Тирана: Излагање министра правде Жељка Штурановића на Министарској конференцији "Регионална сарадња у борби против организованог криминала и корупције"

Поштовани предсједавајући,

Уважене даме и господо,

Желим прије свега да вас поздравим у име Владе Републике Црне Горе која је у потпуности привржена борби против организованог криминала као и да изразим високу захвалност домаћину нашег сусрета, Министарству правде Републике Албаније на изванредној организацији и указаном гостопримству.

Влада Републике Црне Горе високо цијени значај данашњег састанка имајући у виду важност теме која је на дневном реду, дакле организовани криминал и корупција и регионално партнерство у борби против ових друштвено негативних појава. Имајући у виду неспорну чињеницу да криминалитет у последњих неколико година посебно добија нове облике и форме испољавања те изразито негативан утицај тих појава на све поре друштва у цјелини Влада Републике Црне Горе веома интензивно ради на стварању нормативних и институционално-организационих рјешења којима ће се на адекватан начин одговорити тим појавама. У том смислу Влада Републике Црне Горе је својевремено утврдила програм борбе против корупције и организованог криминала чији је циљ био стварање општедруштвеног плана и широко прихваћеног система радњи, мјера и активности на сузбијање свих облика организованог криминала као изузетно штетног криминогеног феномена. Дугорочни циљ овог програма је да се његовом операционализацијом ограничи и сузбије колико год је то могуће корупција и организовани криминал и њихове посљедице које су деструктивне по друштво уопште. Ради конкретизације наведеног Програма Влада Републике Црне Горе је утврдила доцумент под називом Специфичне акционо-орјентисане мјере за борбу против организованог криминала који садржи конкретне задатке из ове области, њихове носиоце и рокове за извршавање тих задатака, а који сам имао прилику да презентирам на министарском састанку у Бриселу крајем новембра прошле године. На реализацији овог документа се веома интензивно ради, многе обавезе су већ завршене и ја могу да кажем да се Црна Гора већ препознаје као земља која је у законској и инстиционалној равни направила огромне искораке у борби против овог друштвеног зла.

Крајем прошле године Црна Гора је добила свој нови Кривични законик, Законик о кривичном поступку и Закон о државном тужиоцу. Овим законима је предвиђено да се они примјењују у року од три мјесеца од њиховог ступања на снагу тако да су наведени закони у пуној примјени у Црној Гори од почетка априла текуће године. Наведени рок је искоришћен за спровођење веома интензивних програма едукације односно стручног оспособљавања свих субјеката који у ефикасној примјени ових закона имају своје мјесто. Дакле, судија, тужилаца и припадника Министарства унутрашњих послова. Та је обука била неопходна и због тога што су наведеним законима направљене, по мишљењу домаће и међународне стручне јавности, највеће измјене у кривично-правној области у последњих педесет година у Црној Гори па је све субјекте који на овај или начин учествују у примјени ових закона требало на одговарајући начин упознати са конкретним рјешењима у законима и припремити их за њихову адекватну примјену.

Кривичним закоником се настојало кроз читав низ инкриминација потпуније обухватити појам организованог криминала посебно се одређујући према кривичним дјелима извршеним од стране више лица на организовани начин прописивањем за та лица знатно строжијих казни као и кажњавањем вође криминалне организације без обзира да ли учествује у вршењу конкретног кривичног дјела.

Закоником о кривичном поступку предвиђен је низ нових поступака и механизама у откривању и доказивању организованог криминала увођењем специјалних истражних метода и средстава, заштите жртава и свједока посебно у односу на заштиту информација на анонимности свједочења, могућност свједочења преко видео везе, саслушања свједока под псеудонимом уз помоћ техничких уређаја итд.

Законом о државном тужиоцу уведен је по први пут у наш правни систем институт специјалног тужиоца или тужиоца за сузбијање организованог криминала на начин што је предвиђено да се при Врховном државном тужиоцу формира посебно одјељење за борбу против организованог криминала чијим радом руководи Специјални тужилац. Сходно наведеним рјешењима прије пар мјесеци је изабран и први специјални тужилац у Црној Гори који је дакле почео са радом.

