- Влада Црне Горе
Министарство правде Говор министра правде Мираша Радовића на прослави ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Говор министра правде Мираша Радовића на прослави 100 ГОДИНА АДВОКАТУРЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, ЦНП, 12.12.2009. године
Објављено: 12.12.2009. • 19:48 Аутор: Насловна страна
Даме и господо,
Има догађаја који заслужују више од сјећања, људи којима припада више од помена и датума којима је тијесно у календару прошлости. Данас обиљежавамо 100 година од једног таквог догађаја, славимо вијек његовог значаја, одајемо дубоки пијетет његовим носиоцима и дивимо се њиховом прегнућу.
Тог 14. децембра 1909. године, Никола И, по милости Божјој Књаз и Господар Црне Горе, прогласио је и објавио свима и свакоме, да је Народна скупштина ријешила и он потврдио: Закон о јавним правозаступницима. Било је то доба интензивне законодавне активности након доношења Устава 1905. године. На темељима који су постављени Закоником опшчим црногорским и брдским Светог Петра Цетињског, Даниловим закоником и Општим имовинским закоником др Валтазара Богишића, дограђиван је правни и правосудни систем у складу са токовима у развијеном свијету; ницала је архитектура модерне европске државе.
Знали су црногорски законодавци и законописци, од Господара преко министара до посланика, као и посленика јуриспруденције и јурисдикције, да правде нема без одбране. Преточили су у законско слово дух класичног процедуралног правила аудиатур ет алтера парс (нека се чује и друга страна), на начин компатибилан савременим системима. Црногорац је добио правозаступника, модерно правно заступање пред судовима и надлештвима, а правозаступници статус и функцију, са којом ће спремно дочекати и прве процесне законе, Закон о судском поступку у грађанским стварима и Закон о судском поступку у кривичним стварима, чији ћемо јубилеј - 100 година од доношења - прославити сљедеће године.
Упркос свим мијенама које ће Црној Гори, њеном правном систему, па самим тим и адвокатури, донијети XX вијек, Закон о јавним правозаступницима остаће основ и наук за све генерације наших адвоката, судија, тужилаца и субјеката у судским поступцима. Црногорска адвокатура изњедриће истакнуте носиоце правне мисли, професоре правних наука и блистава пера литературе блиске обичном човјеку, и постати један од главних стубова изграђивања правне и укупне друштвене свијести. Она је то остала до данас, када наша земља сигурно корача путем европских и евроатлантских интеграција.
И данас, као и тада, усклађујемо наш правни систем са европским стандардима. И данас, као и тада, тај процес водимо свјесни циља којем тежимо, али и традиције коју његујемо. И данас, као и тада, законодавци и законописци пред собом имају човјека, тада поданика а данас грађанина, и његова људска права, као мјеру свих ствари.
У остваривању и заштити ових права, адвокат, као надарени правни стручњак и слободоуман у мјери кодекса своје професије, неизоставан је актер у комуникацији грађанина и суда и један од заслужних за спровођење адекватне и ефективне правде. Нека ми буде дозвољено да кажем да њему требају да буду захвални истовремено и грађанин који је пред судом и држава. Он брани да невин не буде осуђен и да кривац не добије више него што заслужује, а то је интерес сваке демократске државе, па и судија и судова, који у њено име правду спроводе и додјељују. Све у свему, адвоката треба да позивају у помоћ и угрожени и држава. Он представља други тас на ваги богиње Јустиције. И заиста, ако је судница својеврсно позориште, како нас на то асоцира амбијент храма црногорске културе у ком се данас налазимо, судски процес без адвоката био би монолог оптужбе, личио би на драму апсурда.
Даме и господо адвокати,
Овај јубилеј дочекали сте као афирмисана професија и организован еснаф. Имате привилегију да будете поносни на богату традицију црногорске адвокатуре, од учених и угледних људи из народа који су називани паметари, преко правозаступника с почетка XX вијека, па све до наших времена. Али, то није довољно. Да бисмо били потомци достојни својих предака, не смијемо само поштовати њихово дјело, већ га морамо његовати, дограђивати својим искуством и знањима, и преносити из времена у вријеме, као значајнију тековину и богатије насљеђе.
Док корачамо путем европских и евроатлантских интеграција, искуство и спознаја о вашем раду уче ме да не сумњам да ћете, као угледници црногорског друштва, дати пуни допринос јачању нормативног оквира, институционалних капацитета и најбољих пракси у области правосуђа, коме и сами припадате, и да ћемо се заједно ангажовати у заштити људских права, развоја владавине права и демократије у Црној Гори. То дугујемо црногорским грађанима који његују правдољубље, умију да цијене правду, и од посленика правне професије очекују заштиту њихових права.
Министарство правде вам остаје отворено за свеобухватну сарадњу на остваривању ових циљева.
На самом крају, дозволите ми да вам у име Владе Црне Горе, Министарства правде и у своје име, срдачно честитам велики јубилеј 100 година од доношења Закона о јавним правозаступницима, са увјерењем да ћете, попут својих професионалних предака, остати вјерни вашем имену, изведеном од ад ауxсилиум вуцатус, што на латинском значи онај који је позван у помоћ.
