Изложба слика "Интеркултурални валери на платнима"

15. децембра 2003.год. у Галерији Перјанички дом на Крушевцу, отворена је изложба под називом Интеркултурални валери на платнима. Поставку изложбе су чинили радови академских сликара Миљенка Синдика, Ђерђ Ноц Мартинија и Алдемара Ибрахимовића. Изложбу је отворио Сабахудин Делић, помоћник министра за заштиту права припадника националних и етничких група, који је, између осталог рекао:

Ако би требало да изаберем измђу судбине човјека који зна како и зашто неку ствар називамо лијепом , и судбине човјека који зна шта значи осјећати, чврсто вјерујем да бих изабрао другу, с прикривеном мишљу да би ми то сазнање, уколико би било могућно, убрзо открило све тајне умјетности.
Пол Валери

Осјећајући, попут Валерија, силно узнемирење, сав очај несавршенства и недостатности живота, и на платнима сликара који вам се вечерас представљају исијава та исконска потреба човјека да створи и докучи љепоту, као нешто цјеловито и здраво насупрот болесном и хаотичном, насупрот нереду. Тежња ка љепоти и естетском јесте тежња да се досегне савршенство, а само то и такво настојање произилази управо из доживљаја тјескобе, скучености, недостатности и незадовољства. Није циљ, можда само скромни допринос да и овом поставком наши сликари дају своја рјешења и личних и унуверзалних проблема. Јер да није тако, овдје би био крај. Управо супротно, кроз радост стварања, не рјешавајући ниједан конкретан, а ни универзални проблем, стваралачки немири ових истињских умјетника ће се и даље испољавати, а ми ће мо и даље уживати.

Мултиетничност и интеркултуралност, што је веома битна карактеристика и нашег животног простора, може се развијати и унапређивати само ако се унутрашње интеграције остварују уз поштовање и очување посебности, разлика и вриједности свих који живе на нашем простору. Афирмације једног друштва нема без афирмације његових културних специфичности и свијести о њој, а посебно ако се може, као што је случај са нама, презентовати једна богата и широка лепеза културних насљеђа. Дати предност једном културном наслијеђу у односу на други не само да је осиромашење самопрезентације, већ и латентна опасност да исфорсирани дио истргнут од свог другачијег, али саставног дијела, губи своју вриједност и смисао. Тежња Министарства за заштиту права припадника националних и етничких група јесте очување сваког смисла и свих вриједности.


У једном свом писму познати композитор и естетичар Менделсон је саопштио да не би више написао ниједну ноту кад би се музика могла описати ријечима. Зато, не трошимо узалуд ријечи, погледајмо платна Синдика, Мартинија и Ибрахимовића, која ће нам сама испричати шта желе.


Уз пригодне музичке нумере познатог виолинисте Вилија Фердинанда, за изложбу је штампан и каталог који, поред био-библиографских података о ауторима и фотографија изложених слика, садржи и предговор из пера академика Зувдије Хоџића.

На црногорском тлу су се од памтивијека прожимале цивилизације и културе, укрштали путеви, бивствовале три велике религије, збивали значајни историјски догађаји, а Сунце Живота непрестано и плодоносно просипало по земљи медитеранску свјетлост и благост, обасјавајући крајолик чудесне, нестварне љепоте, готово надреалне предјеле и призоре какве препознајемо и на платнима Миљенка Синдика, Ђерђа Ноц Мартинија и Алдемара Ибрахимовића представнике мањинских народа који живе у Црној Гори, али и ствараоца који својим дјелом на најбољи начин репрезентују црногорску ликовну умјетност.

"Двије основне ствари одређују мисли и радње људи: једна је природа, друга је култура" - писао је Иполит Тен.

Уочљиво је то и у остварењима наших сликара. Иако је умјетничко дјело, прије свега, индивидуални чин, гдје су разлике међу ствараоцима истог народа често веће него са неким другим, блиским по личним, естетским афинитетима и поетици, историјска судбина живљења на "земљи малој али прелијепој", утицала је да "каменчићима" уграђеним у заједнички мозаик, бојама у "дугином спектру" црногорског сликарства, Синдик, Мартини и Ибрахимовић, учине да они складношћу и љепотом, богатством и садржајношћу обогаћују и оплемењују, задивљују и очаравају и нас и све око нас. Све је ту: специфични пејзаж, сав од контраста, колорит, преламање боја у морском огледалу и ритам валова који доносе гласове вјекова више него даљина. Слике и приче, Снови и наде. Снажно и искрено транспоновање животне и умјетничке материје у универзалну поруку, завидно познавање тајни ликовног заната, флуидно преношење осјећања и модерно осјећање форме, богатство асоцијација и метафора...

"Циљ је тамо одакле смо кренули" - записао је Елиот. Миљенко Синдик, Ђерђ Ноц Мартини и Алдемар Ибрахимовић то потврђују на најбољи начин.
Зувдија Хоџић