Поздравни говор министра правде Жељка Штурановића на Конференцији "Презентовање Студије о усаглашености законодавства Црне Горе са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама"

КОНФЕРЕНЦИЈА
"ПРЕЗЕНТОВАЊЕ СТУДИЈЕ О УСАГЛАШЕНОСТИ ЗАКОНОДАВСТВА ЦРНЕ ГОРЕ СА ЕВРОПСКОМ КОНВЕНЦИЈОМ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И ОСНОВНИМ СЛОБОДАМА"
- Хотел "Црна Гора" - Зелени салон, 29 30. октобар 2004 -

Поздравни говор
г-дина Жељка Штурановића,
министра правде Црне Горе

Подгорица, октобар 2004

Уважени гости, поштоване колеге,
Даме и господо,

Имам изузетно професионално и персонално осјећање задовољства и части да вас поздравим на Конференцији која има за циљ да стручној и широј јавности презентује налазе и резултате Студије о усаглашености законодавства и праксе Црне Горе са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, њеним Протоколима, као и праксом Европског суда за људска права у Стразбуру.

Студија је припремљена у оквиру посебног пројекта Савјета Европе и Владе Црне Горе ради тестирања и утврђивања степена компатибилности укупног законодавства и праксе Црне Горе у дијелу који значи остваривање и заштиту људских права и слобода, као универзалних, цивилизацијских и демократских вриједности. Експертски тим Владе Црне Горе у саставу: проф.др. Небојша Вучинић, проф.др. Милан Марковић, Мираш Радовић, пок. др Рајко Миловић, Војислава Ђукић, Синиша Бјековић и Абаз-Бели Џафић, уз значајну помоћ и подршку експерата Савјета Европе Јенса Меyер Ладеwинг, Донне Гомиен и Оливиера де Сцхуттер уложио је значајне напоре да нам обезбиједи Студију коју данас и сјутра треба да размотримо.

Ради се о испуњавању обавезе коју је Црна Гора, као држава члница државне заједнице Србија и Црна Гора, поред осталих обавеза, преузела у процедури укључивања у Савјет Европе и у поступку ратификације Европске Конвенције о људским правима и основним слободама и Протоколима. Пуноправно чланство остварено је 3. априла 2003 године.

Влада Црне Горе политички одговорно и са пуно посвећености спроводи реформе у свим областима политичког, друштвеног и економског система и у новим реформским прописима настоји да, сагласно својим реалним могућностима, степену развоја и економске моћи и нормативно и у пракси обезбиједи примјену стандарда, принципа и добре праксе демократске Европе и других демократских и савремених земаља свијета. То, међутим, имајући у виду наш историјски развој, културну и традиционалну прошлост и социјални миље није увијек лако и није увијек могуће, јер подразумијева промјене у свим областима живота и рада и значи дуготрајан и тежак процес у коме је неопходно створити и развити постојеће правне структуре, успоставити нове институте и институције, осавременити процедуре, методе и технологије рада, увести савремене информационе системе, обезбиједити едукацију кадра и субјеката реформи, транспарентност у раду и што је посебно значајно у сваком сегменту организованости обезбиједити потпуну информисаност свих релевантних субјеката.

У досадашњим активностима реформског процеса посебна пажња посвећена је примјени, односно остваривању и заштити људских права и слобода. На то нас обавезује Уставни оквир и његова поједина рјешења, као и бројне декларације, конвенције и други политички и правно обавезујући међународни акти. У том смислу, желим да констатујем чињеницу да је Црна Гора, као држава, спремна да, у добром увјерењу, испуни све обавезе које преузима у оквиру међународних уговора у којима је страна уговорница, с обзиром да међународни уговори закључени у прописаној процедури и општеприхваћена правила међународног права, сагласно Уставу Црне Горе, представљају дио унутрашњег правног поретка.


Свој реформски курс и карактер Влада Црне Горе базира на три темељна разлога и мотива и то:


1. стратешка и програмска основа Владе Црне Горе је да истраје на реформском процесу у циљу стварања општег и напретка државе у цјелини и сваког њеног грађанина и човјека појединачно,

2. несумњиво стратешко и политичко опредјељење да Црна Гора буде активни судионик процеса европских и евроатлантских интеграција и да у том контексту испуни услове за равноправни статус и чланство у одговарајућим организацијама и посебно чланство у Европској унији и самим тим обезбиједи усаглашавање домаћег правног система са правом Европске уније и другим обавезујућим међународним актима и документима и

3. успостављени нови односи између Црне Горе и Србије, као држава чланица, дали су простор Црној Гори да, са свим атрибутима државе, створи нормативно-правне, функционалне, организационе и оперативне предуслове за успостављање и дјеловање система, института и институција у одговарајућим сегментима укупног друштвено-политичког дјеловања и рада и посебно у сегменту остваривња и заштите људских права и слобода.


