем да ћемо овом, као и свим досадашњим изазовима успјешно одговорити и да ће пројекат довести до вишеструких позитивних ефеката по бизнис амбијет у Црној Гори.

Такође, вјерујем да ће наши досадашњи и будући напори на пољу унапређења регулације пословног амбијента учинити Црну Гору једном од најконкурентнијих бизнис дестинација, не само у региону, већ и у Европи, те да ће бизнис амбијет бити наша најзначајнија конкурентска предност у наредним годинама, у којима нас очекују изазови и утакмица са развијеним земљама Европске уније и бити основни покретач економског раста и развоја.

Хвала на пажњи!