Саопштење: Министарство уређења простора и заштите животне средине организовало Семинар "Презентација могућности у оквиру прве и друге компоненте Инструмента за предприступну подршку

Семинар под називом "Презентација могућности у оквиру прве и друге компоненте Инструмента за предприступну подршку, који је одрзан данас у Министарству уредјења простора и заштите жиотне средине отворио је Синиша Станковић, помоћник министра уређења простора и заштите животне средине. Данасњем састанку присуствовали су поред представника министарства и представници Агенције за заштиту животне средине док су предавања одржали представници Министарства за европске интеграције. .На семинару су презентоване могућности коришћења као и начини долажења до средстава ИПА фондова.

Црна Гора ће за неколико мјесеци добити прве милионе из Европске уније кроз нови програм помоћи - Инструмент за претприступну помоћ (ИПА - Инструмент фор Пре Аццессион Ассистанце) који представља обједињени наставак досадашњих програма (ЦАРДС, ПХАРЕ, ИСПА и САПАРД) намијењених државама које претендују да постану чланице ЕУ. Тиме се улази у својеврстан ток када ће јој, како напредује ка Бриселу, бити на располагању све више новца, а Црна Гора ће, са друге стране, показати да ли може и умије да пријављује квалитетне пројекте и да их реализује.

ЕК је за период 2007 - 2010. године за Црну Гору опредијелила 131, 3 милиона еура што је у региону западног Балкана чини државом са највећом европском помоћи по глави становника.

Црној Гори двије компоненте

Црна Гора, као и остале државе потенцијални кандидати за чланство у ЕУ (Србија, Босна и Херцеговина и Албанија), има право на средства из двије компоненте ИПА програма 1. подршка транзицији и изградња институција, 2. те регионална и прекогранична сарадња.

Државе које имају статус кандидата (Хрватска, Македонија, Турска) могу да користе преостале три компоненте - регионални развој, развој људских ресурса и рурални развој. Пета компонента даје највише новца.

Компонента која се односи на подршку транзицији и развоју институција је намијењена министарствима и њеним органима, док су корисници средстава друге компоненте непрофитне организације, локална самоуправа, невладин сектор, удружења,асоцијације.

Пројекти иду у Брисел на провјеру

Министарства и њихове управе достављају пројекте Секретаријату за европске интеграције који их просљеђује Делегацији Европске комисије у Подгорици, да би се филтрирали они најбољи и најпотребнији.

Након тога приједлози пројеката се шаљу Европској комисији у Брисел која даје посљедњу ријеч да ли их треба одобрити. Када се одобре средства, остаје још формални корак да ЕК и држава која је у процесу приступања потпишу финансијски споразум.
Новац је држави доступан у року од четири до шест мјесеци.

Пројекат за који је до сада Црна Гора добила највише новца из ИПА 2007 је "Јачање инфраструктуре и менаџмента сектора саобраћаја" који обухвата изградњу подгоричке мини обилазнице (за шта је планирано четири милиона еура) и јачање административних капацитета у Министарству саобраћаја, Управу за цивилно ваздухопловство, лучкој и поморској управу, а они би требало да добију 2,2 милиона еура.

Дугорочни циљ брисање граница

Када је ријеч о другој компоненти - прекогранична и регионална сарадња која за дугорочни циљ има брисање граница, Црна Гора учествује у седам пројеката. Од тог броја је пет сусједских, а два транснационална. У сусједским пројектима, наша држава учествује са Хрватском, Србијом, БиХ, Албанијом, а Италија је носилац пројекта јадранске прекограничне сарадње.

Два регионална пројекта у којима Црна Гора учествује су Програм сарадње југоисточне Европе (СЕЕЦ) и Медитерански пројекат у којем су учеснице државе чланице ЕУ, осим Црне Горе и Хрватске.

Како би се пружи помоћ потенцијалним апликантима за пројекте од интереса за Црну Гору и Хрватску у Котору ће бити отворен заједнички технички секретаријат Потенцијални апликанти морају имати партнера у другој држави, у овом случају у Хрватској, да би пројекат био одобрен.

Дио средстава ИПА 2007, око 15%, биће намијењен за отварање техничких секретаријата, док ће остало бити утрошено на пројекте.О томе који ће пројекти бити финансирани, одлуку доноси Заједнички комитет за праћење (примјера ради Хрватске и Црне Горе) који ће се састојати од по седам чланова са обје стране.
Намјера је да се на основу реализације регионалних пројеката створе трајна партнерства.

Крајњи циљ ових пројеката и фондова за регионални развој је брисање чистих националних граница у Европи, Министарство за европске интеграције и Влада Црне Горе припремају се за увођење Децентрализованог система управљања (ДИС) средствима ИПА фонда. То значи да ће у будућности Црна Гора у потпуности самостално радити цјелокупни дио обимног циклуса који се састоји од идентификације, програмирања, реализације до мониторинга и евалуације пројекта који се финансирају
из европских фондова.

Сада се то ради у централизованом систему управљања гдје је у надлежности Европске комисије да спроводи набавку, уговарање и плаћање активности програма. Сврха ДИС-а је постепено припрема државу која претендује да постане чланица ЕУ да преузме одговорности за управљање европским фондовима након уласка у ЕУ.