Завршно излагање министра рада и социјалног старања Суада Нумановића на Регионалој коференцији Критеријуми из Копенхагена и дјеца

Копенхашки критеријуми и дјеца
Консултација Југоисточне Европе
Милочер 17. новембар 2009. године

Завршно излагање министра рада и социјалног старања др Суада Нумановића


Уважене екселенције, даме и господо,

На почетку бих желио да прочитам члан 4 Конвенције о правима дјетета који каже Државе уговорнице ће предузети све потребне законодавне, административне и остале мјере за остваривање права признатих у овој Конвенцији. У погледу економских, социјалних и културних права државе угововорнице ће предузети такве мјере максимално користећи сва расположива средства, а гдје је то потребно, у оквиру међународне сарадње. Вјерујем да ћете се сложити са мном да су и данашње консултације успјешан допринос таквој сарадњи. Наравно примјери добре праксе дају позитивне ефекте, али смо такође свјесни чињенице да се модели не могу пресликавати, већ прилагођавати конкретним потребама земље у складу са националном традицијом.

Од велике помоћи земљма у овим процесима би била и хармонизација дјеловања међународних партнера, те у том смислу истичемо добар примјер праксе јединственог дјеловања УН агенција у Црној Гори.

На крају смо овог кратког, али веома интензивног дана консултација које су само потврдиле важност наше сарадње, размјену ставова и искустава, узајамног учења о томе како да права дјеце буду у самом средишту процеса приступања.

Регионална сарадња је један од битних услова приступања Европској унији. Иако смо у различитим фазама приступања ЕУ, сви дијелимо исте вриједности и циљеве који ће нас довести до тога да постанемо државе чланице ЕУ. Процесу приступања Евроској унији можемо дати и један нови концепт, који ће подразумијевати да дјеца буду на врху листе приоритета, у постизању стандарда које промовише ЕУ, и на тај начин дати једно ново свијетло Копенхашким критеријумима. И за то не треба да будемо мотивисани само жељом и циљем да постанемо државе чланице ЕУ, већ зато што то желимо за нашу дјецу, и што имамо обавезу да штитимо њихова права, посебно оних којима је наша заштита највише потребна.

У данашњим дискусијама имали смо прилику да препознамо неке од основних приоритета којима у оквиру својих земаља, треба да посветимо посебну пажњу.

Издвојио бих сљедеће:

- Смањење сиромаштва, што подразумијева не само обезбјеђење довољних средстава за живот, већ и квалитетан приступ здравственој заштити, образовању, социјалној заштити, квалитетној животној средини и др.
- Хармонизација свих политика које ће дати најбоље ефекте за развој дјетета, те у том смислу креирање једниствених планова на локалном нивоу, а све у циљу постизања што већег степена социјалне инклузије.
- Важност прикупљања релевантних података и индикатора, који ће бити основа креирања конкретних активности, а омогућиће и праћење реализације конкретних пројеката, као и успостављање система мониторинга остваривања дјечјих права.
- Развој мреже услуга подршке дјеци на локалном нивоу, те остваривање принципа децентрализације, је такође један од изазова.
- Међуресорска сарадња у реализацији политика за дјецу је такође подручје у оквиру кога се и даље морају развијати механизми сарадње.
- Партнерство са невладиним сектором је област која може дати добре ефекте.
- Развијање стандарда квалитета је велики изазов на којем требамо заједнички да радимо, као и перманентне едукације свих професионалаца, који су укључени у рад са дјецом.

У свему поменутом обезбјеђивање учешћа дјеце- глас дјеце је незаобилазан чинилац.

Данас смо, као равноправни партнери усвојили Милочерску изјаву која јасно дефинише пут који је пред нама и области којима треба дати приоритет. Дефинисали смо критеријуме за које смо се сложили да ћемо их се придржавати, а који промовишу све оно што смо током дискусије апострофирали.

Веома је важно да и овом приликом истакнемо да у свим земљама региона постоји политичка воља поштовања права дјетета и стварања услова за њихов нормалан раст и развој. Веза усвојених политика са буџетима наших земаља је оквир који диктира брзину реформи. У том смислу коришћење фондова претприступних помоћи на путу приступања Европској унији, су од великог значаја.

Дозволите да закључим овај састанак тиме што ћу вам свима захвалити на учешћу. Ваше присуство је било јако значајно, а ваше презентације, интервенције и дискусије су биле веома корисне, и указале нам на одређене изазове и на примјену одређених рјешења у пракси.

Дозволите и да посебно захавалим нашим партнерима, УНИЦЕФ-у и Европској комисији, што су препознали значај одржавања оваквог скупа и подржали његову организацију .

На крају желим да изразим задовољство што је Црна Гора била домаћин ових првих регионалних консултација и надам се да сте уживали у боравку у Црној Гори.

Увјерен сам да ће ово постати добра пракса у региону, и да ћемо имати прилику да сљедеће године презентујемо постигнуте резултате у својим земљама.