Има догађаја који заслужују више од сјећања, људи којима припада више од помена и датума којима је тијесно у календару прошлости. Данас обиљежавамо 100 година од једног таквог догађаја, славимо вијек његовог значаја, одајемо дубоки пијетет његовим носиоцима и дивимо се њиховом прегнућу.
Тог 14. децембра 1909. године, Никола И, по милости Божјој Књаз и Господар Црне Горе, прогласио је и објавио свима и свакоме, да је Народна скупштина ријешила и он потврдио: Закон о јавним правозаступницима. Било је то доба интензивне законодавне активности након доношења Устава 1905. године. На темељима који су постављени Закоником опшчим црногорским и брдским Светог Петра Цетињског, Даниловим закоником и Општим имовинским закоником др Валтазара Богишића, дограђиван је правни и правосудни систем у складу са токовима у развијеном свијету; ницала је архитектура модерне европске државе.
Знали су црногорски законодавци и законописци, од Господара преко министара до посланика, као и посленика јуриспруденције и јурисдикције, да правде нема без одбране. Преточили су у законско слово дух класичног процедуралног правила аудиатур ет алтера парс (нека се чује и друга страна), на начин компатибилан савременим системима. Црногорац је добио правозаступника, модерно правно заступање пред судовима и надлештвима, а правозаступници статус и функцију, са којом ће спремно дочекати и прве процесне законе, Закон о судском поступку у грађанским стварима и Закон о судском поступку у кривичним стварима, чији ћемо јубилеј - 100 година од доношења - прославити сљедеће године.
Упркос свим мијенама које ће Црној Гори, њеном правном систему, па самим тим и адвокатури, донијети XX вијек, Закон о јавним правозаступницима остаће основ и наук за све генерације наших адвоката, судија, тужилаца и субјеката у судским поступцима. Црногорска адвокатура изњедриће истакнуте носиоце правне мисли, професоре правних наука и блистава пера литературе блиске обичном човјеку, и постати један од главних стубова изграђивања правне и укупне друштвене свијести. Она је то остала до данас, када наша земља сигурно корача путем европских и евроатлантских интеграција.
И данас, као и тада, усклађујемо наш правни систем са европским стандардима. И данас, као и тада, тај процес водимо свјесни циља којем тежимо, али и традиције коју његујемо. И данас, као и тада, законодавци и законописци пред собом имају човјека, тада поданика а данас грађанина, и његова људска права, као мјеру свих ствари.
У остваривању и заштити ових права, адвокат, као надарени правни стручњак и слободоуман у мјери кодекса своје професије, неизоставан је актер у комуникацији грађанина и суда и један од заслужних за спровођење адекватне и ефективне правде. Нека ми буде дозвољено да кажем да њему требају да буду захвални истовремено и грађанин који је пред судом и држава. Он брани да невин не буде осуђен и да кривац не добије више него што заслужује, а то је интерес сваке демократске државе, па и судија и судова, који у њено име правду спроводе и додјељују. Све у свему, адвоката треба да позивају у помоћ и угрожени и држава. Он представља други тас на ваги богиње Јустиције. И заиста, ако је судница својеврсно позориште, како нас на то асоцира амбијент храма црногорске културе у ком се данас налазимо, судски процес без адвоката био би монолог оптужбе, личио би на драму апсурда.
Даме и господо адвокати,
Овај јубилеј дочекали сте као афирмисана професија и организован еснаф. Имате привилегију да будете поносни на богату традицију црногорске адвокатуре, од учених и угледних људи из народа који су називани паметари, преко правозаступника с почетка XX вијека, па све до наших времена. Али, то није довољно. Да бисмо били потомци достојни својих предака, не смијемо само поштовати њихово дјело, већ га морамо његовати, дограђивати својим искуством и знањима, и преносити из времена у вријеме, као значајнију тековину и богатије насљеђе.
Док корачамо путем европских и евроатлантских интеграција, искуство и спознаја о вашем раду уче ме да не сумњам да ћете, као угледници црногорског друштва, дати пуни допринос јачању нормативног оквира, институционалних капацитета и најбољих пракси у области правосуђа, коме и сами припадате, и да ћемо се заједно ангажовати у заштити људских права, развоја владавине права и демократије у Црној Гори. То дугујемо црногорским грађанима који његују правдољубље, умију да цијене правду, и од посленика правне професије очекују заштиту њихових права.
Министарство правде вам остаје отворено за свеобухватну сарадњу на остваривању ових циљева.
На самом крају, дозволите ми да вам у име Владе Црне Горе, Министарства правде и у своје име, срдачно честитам велики јубилеј 100 година од доношења Закона о јавним правозаступницима, са увјерењем да ћете, попут својих професионалних предака, остати вјерни вашем имену, изведеном од ад ауxсилиум вуцатус, што на латинском значи онај који је позван у помоћ.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?