Свјесни смо и респектујемо чињеницу да остваривање и заштита људских права и слобода представља један од основних задатака и циљева државе и мјеру демократичности и успјешности њеног развоја. У том правцу, основна уставна начела о демократији, владавини права и границама права и слобода конституисана су на начин да се у Црној Гори не може успоставити нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана, да држава Црна Гора почива на владавини права и да је власт везана Уставом и законом, да је слободно све што Уставом и законом није забрањено и да је свако обавезан да се придржава Устава и закона. У том контексту Устав Црне Горе прописује и гарантује значајан корпус људских права и слобода, у оквиру 63, од укупно 121 члана који се тичу личних, политичких, економских, социјалних и културних права и слобода, затим права везаних за локално организовање и самоуправу, а значајну цјелину чине одредбе о посебним правима припадника националних и етничких група.

Генерацијска подјела људских права или права човјека, при чему израз "права човјека" узимам као историјску и природну одредницу за свако људско биће, хронолошки иде у области грађанских и политичких права као прве генерације, економских, социјалних и културних као друге и трећа генерација су права народа или солидарности а то су право на развој, мир, здраву околину, комуникацију, самоопредјелјенје, управљање националним ресурсима и друга права заједница. Оно што је значајно то је да било каква подјела и класификација и као научни и као практични приступ и приказ не могу да доведу у питање чињеницу да људска права представљају интегритет човјека који је дио природе јер, сви се ми рађамо са једнаким достојанством, правима и слободама које су заједничке за све људе, а која права и слободе су неотуђива и нијесу и не могу бити условљене особеностима било које врсте.

При томе, свједоци смо веома изражених тенденција, посебно савременог демократског свијета, које значе ширење традиционалне номенклатуре људских права и слобода и које се концепцијски обликују и стандардизују путем међународних декларација, уговора и других политичких и правних докумената, а резултат су демократског, економског и укупног цивилизацијског тока и прогреса.

Међутим, висок степен и ниво квалитета нормативно-правног уређења људских права и слобода и у Црној Гори као, на жалост и у многим државама свијета није обезбијеђен у потребној и квалитетној мјери у њиховој практичној примјени и свакодневном животу, због чега се са посебном пажњом траже и налазе могућности и начини што потпуније заштите и обезбјеђења поштовања, остваривања и коришћења права и слобода човјека. Ова диспропорција између усвојеног и извршеног представља основно питања укупног система људских права којима се данас бави демократски свијет и у суштини се своди на питање карактера конкретног државно-правног поретка.

Савјет Европе и Европски суд за људска права у Стразбуру, без икакве сумње, организовано, традиционално, стрпљиво и са посебном посвећеношћу улажу сав свој кредибилитет у област људских права и са становишта нормативног исказа и посебно са становишта имплементације и обезбјеђења коришћења гарантованих права, у складу са принципом "у истој ситуацији исто понашање" и обештећење за евентуално другачије случајеве када је у питању област остваривања и заштите људских права и слобода.

У основи људска права означавају цјелокупност права на слободу која појединац може захтијевати на основу свог постојања као човјека и која му од заједнице правно морају бити загарантована у ком смислу се и сматрају природним или урођеним, недржавним и неотуђивим правима кроз чије се поштовање и обезбјеђење легитимише држава, као политичка заједница. Такође, људска права су усмјерена према држави и њима се она ограничава или од ње тражи дјеловање у правцу заштите права и слобода. Држава је тада дужна да дјелује, као и да створи адекватне услове за остваривање људских права и људских слобода, у смислу једнаког приступа, без дискриминације по било ком основу.

На крају желим да констатујем изузетно драгоцјену, квалитетну и плодоносну сарадњу, подршку и разумијевање Савјета Европе и Канцеларије Савјета Европе у Подгорици, посебно г-ђи Татиани Термациц, експерта Савјета Европе, г-дина Владимира Ристовског, шефа Канцеларије Савјета Европе у Подгорици и његовог стручног тима, како у раду на Студији која је у фокусу наше пажње, тако и у другим заједничким активностима, посебно у реформама области правосуђа, државне управе и локалне самоуправе које Министарство правде ресорно прати, и на томе им захваљујем.

Такође, захвалност упућујем домаћим и страним експертима појединачно и желим да их увјерим да цијеним професионални и одговорни приступ којим су допринијели да Студија и концепцијски и садржајно одговори постављеном задатку и обезбиједи квалитетну основу даљег организованог и синхронизованог, стручног праћења стања и унапређења области људских права у Црној Гори.

Цијењеним гостима желим угодан боравак у Црној Гори а нама успјешан рад Конференције и свих будућих корака у промоцији и популаризацији људских права и слобода, која област представља фундаменталну основу цивилизацијског и демократског напретка сваког појединца, организоване цјелине, друштва и државе са једне и међународних асоцијација са друге стране.

У то име најсрдачније поздрављам овај скуп.