Конференција за новинаре министра рада и социјалног старања Славољуба Стијеповића

Даме и господо новинари,

Решавање социјалних проблема и социјална издржљивост представљају важан дио и, истовремено, битан чинилац успјешности економских реформи.
Социјални моменат је у свим земљама у транзицији снажно упориште за манипулацију популистичких снага, а искушења реформи изазов за њихово релативизовање и наметање егалитарног синдрома. То се потврђује и у Црној Гори.

Ради успјеха реформи и изградње конкретне тржишне економије, Влада је усвојила Агенду економских реформи; Економску политику за 2003. годину, предала Скупштини на усвајање више закона из области државне управе, правосуђа, привреде и социјалне политике, те иницирала и у скупштинску процедуру упутила законе који су чврст темељ за убрзање реформских процеса из области тржишта рада и запошљавања. Ту мислим на Закон о раду и Закон о штрајку, који на нов начин, усаглашен са европским стандардима, регулишу те двије сфере и прецизирају одговорност и обавезе послодавца и запослених.

С друге стране, Владиним уредбама одлучно смо кренули у сузбијање сиве економије, које су обухватиле и ону која се односила на тржиште радне снаге. Ради елиминисања сиве економије предузели смо низ подстицајних мјера за послодавце које ће им омогућити регуларно пословање, извршавање обавеза и уједно обезбиједити социјалну и законску заштиту новоупослених, као и оних до сада на црно запослених.
Досадашњи учинци показују добре резултате и потврђују исправност Владине политике комбинације стимулативног и репресивног дјеловања и искорјењивања сиве економије. Пратећи резултате примјене Уредбе о пореским олакшицама за новозапослена лица, у периоду од 14. априла до 27. јуна ове године, регистровано је 14.338 новозапослених радника. Чињеница, да је то учинило 3.789 послодаваца говори да је рад на црно био веома изражен, али оно што охрабрује су велике могућности за легализацију запослених и отварање нових радних мјеста.Број незапослених на дан 31. децембра 2002. године је био 76.993, док је тај број на дан 26. јун 2003. године 71.369, што показује раст запослености од 5,1%.

Број огласа за слободна радна мјеста у периоду 1. јануара 2003. до 26. јуна 2003. године је 16.964, док је у истом периоду 2002. године оглашено 7.885 слободних радних мјеста, што је повећање од 91%.








Број запослених на неодређено вријеме од 1. јануара до 26. јуна 2002. године је био 2.764, док је у истом периоду ове године 6.873, што је повећање од 248%.



Како се процес реформи буде одвијао очекиваном и остваривом динамиком, праћен адекватним институционално - законским оквиром,послодавцима ће ићи на руку правила која омогућавају пословање у стабилним условима и пословање по правилима која ће поштовати сви од послодавца до државе.Дакле, што је од посебне важности, Уредбом се стварају услови за пословну сигурност у којој послодавци могу слободно креирати свој бизнис, а држава одговарати за тржишни амбијент у коме се он одвија. Добри закони и институције ће штитити и подстицати на тржишним законима засновано предузетништво, а предузетници ће користити предности функционалних закона. Уредба о пореским олакшицама за новозапослена лица није репресивног већ стимулативног карактера,њен циљ није санкционисање, већ подстицање здравог бизниса. Исти карактер има и Уредба о радном ангажовању нерезидентних физичких лица која уводи ред у ову, до сада нерегулисану област. Од ступања на снагу Уредбе, од 5. маја до 30. јуна ове године, 1.113 послодаваца поднијело је захтјев за одобрење 5.376 нерезидентних физичких лица. На име административних такси Завод за запошљавање остварио је приход од 207.942,00 . У предстојећој туристичкој сезони, као и у другим дјелатностима којима је потребна сезонска радна снага, очекујемо знатније увећање наведене бројке.Резултати двије Уредбе, као дио свеобухватног социјално-економског пројекта, потврђују ефикасност модерног законског уређења у области запошљавања чиме се постижу вишеструки, међусобно повезани и далекосежни значајни ефекти. У првом реду, постигнута је правна заштита, социјална сигурност и адекватан третман запослених и коришћење свих права из радног односа. Послодавци су подстакнути на регуларно пословање и пореским олакшицама стимулисани да примјерено новим околностима развијају бизнис. Држава је, уз стварање оквира за даљи развој предузетничке иницијативе, приходовала значајна средства неопходна, између осталог, и за подмиривање текућих социјалних потреба и стварања претпоставки за што лакшу социјалну издржљивост очекиваних транзиционих искушења.

Министарство рада и социјалног старања поред активности на изради реформских закона из своје надлежности, редовно сервисира сва социјална давања од почетка ове године. Наравно, остали су затечени дугови које вјерујемо да ћемо ефектима економских реформи санирати у догледно вријеме. Наиме, социјалне фондове нећемо корисити за одржавање социјалног мира, за обнављање синдрома ураниловке, нити државе којој је примарни циљ преживљавање. Напротив, свој задатак видимо у изградњи успјешне тржишне економије, стабилних демократских институција и ефикасне социјалне државе. А то значи да ћемо социјалне проблеме ријешити развојем и стварањем самоодрживе привреде, конкуретне у европском економском контексту. То су и основна начела Стратегије смањења сиромаштва на којој, уз помоћ страних донатора и њихову експертску подршку, интензивно радимо. Уосталом, то је обавеза која прецизно проистиче из нашег стратешког развојног документа Агенде економских реформи. Сви показатељи говоре да смо на правом путу. Од нас самих зависи да ли ћемо што прије прећи тај пут и стићи на циљ гдје нас чекају савремена европска друштва и државе.


СОЦИЈАЛНА ДАВАЊА ( по мјесецима) У 2003. години:

И 2.488.501,71
ИИ 2.385.949,70
ИИИ 2.586.660,43
ИВ 2.938.505,53
В 2.954.484,89
ВИ 3.422.158,34

УКУПНО: 16.776.260,60