Влада Републике Црне Горе дубоко свјесна чињенице да сви облици криминала, а нарочито организовани, дјелују, између осталог, и кроз застрашивање и елеминацију свједока чијим би се давањем исказа лакше доказивала одређена кривична дјела утврдила је крајем јула текуће године Предлог закона о заштити свједока. Овим Предлогом је предвиђено да се заштита свједока, односно њему блиског лица обезбјеђује примјеном Програма заштите који је дефинисан као скуп мјера које се примјењују у циљу заштите живота, здравља, физичког интегритета, слободе или имовине већег обима свједока односно њему блиског лица. Дакле, овим Законом се обезбјеђује заштита свједока ван суда док је заштита свједока на суду регулисана Закоником о кривичном поступку. Очекујем да ће Предлог овог закона бити усвојен на првом наредном засиједању Скупштине Републике Црне Горе, у октобру мјесецу чиме ће Црна Гора заокружити свеобухватну реформу у кривично-правној области.

У оквиру Министарства унутрашњих послова такође су спроведене веома интензивне активности на плану ефикасне борбе против организованог криминала. Припремљени су нови Закон о полицији и Закон о Агенцији за националну безбиједност који се налазе у скупштинској процедури. Формирано је посебно Одјељење за борбу против организованог криминала у чији састав су ушли припадници Министарства унутрашњих послова који су обучени за овај посао преко свеобухватних програма стручног оспособљавања. У складу са чињеницом да је Влада Републике Црне Горе већ усвојила Стратегију борбе против трговине људима чиме је створила неопходне претпоставке и утврдила конкретне механизме за сузбијање овог облика организованог криминала формиран је посебан тим за имплементацију те Стратегије који има обавезу да о резултатима те имплементације периодично обавјештава домаћу и међународну јавност.

Желим да напоменем да је крајем прошле године Црна Гора добила и Закон о спрјечавању прања новца којим је створен нормативни оквир за ефикасну, институционалну и системску борбу против прања новца као и успостављена дисциплина и контрола финансијских трансакција. Сходно рјешењима из тог закона у Црној Гори је недавно формирана Управа за спрјечавање прања новца, као посебан орган управе, која је кадровски комплетирана и снадбјевена одговарајућом опремом за остваривање својих законом предвиђеним надлежности.

Такође, средином ове године Црна Гора је добила и Закон о конфликту интереса чији је циљ подизање нивоа повјерења у легитимно вршење јавних функција и утврђивање начина избјегавања конфликта јавног и приватног интереса. Закон се односи на јавне функционере и има за циљ непристрасно обављање повјерених послова, водећи рачуна о етици професије и дужностима које се обављају.

Агенција за антикорупцију коју је Црна Гора основала децембра 2000-те године, у складу са својим међународним обавезама између осталог веома интензивно ради са представницима црногорског невладиног сектора и цивилног друштва као и међународних организација и институција на сачињавању Акционог плана антикорупцијских активности који ће између осталог обухватити и формирање посебног Извршног комитета за његову имплементацију.

Свјесна значаја остваривања сарадње са сусједним земљама и земљама у региону на плану сузбијања организованог криминала, Влада Републике Црне Горе је до сада закључила споразуме, осим са Владом Републике Србије и са Владом Републике Македоније, Владом Републике Албаније и УНМНИК-ом на Косову о сарадњи у борби против тероризма и организованог криминала. Са таквим својим активностима Влада Републике Црне Горе ће наставити и убудуће дубоко свјесна чињенице да криминал уопште, а посебно организовани криминал не познаје границе и да је регионална сарадња неопходан предуслов за његово сузбијање.

Даме и господо, Влада Републике Црне Горе је дубоко свјесна чињенице да се корупција и организовани криминал не могу побиједити без адекватне подршке јавности. Поред невладиног сектора и цивилног друштва и медији имају кључну улогу у бољем сагледавању и поимању корупције и организованог криминала као негативних друштвених феномена. У том смислу Влада Републике Црне Горе је кроз посебне облике и моделатите проширила сарадњу надлежних државних органа са медијима како би се, заједно са невладиним сектором и цивилним друштвом унаприједила друштвена реакција према феномену организованог криминала и корупције, олакшало њихово откривање и указивало на њихове изузетно штетне посљедице.
На крају даме и господо, желим да истакнем да Влада Републике Црне Горе у потпуноси прихвата Резолуцију која је предложена на данашњем састанку, дају јој пуну подршку и сматра посебно значајним да се, како је и предложено у Резолуцији годишње разговара о постигнутом напретку у оквиру ове кампање а да тим разговорима претходе састанци на експертском нивоу.